Izvor: Politika, 19.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kfor ne dozvoljava srpskim helikopterima na Kosmet
Nebojša Vukomanović sanitetskim vozilom „Novak” prevezen u Kragujevac. – Posle masakra nad decom na reci Bistrici satima smo, bez uspeha, pregovarali sa Kforom, kaže dr Milena Cvetković
Kosovska Mitrovica –Nebojša Vukomanović koji je 17. marta u Kosovskoj Mitrovici teško ranjen snajperskim hicem u Kliničko-bolnički centar u Kragujevcu prevezen je sanitetskim vozilom (reanimobil) „Novak” iz kosovskomitrovačkog Zdravstvenog centra. Vukmanović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u Kragujevac stigao tri sata nakon prijema u kosovskomitrovačku bolnicu i posle kraće reanimacije na prijemnom odeljenju. Za prevoz sanitetom, koji je inače poklon tenisera Novaka Đokovića, a ne helikopterom mitrovački lekari odlučili su kako zbog prirode povreda tako i zbog teškoća u obezbeđivanju ovog vida prevoza.
–Ne mogu svi pacijenti da se transportuju helikopterom, kao što je bio slučaj sa Vukomanovićem, jer je imao teške povrede glave a koje bi mu pomeranjem s mesta na mesto ugrozile život – kaže za „Politiku” primarijus dr Milena Cvetković, načelnik za anesteziju, reanimaciju i intenzivnu terapiju Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici. Dr Cvetković dodaje i da, na osnovu dosadašnjih iskustava, procedura oko slanja helikoptera traje i po šest sati, naročito otkako je Kosmet pod protektoratom međunarodne zajednice. Ona kaže da je zato poslednji let, odnosno transport bolesnika helikopterom sa teritorije Kosmeta, tačnije iz Kosovske Mitrovice, obavljen u aprilu 1999. godine kada je u Beograd prebačen jedan od trojice braće Milić, vojno lice koji je potom i preminuo.
– Posebno je velika procedura oko dolaska helikoptera na teritoriju Kosmeta otkako vazdušni saobraćaj kontroliše Kfor. Naime, 2003. godine, posle masakra dece na reci Bistrici u Goraždevcu tražili smo od Kfora da nam dozvoli prebacivanje teško povređenog Bogdana Bukumirića iz Goraždevca u Beograd. Više sati je trajalo ubeđivanje lekara i nadležnih u Kforu, i kad su na kraju pristali, bilo je kasno. Tako da je i tada helikopter sleteo u Rašku, kao što smo radili više puta nakon 1999. godine. Pre dve godine helikopterom MUP-a Srbije transportovan je fudbaler Crvene zvezde – kaže dr Milena Cvetković naglašavajući da je krajnje vreme da Kosovska Mitrovica dobije helidrom i dozvolu da se teški bolesnici transportuju do najbližih kliničko-bolničkih centara u Srbiji. Tačnije do Kragujevca ili Beograda.
To je neophodno, naglašava, jer transportovanje pacijenta sanitetom do mesta gde se nalazi helikopter povećava rizik od propratnih komplikacija, s obzirom na toda postoji više radnji nego što bi trebalo. Tako bi, recimo, i u slučaju Vukomanovića bilo neophodno da se četiri puta pomera, počev od transporta iz Jedinice intenzivne terapije do saniteta, potom od sanitetskog vozila do helikoptera (što bi bilo veoma rizično zbog promene pritisaka), kao i iz helikoptera ponovo u opremljeno vozilo do određene destinacije, odnosno i četvrto premeštanje iz saniteta ponovo u Jedinicu intenzivne terapije.
– Umesto da dva puta budu premeštani, koliko zahteva helikopterski transport, teški bolesnici moraju četiri puta da budu pomerani. U slučaju da Zdravstveni centar u Kosovskoj Mitrovici dobije svoju pistu za sletanje helikoptera, ta procedura bi, evidentno je, bila smanjena, a samim tim i procenat preživljavanja bi bio za 40 do 50 odsto veći – napominje načelnik za anesteziju.
Međutim, slanje helikoptera je i pre dolaska misije UN na Kosmet bila dosta komplikovano. Dr Cvetković period prebacivanja teših bolesnika helikopterom, kako kaže, deli na tri „faze”. Prvu od 1993. do 1994. godine kada je Srbija imala organizovani helikopterski transport teških bolesnika, a gde je procedura išla preko „Auto-moto saveza”. Tada je bolnički helikopter dolazio iz Beograda. Druga etapa je bila u periodu od 1994. do početka bombardovanja kada je transport helikopterom preuzeo MUP Srbije, odnosno kada je dozvola za sletanje na poziv lekara dobijana iz ovog ministarstva. U tom periodu uglavnom su transportovana teško povređena lica u terorističkim napadima Albanaca, a helikopterski centar za KiM bio je u Ajvaliji, nadomak Prištine. U to vreme, naglašava dr Cvetković, helikopterom su se transportovala lica bez obzira na nacionalnu pripadnost. Bilo je slučajeva i da je helikopter angažovan za trudnice albanske nacionalnosti. Treća „faza” je u toku samog rata kada su transport helikopterom obavljali pripadnici vojske.
Po dolasku vojne i civilne misije na Kosmet situacija se „drastično menja”, a svi letovi se obavljaju sa teritorije centralne Srbije, odnosno sa prostora Rudnice ili Raške koja je na 60. kilometru od kosovskomitrovačkog Zdravstvenog centra.
B. Radomirović
[objavljeno: 20/03/2008.]
