Izvor: Blic, 27.Okt.2010, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kacin: Podržati Srbiju na putu ka EU
Izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin izjavio je danas da Srbiju apsolutno treba podržati na njenom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, ali da je za svaki naredni korak u ovom pravcu neophodno da se uspešno okonča saradnja sa Haškim tribunalom i pokrene konstruktivan dijalog sa Prištinom. Izvestilac za Srbiju u EP Jelko Kacin, obrazlagao je danas Predlog rezolucije o evropskoj integraciji Srbije pred Odborom Evropskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << parlamenta za spoljnu politiku.
"Beograd će iz izveštaja EP jasno videti šta je ono što je dobro, ali i ono što još treba popraviti. U izveštaju se jasno podržavaju pozitivni trendovi u Srbiji, ali se, u duhu pravog partnerstva ukazuje i na probleme", rekao je Kacin predstavljajući svoj izveštaj pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta.
Glasanje o rezoluciji u januaru
Posle dvomesečne procedure i podnošenja amandmana, i neizbežnog dopunjavanja rezolucije kako bi odslikavala sve najvažnije događaje, o rezoluciji će se glasati na plenarnoj sednici EP u januaru.
Kacin je rekao da je saradnja Srbije sa Haškim tribunalom "najvažniji kriterijum" i podsetio na činjenicu da su dva optuženika, Ratko Mladić i Goran Hadžić, još uvek u bekstvu.
"Postoje različita mišljenja o tome da li treba vršiti pritisak na Srbiju po ovom pitanju. Mislim da je urađena prava stvar slanjem aplikacije za članstvo Evropskoj komisiji na analizu, ali treba jasno staviti do znanja da ne može biti daljeg napretka bez zatvaranja pitanja saradnje sa Hagom. Bez toga, neće biti pozitivnog mišljenja o kandidaturi", rekao je Kacin.
On je dodao da zatvaranje saradnje s Hagom znači da Mladić i Hadžić budu uhapšeni i izručeni Hagu.
"Pored saradnje sa Hagom, problem koji prati Beograd jeste odnos sa susednim zemljama. Postoje problemi, ali i značajno poboljšanje", rekao je on navodeći primer usvajanja rezolucije o Srebrenici u Skupštini Srbije.
Kao najveća prepreka u dobrosusedskim odnosima Srbije, izvestilac Parlamenta naveo je "odnos Beograda prema Prištini" što onemogućava postizanje regionalne stabilnosti.
Prema njegovim rečima, najbolji način za rešavanje ovog pitanja jeste predstojeći dijalog između Beograda i Prištine kojem "obe strane moraju biti maksimalno posvećene". U ovom dijalogu, "očekuje se kompromis obe strane u cilju njihove zajedničke evropske budućnosti", rekao je Kacin.
Reforma pravosuđa ima ozbiljne nedostatke
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin naveo je kao jedan od problema sa kojim se Srbija suočava na svom evropskom putu reformu pravosuđa.
Kacin je, kao probleme sa kojima se Srbija suočava, naveo i neophodnost za uspostavljanjem "stvarne vladavine prava" gde, uprkos izvesnom napretku postoje i izvesni problemi. Osim reforme pravosuđa naveo je i problem korupcije, i istakao da država mora dati punu podršku svojoj Agenciji za borbu protiv korupcije. Prema njegovim rečima, u cilju evropskih integracija, Srbija mora rešiti i pitanje restitucije, ali na ovom polju za sada nije načinjen "nikakav pomak".
"Neophodno je uspostaviti istinsku vladavinu prava u Srbiji. Dok ova rezolucija pozdravlja činjenicu da su reformski napori počeli, sadašnja reforma pravosuđa ima neke ozbiljne nedostatke", rekao je Kacin pred odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta, predstavljajući svoj najnoviji izveštaj.
"Ovo su u više navrata isticali eksperti Komisije. Od oko 850 sudija koje nisu imenovane tokom izbornog procesa, godinu dana kasnije manje od polovine je primilo odgovor na svoje individualne žalbe", dodao je on.
Kacin je naveo i da u srpskom pravosuđu, uprkos izvesnom napretku, postoji još čitav niz zaostalih slučajeva koji se razvlače godinama.
"Po okončanju izbora Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, sadašnja dostignuća u reformama moraju biti ponovo razmotrena", dodao je on.
Evropska unija u reformi srpskog pravosuđa najviše zamera nejasan način izbora sudija i tužilaca i smatra da ovaj proces nije sproveden u skladu sa evropskim standardima. Takođe, evropski zvaničnici izražavaju sumnju u to da je srpsko pravosuđe oslobođeno političkog uticaja.
Poslanici EP su u raspravi pohvalili ulogu i istakli veliku važnost ombudsmana u Srbiji.
Pozdravili su napredak u reformi državne uprave, a Kacin je, odgovarajući na pitanje o uplivu bezbednosnih struktura u Srbiji, porekao je da su u Srbiji sve moćnije tajne bezbednosne službe.
Rekao je da je u toku upravo suprotan razvoj, mada je i sam izneo zamerku zbog izbora zvanica koje su nedavno bile pozvane na prijem u srpskoj službi bezbednosti BIA.
"Na prijemu je bio ceo državni vrh, ali i bivši šef BIA za koga smo nedavno saznali da je svojevremeno sprečio hapšenje Ratka Mladića", kazao je Kacin.
EP: Nezavisnost medija i sprečavanje diskriminacije
Evropski parlament (EP) smatra da je u Srbiji "postojanje snažnih i nezavisnih medija od najveće važnosti za demokratiju" i da je zato nužno "zajamčiti njihovu
nezavisnost od političkih i drugih uticaja" i sprečiti pretnje i napade na novinare.
Kacin je ukazao da je na Srbija na listi nevladine organizacije Reporteri bez granica Srbija izgubila 20 mesta i da, pored ostalog, u ovoj zemlji postoje ozbiljne pretnje novinarima koje retko kada imaju sudski epilog.
U predlogu rezolucije o Srbiji se takođe traže "dalji koraci za punu primenu zakona o suzbijanju diskriminacije".
U tom dokumentu pozdravlja se napredak, uz opasku da je održavanje Parade ponosa predstavljalo važan potez ka "uspostavljanju otvorenog i tolerantnog društva".
Ističući dobre mere obezbeđenja tog događaja, predlog rezolucije EP izražava žaljenje zbog ispoljenog nasilja i traži od srpskih vlasti da počinioci nasilja budu izvedeni pred lice pravde, kao i da se zabrane ekstremističke grupe kojima oni pripadaju.
Spoljnopolitički odbor EP, prema tom dokumentu koji treba da usvoji Evropski parlament, "osuđuje napade i pretnje srpskim novinarima i poziva vlasti da to do kraja istraže i vinovnike toga izvedu pred lice pravde".
U predlogu rezolucije o evropskoj integraciji Srbije "skreće se pažnja na koncentraciju vlasništva i pomanjkanje transparentnosti u sektoru medija".
Takođe se ukazuje na "protivrečnosti oko privatizacije lista 'Večernje novosti' i poziva vlada da zajamči ravnopravan postupak prema svim stranim i domaćim investitorima".
