Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Apr.2009, 11:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Secesija Kosova na sudu: Rasprava sa globalnim značajem
BEOGRAD - Predstojeća rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) o secesiji Kosova, koju je proglasila albanska manjina u Srbiji, prevazilazi pitanje statusa južne srpske pokrajine i "ima globalni značaj", ocenio je član pravnog tima Srbije, argentinski profesor međunarodnog prava Marselo Koen.
"Ovde je reč o pitanju poštovanju osnovnih principa međunarodnog prava i u tom smislu će stav Suda biti veoma važan", rekao je Koen u izjavi za televiziju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << B92.
Važno i za ostatak sveta
On je naglasio da se "ne radi samo o odluci privremenih organa uprave na Kosovu i Metohiji da jednostrano proglase nezavisnost, već o procesu koji je važan i za ostatak sveta".
"Očekuje se učešće velikog broja zemalja koje dele isti stav kao i Srbija da jednostrano proglašena nezavisnosti Kosova i Metohije nije u skladu s međunarodnim pravom", rekao je on i naveo da su među tim državama Rusija, Kina, Španija, neke latinoameričke zemlje.
Koen je ukazao da neće biti iznenađenja ako suprotan stav u procesu budu branile "SAD, Velika Britanija, Nemačka i druge evropske zemlje koje su već priznale takozvanu Republiku Kosovo".
Petnaest prema osmnaest
Pitanje da li je nezavisnost, koju je jednostrano proglasila privremena uprava na KiM, u skladu s međunarodnim pravom pokrenula je pred MSP Generalna skupština UN 10. oktobra 2008. na inicijativu Srbije.
Prema nezvanicnim informacijama, na strani Srbije u taj proces uključilo se 15 država koje se protive i 18 država koje podržavaju jednostranu secesiju Kosova na čelu sa SAD i njenim zapadnim saveznicima.
Gde je granica između dva prava?
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević je ukazao da u ovom postupku veliki broj država privlači pitanje u kom trenutku pravo na samoopredeljenje može da se pretvori u pravo na otcepljenje tvrdeći da je rasprava pred MSP prilika da se testiraju neki raniji stavovi UN o tom pitanju, formirani kada su razmatrana pitanja oslobođenja nekadašnjih kolonija.
Ovaj profesor međunarodnog prava je podsetio da se u jednoj deklaraciji UN iz 1980. godine navodi da otcepljenje dolazi u obzir tek ako jedna grupa nije dovoljno zastupljena u upravljanju državom.
To ne znači da neko ko smatra da mu je neizdržljiv dalji život kao grupi u nekoj državi, može tek tako da se otcepi, već da za to prethodno mora da ispuni određene uslove, objasnio je Dimitrijević u izjavi za B92.
Prekršeno međunarodno pravo - kaže Srbija
Srbija je u roku koji je istekao 7. aprila predala MSP pisani podnesak i dokumentaciju s 83 dokumenta, sabranu u dve knjige sa više od 1.000 strana argumentacije o genezi kosovske krize.
Srbija ovom obimnom dokumentacijom dokazuje da je secesija koju je protivustavno izvršila albanska manjina u njenoj južnoj pokrajini 17. februara 2008. godine nelegalna i da je time prekršeno međunarodno pravo kao i princip teritorijalnog integriteta, jedan od osnovnih principa UN.
Pored toga, Srbija je podnela argumentaciju koja dokazuje da je secesijom prekršena Rezolucija 1.244 prema kojoj je KiM u sastavu Srbije, ali i narušen režim privremene uprave koji je SB UN uveo kako bi bio obezbeđen mir i sigurnosti dok se u pregovorima ne postigne dogovor o najvišoj mogućoj autonomiji ove pokrajine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
