Izvor: B92, 10.Sep.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako protiv korupcije u strankama
Beograd -- Boris Tadić nedavno je najavio obračun s korupcijom; sagovornici B92 kažu da treba sačekati izvesno vreme da se vide rezultati.
Kada je predsednik Demokratske stranke Boris Tadić na Glavnom odboru stranke najavio obračun da korupcijom i kriminalom i u sopstvenim redovima, otvoreno je niz pitanja.
Jedno od njih - medijski najatraktivnije - odnosi se na to na koga je Tadić mislio, a drugo – koliko je lider demokrata iskren u toj nameri ako se pogleda >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << unazad i priseti epiloga niza afera u koje su direktno ili indirektno bili umešani članovi ili funkcioneri DS-a.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija upozorava da su političke partije u Srbiji veoma moćne i da bi u tome trebalo tražiti i najopasnije vidove korupcije.
Predsednik Političkog saveta DS-a Dragoljub Mićunović kaže za B92 da Tadićeva namera da se obračuna sa kriminalom i korupcijom i u svojim redovima mora da bude iskrena jer će se u suprotnom kao bumerang vratiti Demokratskoj stranci.
"Koristim priliku da pošaljem poruku svim lokalnim funkcionerima DS-a: niti jednog neću zaštititi ukoliko postoje dokazi i optužbe zvaničnih državnih institucija protiv njih za korupciju", obratio se Tadić Glavnom odboru stranke.
Nakon što je pozdravljen aplauzom, rekao je: "Nisam siguran da baš svi treba da se raduju ovoj mojoj rečenici".
Ovim svojim rečima Tadić je otvorio polemiku na dva fronta – u koga upire prstom kada kaže da i redovi demokrata neće biti pošteđeni obračuna sa korupcijom i kriminalom, i da li u tim rečima ima dovoljno iskrenosti da se posao završi do kraja, a ne samo da ostane na pretnjama.
Predsednik Saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović ne sumnja u iskrenost namera aktuelnog lidera demokrata.
"Nema ni jednog poretka, ni jedne grupacije, ni jedne zajednice koja nije u iskušenju da podlegne korupciji. Prema tome, nije tu izuzetak ni DS, niti bilo koja druga stranka. Sigurno je da DS danas ima najveći udeo u vlasti, a tamo gde je vlast, tamo su i najveća iskušenja korupcije. Mi, u tom smislu, razmatramo najviši niz mera, od unutrašnjih kontrola, preko javnosti... Ne znam šta je urađeno za ova dva-tri dana, ali, u svakom slučaju, ako me to budete pitali za dva-tri meseca, onda ću moći sigurno mnogo konkretnije da vam kažem", rekao je Mićunović.
Iako smatra da je još rano da se o rezultatima govori, Mićunović ne ostavlja prostor da se najave Borisa Tadića zadrže samo na političkom marketingu.
Ipak, afera Bodrum – u kojoj su čelnici demokrata optuženi za zloupotrebe u Skupštini Srbije tokom glasanja, slučajevi ”Zoran Janjušević i Nemanja Kolesar”, u kojima su bliski saradnici tadašnjeg premijera Zorana Điniđića optuženi za pranje novca, kao i slučaj ministarke Marije Rašete-Vukosavljević, optužene za zloupotrebu službenog položaja, pokretani su u javnosti, ali su i brzo padali u zaborav.
Profesor Mićunović, međutim, kaže da sve to ne bi smelo da baci sumnju na sadašnju rešenost demokrata da se obračunaju sa korupcijom.
"Taj posao ne bi smeo da bude stvar iskrenosti ili neiskrenosti. Moraju da postoje odluke da se istrage moraju sprovesti do kraja, da se sve što je na bilo koji način sumnjivo ispita i to mora da bude stav, a ne nikakvo pitanje iskrenosti. Jer, ako bi se pokazalo da je to samo jedan predizborni trik, onda bi se to vratilo kao bumerang Demokratskoj stranci", smatra Mićunović.
Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija, koja se direktno bavi najakutnijim društvenim i političkim problemima, kao što su korupcija i kriminal u redovima državnih funkcionera, za B92 kaže je problem u tome što naše političke stranke imaju veliku vaninstitucionalnu moć.
"Mi imamo, počev od Ustava čak, ugrađene mehanizme putem kojih stranke drže u šaci pojedine važne državne institucije. Zbog same količine moći koja je tu koncentrisana, tu i treba tražiti neke od najopasnijih vidova korupcije. S druge strane, državne institucije su podložne velikim udarima. Udari su veoma jaki i dolaze, takođe, sa raznih strana, ali, opet, u velikoj meri dolaze i iz sfere politike", rekao je Nenadić.
Nenadić kaže da su na najjačem udaru upravo nezavisne institucije koje se bave kontrolom vlasti jer ne poseduju ozbiljne poluge moći.
On napominje i da je u Srbiji izostala reforma sudstva koja bi dala kvalitetno i efikasno pravosuđe, koje je neophodno za uspešnu kontrolu vlasti.
Bez političke volje da se u reforme krene ozbiljno neće biti ni ozbiljnih rezultata, zaključuje Nenadić.
.jpg)
