Izvor: B92, Beta, Tanjug, 20.Apr.2009, 22:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koen: Značaj procesa o Kosovu

Beograd, London -- Proces pred Međunarodnim sudom pravde o nezavisnosti Kosova ima globalni značaj, kaže za B92 član pravnog tima Srbije Marselo Koen.

Iako se očekivalo da će to učiniti danas, Međunarodni sud pravde objaviće do kraja sedmice zvaničan spisak svih zemalja koje su se prijavile za učešće u raspravi o nezavisnosti Kosova, prenosi Radio Slobodna Evropa. Prema nezvaničnim informacijama, to bi mogao da bude proces sa najviše zemalja učesnica u istoriji suda.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Rasprava koja predstoji u Hagu s razlogom se smatra istorijskom, jer treba da odgovori na pitanje poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava, kaže za B92 profesor Marselo Koen, član pravnog tima Srbije.

Prema nezvaničnim informacijama, u raspravi pred Međunarodnim sudom pravde učestvovaće svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti, pri čemu se Kina prvi put u istoriji na ovaj način uključuje u neku raspravu pred sudom.

Osim njih, interesovanje je pokazao i veći broj evropskih zemalja, ali i Egipat, Libija, Iran i neke latinoameričke države.

Član pravnog tima Srbije, argentinski ekspert za međunarodno pravo, profesor Marselo Koen, kaže da predstojeća rasprava prevazilazi Kosovo i da ima globalni značaj.

"Zaista se radi o veoma, veoma važnom procesu. Tu se ne radi samo o konkretnom slučaju - odluci privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji da jednostrano proglase nezavisnost, već je to proces koji je važan i za ostatak sveta, tu je reč o pitanju poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava”, kaže Koen.

"U tom smislu stav suda će biti veoma važan. Očekuje se učešće velikog broja zemalja koje dele isti stav kao i Srbija, da jednostrano proglašena nezavisnost nije u skladu sa međunarodnim pravom. Tu su Kina, Španija, neke latinoameričke zemlje”, navodi on.

"Naravno, u procesu će učestvovati i one zemlje koje će zagovarati upravo suprotno. Neće biti iznenađenja ako se tu pojave Sjedinjene Države, Velika Britanija, Nemačka i druge evropske zemlje koje su već priznale takozvanu republiku Kosovo", rekao je Koen.

Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević je rekao da veliki broj država ovom postupku privlači pitanje "u kom trenutku pravo na samoopredeljenje može da se pretvori u otcepljenje".

Vojin Dimitrijević (FoNet, arhiva)

Rasprava je prilika da se testiraju neki raniji stavovi Ujedinjenih nacija po tom pitanju, koji su formirani kada su razmatrana pitanja nekadašnjih kolonija.

"Ujedinjene nacije su 1970. godine u jednoj deklaraciji rekle da samoopredeljenje u vidu otcepljenja dolazi u obzir tek ako nema dovoljno zastupljenosti konkretne grupe u upravljanju državom”, objašnjava profesor Dimitrijević.

"Države koje se protive priznanju ne čine to toliko iz ljubavi prema Srbiji, već zato što imaju svoju muku, imaju razne secesionističke pokrete”, ukazuje on.

"Niko ne želi da se stvori presedan da neko ko smatra da mu je neizdrživ dalji život kao grupi u nekoj državi može tek tako da se otcepi. Mora da ispuni neke uslove”, smatra Dimitrijević.

U drugoj fazi postupka, sve zemlje učesnice imaće uvid u argumente drugih učesnica i moći će, do 17. jula, opet u pisanoj formi, da na njih odgovore.

Potom će uslediti usmena rasprava, moguće u decembru.

Na kraju procesa Međunarodni sud daće "savetodavno mišljenje" o nezavisnosti Kosova.

Ono, istina, ne obavezuje zemlje članice UN da menjaju svoj stav, ali ima nespornu težinu, budući da ga donosi najviša pravna instanca na svetu i kao takvo bi moglo da odredi stav neopredeljenih zemalja po tom pitanju.

Jeremić: Možemo biti optimisti

Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić rekao je ranije da je veliki broj zemalja sa svih kontinenata najavio učešće u ovom procesu i ocenjuje da zbog toga zvaničnici u Beogradu mogu biti optimisti.

Jeremić je za B92 rekao da je slučaj legalnosti nezavisnosti proglašenja Kosova pred Međunarodnim sudom pravde po mnogo čemu istorijski - prvi put se raspravlja o aktu secesionizma, u raspravu se uključio veliki broj zemalja i neke od najvećih svetskih sila, kao Kina, prvi put zvanično su podnele svoje mišljenje.

Jeremić navodi da je Srbija bila diplomatski veoma aktivna kako bi privukla pažnju što većeg broja država na problem Kosova i da je u tome uspela, jer su se u raspravu uključile zemlje sa svih kontinenata.

