Izvor: Politika, 16.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko i koliko lobira za Srbiju
Analitičari pitaju koliko je Srbiji u bici za Kosovo pomogla prestižna lobistička agencija iz Vašingtona "Barbur, Grifit i Rodžers"
Već skoro godinu dana američka lobistička firma "Barbur, Grifit i Rodžers", koja naročito dobre odnose ima sa predstavnicima Republikanske stranke i najuticajnijim ljudima američke administracije, lobira za Vladu Srbije u Vašingtonu. Rezultati njihovog rada, međutim, srpskoj javnosti nisu vidljivi, a posle prošlonedeljne izjave predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << SAD Džordža Buša da je Amerika odlučna da se izbori za nezavisnost Kosova, postavlja se pitanje koliki je efekat toga što se iz srpskog budžeta svakog meseca na račun BGR-a, po osnovu ugovora iz jula 2006. uplaćuje po 60.000 dolara.
Čak i u trenutku potpisivanja ugovora u Vladi Srbije bili su svesni da je angažovanjem lobističke firme gotovo nemoguće za 180 stepeni preokrenuti spoljnu politiku Amerike, koja snažno podržava ideju o nezavisnom Kosovu, ali su verovali da je važno biti prisutan u onim centrima u kojima se donose najvažnije odluke Srbiju i da je moguće bar malo uticati na neke stavove.
Odgovor na pitanje koliko je Vlada Srbije danas uopšte zadovoljna saradnjom sa BGR-om, nismo uspeli da dobijemo. Iako je elektronska poruka sa pitanjima vezanim za saradnju Vlade Srbije i BGR-a "prosleđena na odgovarajuću adresu", kako nam je u vladi rečeno, nikakav odgovor ni posle tri dana nismo dobili. Bez uspeha su ostali i naši pokušaji da dođemo do Dejana Mihajlova, generalnog sekretara srpske vlade, koji je, prema nezvaničnim informacijama, zadužen da prati i kontroliše rad lobističke firme iz Vašingtona.
Interesovanje da razgovara o ovoj temi nije pokazao ni Milan Parivodić, koji je 28. jula 2006. kao ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, u ime srpske vlade potpisao ugovor sa BGR-om. "Politika" je u decembru prošle godine objavila da ugovor važi do 31. januara 2009. i da vredi ukupno 1,8 miliona dolara (60.000 dolara mesečno).
– Lobiranje jeste način da se neformalnim kanalima utiče na formalne centre moći. Otkrivanjem da neko lobira za vas, podrivate njihovu sposobnost da na neformalan način utiču na te centre moći – rekao je Parivodić za "Politiku" odvraćajući nas od ideje da pišemo o ovoj temi. Nije želeo da otkrije ni da li je Vlada Srbije raspravljala o radu BGR-a, odnosno o izveštajima ove agencije. (Kako je "Politika" pisala decembra 2006. godine, "Barbur, Grifit i Rodžers" izveštaje o tome šta i kako radi šalje Vladi Srbije jednom mesečno.)
– To je tajna – kaže on. A da ni o kakvoj tajni nije reč, svedoči ne samo činjenica da je Vlada Srbije navedena kao jedan od klijenata na zvaničnoj internet prezentaciji BGR-a, već i to da je decembra prošle godine Dejan Mihajlov u medijima govorio o saradnji sa ovom firmom, pokazujući pri tom oglase o Srbiji objavljene u uticajnim američkim dnevnim listovima poput "Vašington posta", "Vašington tajmsa" i "Volstrit džurnala".
Upućeni u međunarodne odnose i metode lobiranja, međutim, kritički gledaju na efekte rada BGR-a. Obrad Kesić, analitičar iz Vašingtona koji se i sam bavi lobiranjem, kaže za "Politiku" da mu nije sasvim jasno za šta je Vlada Srbije angažovala jednu od najprestižnijih lobističkih agencija u SAD.
– Ako je pitanje Kosova i Metohije jedan od glavnih predmeta ugovora, onda moram reći da se njihovo prisustvo u Vašingtonu ne primećuje. To ne znači da bi njihovo angažovanje sada moglo drastično da promeni stanje, ali je možda moglo da utiče pre tri ili šest meseci – kaže Kesić.
U ugovoru između BGR-a i Vlade Srbije, koji je firma iz Vašingtona predala američkom Ministarstvu pravde, prema pisanju "Vašington posta" iz oktobra 2006. godine, piše da će BGR "pružiti strateško savetovanje i taktično planiranje srpske spoljne politike prema američkoj administraciji".
