Izvor: Blic, 16.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako smo omanuli na Kosovu
Nova „aritmetika" Kosova malo je učinila da se promeni percepcija da su samo Albanci žrtve i ništa nije učinila da se ohrabre istinski dijalog i pregovori. I u tome smo mi, međunarodni medijatori, omanuli...
Kakav god da bude ishod pregovora oko Kosova, imaće posledice na odnose Evrope i SAD, Rusije i EU u svim segmentima, piše Džulijan Harston, doskorašnji prvi čovek UN u Beogradu u internom pismu koje je uputio na tri adrese - centrali UN u Njujorku, šefu misije UN na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kosovu Joakimu Rikeru i specijalnom izaslaniku UN za pregovore o statusu Martiju Ahtisariju, a u koje je „Blic" imao uvid.
Harston je u Srbiji proveo skoro šest godina.
„Gledao sam početke epske borbe Srba da se oslobode Miloševića, procesa koji je NATO bombardovanje zapravo odložilo. Logika ove intervencije bila je vesnik politike zbrkanog kompromisa i nedoslednosti koja će uslediti", piše na početku pisma ovog diplomate.
Hartson kaže da je „senka koja se nadvila nad međunarodnim predstavnicima" na Kosovu to što postoji mogućnost da ono postane - monoetničko.
„Ukoliko do toga dođe, kredibilitet međunarodnih snaga, ne samo na Balkanu, već svugde u svetu, biće veoma uzdrman", upozorava Harston.
Po njegovoj oceni, srpski i kosovski političari, ali i međunarodni medijatori, nisu uspeli da postignu zahtevane standarde dijaloga.
„Srpski politički lideri pali su na politici iz prošlosti... Na isti način sadašnji albanski lideri na Kosovu ne uspevaju da prihvate odgovornosti koje se zahtevaju u mirovnom procesu. Ali, i premalo je pritiska međunarodne zajednice da postanu svesni da u nametanju svojih interesa ne mogu da ne učestvuju u dijalogu...
Hartson zaključuje priču o Kosovu konstatacijom da je „teško poverovati da nismo naučili više tokom ove dekade intervencije na Balkanskom poluostrvu..."
Nije lako biti prijatelj Srbiji
„Smatram da sam bio prijatelj Srbije, mada često nije lako biti prijatelj Srbiji zbog protesta koji se često čuju od srpskih lidera - mi smo zemlja, a ne kolonija. Instinktivni prkos prema spoljnim snagama jedna je od najistaknutijih karakteristika srpske kulture i često najdestruktivnija. Srbi često sumnjaju da su sve ponude pomoći činovi lukavosti i perfidnosti. Srpski lideri su veoma često psihološki nevoljni da prihvate stvarna ograničenja sa kojima se suočavaju i da naprave odluku baziranu na tim ograničenjima", konstatuje Džulijan Harston, posle gotovo šest godina provedenih u Srbiji kao prvi čovek UN u Beogradu.
