Izvor: S media, 08.Avg.2010, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da se stvarno odmorite na odmoru
Sezona godišnjih odmora je u punom jeku, ali mnogi ne znaju kako pravo letovanje treba da izgleda i zašto se često kući vraćamo umorniji nego kad smo krenuli. Zato Pres s daje objašnjenje stručnjaka na šta treba da obratimo pažnju pre, tokom i posle odmora, kako da se ponašamo, šta da (ne) radimo...
Ono što ume da ih učini „godišnjim umorima" jeste nedovoljna psihofizička pripremljenost za njih. Prema rečima akademika, prof. dr Svetomira Stožinića, jednog od >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << naših najčuvenijih internista i kardiologa, prvi preduslov za kvalitetan godišnji odmor je da na njega ne treba ići u žurbi, na prečac i pod pritiskom.
- Za sobom ne bi trebalo da ostavite važne, nezavršene obaveze, jer će to biti uzrok stalnog nemira koji organizmu neće dozvoliti da se opusti, odmori, liši stresa i akumulira pozitivnu energiju preko potrebnu za normalno funkcionisanje. Važno je i u zavisnosti od životne dobi, afiniteta i zdravstvenog stanja izabrati pravu destinaciju, jer što jednog odmori, drugog će da umori. Osobi sa kardiovaskularnim problemima svakako neće prijati boravak na planini višoj od 800 metara, naprotiv - napominje akademik.
Stožinić navodi kao presudne još neke stavke koje često prenebregavamo.
- Ne bi trebalo ići na dalek put koji će dodatno iscrpeti organizam, osim ako niste u mogućnosti da putujete avionom. Kako adaptacija na novu sredinu traje nekoliko dana (od tri do pet), odmor ne bi trebalo da bude kraći od 10 dana, dok bi idealno bilo da ostanete dve do tri nedelje. Dok ste na odmoru zaboravite, ili se barem trudite da ne mislite i ne razgovarate o problemima koji su za vama ili vas čekaju po povratku, jer ste u suprotnom samo promenili ambijent, ali ne i životni ritam, što je suština pravog odmora - upozorava profesor.
Stožinić ističe još dve stvari koje presudno utiču na to da se po povratku sa odmora zaista osećamo odmorno.
- Odmor nije puko lenstvovanje i ne sme biti pasivan! Najidealnija je kombinacija takozvanih laganih psihofizičkih rekreacija koje podrazumevaju šetnje, neopterećujuće izlete, odnosno samoinicijativne, nenametnute obilaske mesta u kojem letujete, posete njegovim znamenitostima, upoznavanje sa lokalnim stanovništvom i običajima, čitanje knjiga laganog, optimističkog sadržaja, bavljenje nekom kreativnom aktivnošću koja će odmoriti mozak daleko više od ispraznog gledanja u pučinu ili nebo, jer što ono kažemo „pustiti mozak na otavu" zapravo znači zamoriti ga. Što se povratka „pređašnjem" životu tiče, i on mora biti postupan. Nekoliko dana pre kraja godišnjeg odmora treba se lagano vraćati ustaljenim radnim obavezama (buđenju u određeno vreme i sl.), dok i po povratku na posao postoji period adaptacije čije prenebregavanje ili „bacanja u vatru" već prvog radnog dana dovodi do maladaptacionog sindroma, tačnije osećaja neprilagođenosti i depresije - zaključuje Stožinić.
SAVETI
- ne treba ići u žurbi, na prečac i pod pritiskom
- odmor ne bi trebalo da bude kraći od 10 dana, a idealno je dve do tri nedelje
- ne misliti i ne razgovarati o problemima koji su za vama ili vas čekaju po povratku
- odmor ne sme biti pasivan, idealna je kombinacija laganih psihofizičkih rekreacija
S druge strane, psiholog Aleksandra Janković nudi recept za kvalitetan odmor u gradu.
- Možemo da ustanemo bez budilnika, obučemo se kako nam odgovara, a onda sebe iskreno zapitamo šta nam se radi. Šetnja je sasvim u redu, ali birajte puteve kojima obično ne prolazite. Posete zaboravljene prijatelje. Budite turista u svom gradu, idite na bazene, reku, jezero u blizini - savetuje Jankovićeva.
Ona dodaje da je to prilika i da se obiđu manastiri, crkve, kulturno-istorijske znamenitosti, kojih ima mnogo, ali i da ostaje ono što često zanemarujemo, a „puni baterije" više nego išta:
- Seks, intima, romantika i ljubav! Dajte sebi i svojoj mašti malo na volju. Ne košta ništa, zdravo je, a endorfini rade - poručuje Jankovićeva.
M. MEDENICA