On kaže da ovaj postupak ima ogroman značaj za budućnost međunarodnih odnosa.

Lajčak: Pogaženo međunarodno pravo

Šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak izjavio je danas u Londonu da čvrsto veruje da će Međunarodni sud pravde u oceni legalnosti nezavisnosti Kosova poštovati međunarodno pravo i naveo da Slovačka nije priznala novu državu upravo zato što je ono pogaženo.

"Slovačka nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jer je taj čin sproveden bez dogovora sa srpskom stranom i pogazio je međunarodno pravo", kazao je Lajčak u uvodnom istupanju na konferenciji o pravu naroda na samoopredeljenje u Kraljevskom institutu za međunarodna pitanja u Londonu.

Lajčak je naveo da je u kosovskom slučaju pogažen princip da se pravo na samoopredljenje odnosi samo na narode a ne na manjine.

On je kritikovao i to što je proces priznavanje te nezavisnosti prepušten državama, a Ujedinjene nacije nisue prethodno rešile sukob dva ključna principa - prava na samoopredeljenje i prava na teritorijalni integritet.

"To je teško prihvatljivo", kazao je Lajčak i naveo je da "u slučaju kada dve strane imaju problema da se dogovore važno je da međunarodna zajednica predstavljena Ujedinjenim nacijama i Savetom bezbednosti preuzme inicijativu u tom procesu".

"Sigurni smo da će Međunarodni sud pravde potvrditi ključne principe međunarodnog prava", kazao je Lajčak, objašnjavajući šta Slovačka, koja Kosovo ne priznaje i kako za sada tvrdi ni neće, očekuje od ocene legalnosti nezavisnosti Kosova koju je pred sudom zatražila Srbija.

Šef slovačke diplomatije je kao primere mirnog razlaza u kojima nije pogaženo međunarodno pravo naveo raspad Čehoslovačke i osamostaljenje Crne Gore, dodajući da zvanična Bratislava ne priznaje otcepljenje Abhazije i Južne Osetije iz istih razloga zbog kojih ne priznaje Kosovo.

Janjić: Veliki interes u međunarodnoj zajednici

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose ne očekuje da će Međunarodni sud pravde doneti konačnu odluku o nezavisnosti Kosova.

Janjića, međutim, iznenađuje brzina s kojom sud reaguje, s obzirom na to da neki slučajevi već godinama čekaju na početak procesa.

"Očigledno je da je veliki interes u međunarodnoj zajednici, odnosno u onim zemljama koje su se umešale u proces priznavanja Kosova, da se stvar što pre raščisti”, ocenjuje Janjić.

"S tog stanovišta, nisam siguran da je ministar Jeremić u pravu kada očekuje odluku ne pre polovine 2010. godine. Ne bih se iznenadio da se ta odluka donese i do kraja ove godine, odnosno do sledeće Generalne skupštine Ujedinjenih nacija”, rekao je on.

"Pre svega, radi se o političkom interesu zainteresovanih zemalja, a to su i najuticajnije zemlje Saveta bezbednosti, sve one su se uključile – Kina i Rusija na strani Srbije, a Francuska, Nemačka, Britanija i Amerika na strani Kosova. Njihova moć je velika i mislim da to dobrim delom diktira prioritet koji to suđenje ima”, ukazao je Janjić.

Dušan Janjić (FoNet, arhiva)

Na pitanje šta bi odgovor Međunarodnog suda pravde konkretno značio, Dušan Janjić odgovara da bi on mogao da znači uvod u novu rundu diplomatskih aktivnosti Saveta bezbednosti, Generalne skupštine i Kontakt -grupe za Balkan.

"Mogući su i neki novi poststatusni razgovori, u suštini, razgovori o pitanjima koja nisu raščišćena u ranijim pregovaračkim procesima. To je granica, i naravno, u vezi sa tim i pitanje statusa srpske zajednice”, kaže on.

"Što se samog priznanja tiče, nije kosovsko priznanje zapelo zato što neko misli da to nije u skladu sa međunarodnim pravom, nego, jednostavno, zato što sve države se rukovode svojim unutrašnjim i spoljnopolitičkim interesima”, objašnjava Janjić.

"Lično mislim da je Kosovo postiglo maksimum koji može da postigne kao zemlja koja važi za najbližeg saveznika Amerike. Ono što sprečava Kosovo da dobije priznanje preko 100 država, to je antiamerički stav većine država u svetu”, smatra on.

Nastavak na B92...

Kurir: Jeremić danas u Briselu

Radio Slobodna Evropa: Haški stav oko Kosova neće biti decidan?

Kurir: Priština: Tadić prekoračio dogovor

Kurir: Najveći proces u istoriji suda

Mondo: MSP: Spisak zemalja tek krajem nedelje

RTS: Trideset pet država dostavilo mišljenje Sudu pravde