Izvor: Politika, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koga narod izabere, teško odstupa sa vlasti
Usvajanjem novog Zakona o predsedniku i Zakona o izboru predsednika Srbija je ostala u grupi država u kojima građani biraju šefa države na neposrednim izborima. Takav način izjašnjavanja predsedniku donosi i veći integritet i institucionalnu i političku snagu, ali to automatski znači i da je procedura za njegovu smenu komplikovanija nego kada predsednika biraju poslanici u parlamentu. Zakon o predsedniku koji je juče usvojen predviđa da predlog za razrešenje predsednika skupštini mora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da predloži najmanje jedna trećina narodnih poslanika, ukoliko smatraju da je on povredio ustav. Međutim, da bi postupak bio pokrenut odluku mora da donese poslanička većina. Zatim, u roku od 45 dana, Ustavni sud odlučuje da li je šef države povredio Ustav. Ukoliko njegov odgovor bude pozitivan predsednik će biti razrešen ako za to glasa dve trećine poslanika. Ukoliko, pak, Ustavni sud ne nađe da je on povredio Ustav postupak za razrešenje se obustavlja.
Ipak, u odnosu na prethodno ustavno rešenje, koje je predviđalo da za opoziv predsednika na referendumu mora da se izjasni i većina od ukupnog broja birača, sada je ta procedura u Srbiji pojednostavljena.
Osim u Srbiji, neposredni izbori za predsednika u toku naredne godine trebalo bi da se održe i u Rusiji i u SAD.
Rusija, kako kaže dr Zoran Krstić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, formalno je zemlja sa polupredsedničkim sistemom, ali je tamo ipak prisutan takoreći superpredsednički sistem. Zato je procedura za smenu ruskog predsednika izuzetno komplikovana.
"Postupak može da se pokrene samo u Državnoj dumi (donjem domu parlamenta). Uslov je da zahtev podnese jedna trećina članova Dume, a o njemu se zatim izjašnjava i specijalna komisija. Smatra se da je postupak smene pokrenut ako ga je prihvatilo dve trećine članova oba doma ruskog parlamenta, odnosno državne Dume i Saveta federacije", objašnjava dr Krstić.
Uz sve to mora biti zadovoljena i određena forma tako da u zahtevu poslanici moraju predsednika da optuže za izdaju državnih interesa ili za izvršenje nekog drugog teškog krivičnog dela. Zakon propisuje i da se o zahtevu izjasni Vrhovni sud koji mora da potvrdi da postoje elementi onih krivičnih dela za koja se predsednik optužuje, dok je na Ustavnom sudu da kontroliše poštovanje procedure. Kada se ispune svi ti brojni preduslovi predsednik će biti smenjen ako za takvu odluku glasa dve trećine članova Saveta Federacije.
Pozivanje na odgovornost, takozvani impičment, način je da se smeni predsednik Amerike. Međutim, u dvesta godina dugoj američkoj istoriji nijedan od tri predsednika protiv kojih je pokretan impičment (Endru Džekson 1868. godine, Ričard Nikson, 1974. godine, i Bil Klinton 1998. godine), nisu smenjeni.
"Procedura pokretanja impičmenta započinje u Komitetu za pravosuđe Predstavničkog doma, odnosno Kongresa, a Senat je vrhovna sudska instanca koja donosi odluku o impičmentu i to dvotrećinskom većinom", objašnjava dr Krstić.
Pokretanjem impičmenta smenjuje se i predsednik Indije. Predsednik može biti pozvan na odgovornost samo u slučaju kršenja Ustava. "Rezoluciju o pokretanju postupka može da podnese najmanje jedna četvrtina ukupnog broja poslanika bilo kog doma parlamenta i da bi ta rezolucija bila usvojena mora da je podrži najmanje dve trećine poslanika tog doma. Istragu sprovodi dom u kome nije podneta rezolucija i potrebno je takođe bar dve trećine glasova u tom domu da bi se odluka o opozivu predsednika usvojila", kaže dr Krstić.
Prema njegovim rečima, sve do promene Ustava u februaru ove godine francuski predsednik je takoreći bio nesmenjiv, a sada umnogome zavisi od parlamenta.
Bivši predsednik Žak Širak je u kampanji za izbore 2002. obećao da će izmeniti Ustav da bi predsednik bio smenjiv i podlegao sudskoj odgovornosti i to obećanje je i održao.
"U slučaju da se ogreši o svoje funkcije Skupština i Senat, dva doma parlamenta, mogu da se sastanu na zajedničkoj sednici nazvanoj Visoki sud i da ga razreše funkcije. Pored toga predsednik može da bude izveden pred sud po prestanku mandata, mada i dalje neće moći da sudski odgovara tokom mandata. Prema najnovijim izmenama, predsedniku države ne može da bude suđeno za delovanje u ,svojstvu predsednika Republike'", objašnjava dr Krstić.
Portugalski predsednik, koji se takođe bira na neposrednim izborima, može biti miran, jer je gotovo nesmenjiv. Procedura nije toliko komplikovana (vlada podnosi predlog parlamentu koji bi trebalo da se pozitivno izjasni dvotrećinskom većinom), ali s obzirom na to da konačnu reč imaju građani na referendumu tako da je za opoziv potrebno da se izjasni 50 odsto plus jedan birač (kao ranije u Srbiji), ovaj uslov je gotovo nemoguće ispuniti.
Za predsednika Izraela najvažnije je da svoju dužnost obavlja časno, jer u suprotnom, ako parlament (Kneset) proceni da on to tako ne radi podnosi se zahtev za njegov opoziv.
"Najmanje 20 poslanika podnosi tužbu odgovarajućem Odboru doma koji tročetvrtinskom većinom može prihvatiti rezoluciju Kneseta. Da bi predsednik bio smenjen za tu odluku mora glasati i tri četvrtine članova Kneseta. Predsednik ima pravo da se pojavi i pred Odborom i pred Knesetom i da izloži odbranu, a može ga predstavljati i zastupnik, koji ne može biti član Kneseta. Kneset može održati posebnu sednicu na kojoj će rešavati o smeni predsednika", kaže dr Krstić.
[objavljeno: ]