Registracija za lobiranje kod Kongresa, kako piše u istom tekstu, odgovara na osnovno pitanje, a to je kojom će se vrstom lobiranja ova firma baviti kada je reč o Srbiji: "Firma će pružati usluge vođenja i savetovanja, stavljajući akcenat na probleme koji usporavaju bilateralne odnose između Sjedinjenih Država i Srbije".
Pavle Janković, predsednik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, bio je prilikom Bušove posete Pragu svedok uspešnog albanskog lobiranja. Janković i Veton Suroi, član albanskog pregovaračkog tima, prisustvovali su konferenciji kojoj se obratio američki predsednik, ali je samo jedan od njih dvojice imao priliku da se sretne i razgovara (bar na kratko) sa Bušom. Suroi jeste miljenik Amerikanaca, ali mu je susret sa Bušom isposlovala jaka lobistička agencija. Janković smatra da je za efikasno lobiranje neophodno postojanje nacionalne strategije koja bi predstavljala osnov rada za svakog lobistu.
– U Srbiji, nažalost, to nemamo. Imamo pet principa oko kojih su se složile stranke koje su oformile novu vladu, ali ne postoji vizija države u narednih, na primer, 20 ili 50 godina. Ne zna se šta je nacionalni interes, kako ga ostvariti i sačuvati – kaže Janković za "Politiku".
Jedna od zamerki Obrada Kesića na račun BGR-a je i ta da se oni obraćaju pogrešnim ljudima, tačnije objašnjavaju stavove Srbije onima koji su već blagonakloni prema njoj i kod kojih već imaju prolaz. U taj sistem se uklapa i nedavno organizovanje tribine u "Nikson centru" u Vašingtonu, na kojoj je pored Endrjua Parasilitija, potpredsednika BGR-a, učestvovao i Nik Gvozdev, urednik uglednog časopisa "Nacionalni interes", koji je pre toga boravio u Srbiji.
– Problem je u tome što je Gvozdev ionako čovek koji nas maksimalno podržava. Ako su već hteli da iskoriste taj ugledni časopis, što je dobra ideja, trebalo je to da urade na drugi način – da organizuju intervju sa nekim uglednim stručnjakom ili poznatom osobom ili, još bolje, da neko od tih osoba napiše komentar. Ljudi iz BGR-a tu uopšte ne treba da se pojavljuju, zato što sve što bi oni mogli da kažu jeste da oni to rade zato što ih plaćaju – kaže Kesić.
Sam izbor agencije BGR, koja bi lobirala za Srbiju, bio je dobar potez s obzirom na njihove odnose sa Republikanskom strankom kojoj pripadaju i predsednik SAD Džordž Buš i državni sekretar Kondoliza Rajs. Ed Rodžers, jedan od partnera u BGR-u, jedan je od četvorice Bušovih savetnika izvan vlade, koji do predsednika SAD može da dođe skoro u bilo koje doba dana, a Robert Blekvil, predsednik BGR-a, bio je mentor Rajsovoj.
– Pitam se koliko su puta oni razgovarali sa predsednikom, odnosno sa državnim sekretarom Amerike o Srbiji i Kosovu – kaže Kesić.
Proteklih godina su srpske vlade žestoko kritikovane zbog toga što nisu angažovale lobiste koji bi radili na imidžu Srbije u Americi. U javnosti je čak stvoreno uverenje da smo i mi mogli da pridobijemo Ameriku na svoju stranu, samo da smo na vreme platili lobiste, kao što su to učinili Hrvati i Bosanci. Sada se čuju kritike da lobisti koje smo odabrali ne rade dobro. Bilo kako bilo, kao odličan primer lobiranja može da posluži tekst objavljen u jučerašnjem "Internešenel herald tribjunu". Ispod teksta naslovljenog sa "Kosovo mora da bude nezavisno", potpisi su deset bivših ministara spoljnih poslova. Prva na spisku je Medlin Olbrajt, nekadašnja državna sekretarka SAD, a pored ostalih slede i bivši šefovi diplomatija Nemačke (Joška Fišer), Francuske (Iber Vedrin), Danske (Nils Helveg Petersen), Poljske (Bronislav Geremek)... Potpuno je jasno da nije reč o ljudima koji svaki dan, recimo, ručaju zajedno ili odlaze u pozorište, već da je neko smislio da bi bilo veoma efektno iskoristiti njihova imena i ugled u kampanji za nezavisno Kosovo.
Marko R. Petrović
[objavljeno: 16.06.2007.]
.jpg)
