Izvor: Politika, 06.Maj.2008, 23:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Još nije poznat sadržaj Privremenog sporazuma

Nije izvesno ni da li će taj prateći tekst SSP-a biti dostupan javnosti pre izbora

Našoj javnosti još nije poznat sadržaj Privremenog sporazuma, koji je, uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, 29. aprila u Luksemburgu, potpisao Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije. U vladinoj Kancelariji za evropske integracije rekli su nam da tekst tog sporazuma postoji samo u elektronskoj formi i da je priređen u posebnom kompjuterskom programu, tako da „zbog tehničkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << problema”, nije bilo mogućnosti da ga do sada objave na svom sajtu. To će, kako smo nezvanično saznali, biti mogućno, najverovatnije, do kraja ove sedmice, što znači da nije sasvim izvesno ni da će tekst tog sporazuma biti dostupan javnosti pre izbora.

U ovom trenutku nije tačno poznato ni kada bi mogla da startuje primena ovog sporazuma. Prema odluci Saveta ministara, obelodanjenoj prilikom potpisivanja sporazuma u Luksemburgu, SSP i Privremeni sporazum stupiće na snagu po ostvarenju pune saradnje Beograda s Hagom. Međutim, prema nekim našim, takođe, nezvaničnim saznanjima, iz sasvim drugih izvora, juli se pominje kao mesec u kojem bi Privremeni sporazum mogao da stupi na snagu. Ipak, kako tvrde izvori „Politike” upućeni u ovu problematiku, čak i ako se to dogodi, Privremeni sporazum će biti suspendovan istog trenutka ukoliko do tada ne bude ocene da je Srbija ostvarila punu saradnju s Haškim tribunalom, što obično podrazumeva da se haški optuženik Ratko Mladić nađe u Sheveningenu.

U međuvremenu, stiglo je još jedno pojašnjenje iz Brisela. Predstavnica za štampu evropskog komesara za proširenje Kristina Nađ izjavila je juče Tanjugu da nijedan deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pratećeg Privremenog sporazuma sa Srbijom trenutno nije na snazi.

„Na potpisivanju SSP i Privremenog sporazuma prošle nedelje odlučeno je da se Privremeni sporazum primeni čim Srbija bude ostvarila punu saradnju s Haškim tribunalom”, istakla je portparol Olija Rena. Ona je naglasila da se „Evropska komisija nada da će vlada, izabrana u nedelju (na izborima u Srbiji), biti u mogućnosti da brzo ostvari taj uslov”.

Inače, Privremeni sporazum predstavlja prateći dokument uz SSP. Za primenu glavnog sporazuma potrebna je prethodna ratifikacija Evropskog parlamenta, zatim, parlamenata svih zemalja članica EU i parlamenta zemlje koja je taj dokument potpisala.

S obzirom na to da taj postupak ratifikacije traje obično od 18 do 24 meseca, praksa je da se, u međuvremenu, primenjuje Privremeni sporazum, kojim se prebrođuje pomenuti dvogodišnji period. Naime, primena tog akta, koji neki nazivaju i prelaznim, obično počinje u roku od dva do četiri meseca od momenta potpisivanja SSP-a, i to nakon dobijene saglasnosti u Evropskom parlamentu (za koju je predviđena samo „procedura pristanka”) i ratifikacija u parlamentu dotične zemlje.

Privremeni sporazum predstavlja „isečak” iz SSP-a i obuhvata, kako tvrde poznavaoci, oko 70 odsto sadržaja osnovnog akta. Čine ga, pre svega, oni delovi SSP-a koji se odnose na ekonomiju, tačnije na slobodno kretanje robe, odnosno pitanja koja su u isključivoj nadležnosti Evropske komisije. A, od momenta stupanja na snagu Privremenog sporazuma, počinju, kako je nedavno objasnila Tanja Miščević, direktor Kancelarije za evropske integracije, da teku i obaveze koje se odnose na liberalizaciju trgovine i usklađivanje domaćeg prava sa pravom Evropske unije.

B. Čpajak

[objavljeno: 07.05.2008]

Nastavak na Politika...