Izvor: B92, 24.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako reformisati državnu bezbednost?
Beograd -- Uoči formiranja nove Vlade Srbije, predstavnici buduće vladajuće koalicije sve češće govore o tome kako će jedan od njihovih prvih značajnih koraka biti reforma nekadašnje državne bezbednosti, odnosno Bezbednosno-informativne agencije.
Bivši zamenik šefa DB Zoran Mijatović izjavio je u intervjuu za Radio B92 da nova Vlada Srbije treba da menja postojeću službu bezbednosti, ali istovremeno naglašava da u toj službi postoji dobar kadrovski potencijal onih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ljudi koji nisu umešani afere: "Najbolje je da se Služba svede na obaveštajni i kontraobaveštajni rad i da u delokrugu rada ima borbu protiv unutrašnjeg ekstremizma i terorizma. To je ona zamena za tzv. unutrašnjeg neprijatelja koji je uvek bio najsporniji, kad je u pitanju rad Službe. Ja bih eto, Službu samo rastavio na ta tri segmenta i obezbedio dobru kontrolu. A ta dobra kontrola bi bila mešovita. Znači, ona bi bila kontrola Parlamenta i može i ovog odbora za bezbednost, koji inače postoji. Mora postojati jasna zakonska regulativa i onda Služba neće biti neki bauk, nešto nepoznato, nešto tajno koje samo može da škodi, a ne da koristi".
Resor državne bezbednosti transformisan je u BIA u julu mesecu 2002. godine. Pitanje koje se postavlja, kada je reč o najavi nove reforme, jeste i to kako će se ubuduće vršiti kontrola rada bezbednosno informative agencije. Prema važećem zakonu direktor Agencije dužan je da dva puta godišnje podnese Narodnoj skupštini i Vladi Srbije izveštaj o radu i stanju bezbednosti.
Aleksandar Čotrić predstvanik SPO u novom skupštinskom Odboru za bezbednost, u izjavi za B92 govori o tome kako bi trebalo da izgleda kontrola rada tajne službe: "Ja ću da zahtevam da se ta kontrola ne svodi samo na to da predstavnici BIA-e dođu ovde i podnesu nam izveštaj, već da ta komunikacija bude dvosmerna, da mi imamo pravo, kao poslanici, posetimo prostorije BIA-e, da tamo na licu mesta razgovaramo sa njima i da se ne svodi sve samo na to da oni podnose pisane izveštaje, već i da mi imamo pravo inicijative, zahteva i pune kontrole nad njihovim radom", kazao je Čotrić.
Dosadašnji šef skupštinskog odbora za bezbednost Dragan Šutanovac kaže da parlamentarna kontrola BIA nije bila na nivou koju zaslužuje jedna tajna služba: "Činjenica je da je taj odbor tek počeo da radi kontrolu i da je BIA praktično formirana unazad godinu dana. Mi smo pokušavali i tražili smo načina do obrazujemo naše poslanike koji treba da rade parlamentarnu kontrolu i Zakon o kontroli tajnih službi nije još napravljen, a kada se napravi dobar zakon, mislim da će ta kontrola biti na višem nivou", kazao je Šutanovac.
Promene u BIA-i svakodnevno se najavljuju, iako se još ne zna koga će vladajuće stranke poslati u tajnu službu. Ono što se često pominje, a o čemu se malo zna je takozvani "Češki model u reformi službe", koji podrazumevao radikalne promene.
Dopisnik agencije Beta iz Praga Daša Pavlović za B92 objašnjava da se Češki model odnosi na 1990. godinu, kada su posle pada komunista, jednog dana svi agenti službe bezbednosti obavešteni da im prestaje radni odnos, i da će posle lustracije biti obavešteni da li će nastaviti da rade.Medjutim, ubrzo se zaključilo da celokupna služba mora da se raspusti: "Agenti su u stvari čekali da ih pozovu tzv. građanske komisije. One su osnovane na republičkom nivou, pa sve do najsitnijih lokalnih nivoa. U njih su ušli ljudi koji nisu bili neopterećeni saradnjom sa prethodnim režimom i te su komisije, na osnovu dokumenata i materijala iz same policije i državne bezbednosti i na osnovu saslušanja agenata, odlučivale glasanjem ko može da ostane u policiji i armiji, a ko ne. U toj prvoj STB službi, koja je ostala pod resorom unutrašnjih poslova, posle čistki i provera građanskih komisija, ostala je trećina agenata. U Slovačkoj se pominje i konkretna cifra, da je na posao vraćeno negde oko 2.000 agenata".
Daša Pavlović naglašava da su u sličnu čistku krenuli i armija i policija, a posle donošenja zakona o lustraciji, tek 1998.godine, Češki MUP je saopštio da u službi više nema čelnika nekadašnje zloglasne tajne policije.
Dodajmo na kraju da Medjunarodna krizna grupa u svom prošlogodišnjem izveštaju o Srbiji navodi da je BIA i dalje bastion pojedinaca umešanih u ratne zločine i povezanih sa organizovanih kriminalom. i BIA i finansijska oligarhija aktivno i veoma uspešno opstruiraju reforme u vojsci, demokratizaciju, vladavinu prava, gradnju institucija, saradnju sa Hagom i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, konstatuje se u izveštaju medjunarodne krizne grupe.
.jpg)
