Izvor: B92, 09.Jul.2008, 13:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Jednako tretirati zločine"

Beograd -- Srbija će nastaviti da ispunjava međunarodne obaveze, ali to očekuje i od drugih, kaže ministarka pravde Snežana Malović.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i ministarka pravde Snežana Malović objasnili su da će Srbija završiti svoje obaveze prema Tribunalu, pre svega, zbog pravde prema žrtvama i zbog pomirenja.

Srbija traži da se zločini svuda kažnjavaju i jednako tretiraju, kako se više nikada ne bi ponovili i kako bismo, zadovoljenjem >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pravde za žrtve, svi zajedno stigli do pomirenja, rekla je ministarka Snežana Malović na prezentaciji studije o uticaju Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju na procese tranzicione pravde u Srbiji.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević smatra da je Haški tribunal jedna od najkontroverznijih institucija koju su uspostavile UN, koju su osporovali političari, stručna javnost, optuženi, ali i žrtve. Vukčević je objasnio da će Srbija ispuniti sve preostale međunarodne obaveze.

Nova ministarka pravde Snežna Malović kaže da se nije slučajno prvi put u novoj funkciji pojavila baš na ovom skupu.

Ona kaže da time želi da pruži podršku institucijama koje se bore za pravdu i navodi da je jedan od prioriteta Vlade poštovanje međunarodnih obaveza Srbije.

Ministarka je rekla i da će Vlada uporno insistirati da se svi zločini jednako tretiraju i da nema manje vrednih žrtva i povlašćenih zločinaca. Ona je ukazala da "neke poruke koje stižu iz Tribunala zabrinjavaju i da nam govore da je politika jača od pravde za žrtve".

"Ako zločinci postanu političari, kakve će biti institucije koje oni vode?", zapitala je Malovićeva.

Nova, proevropska Vlada Srbije i respektabilne institucije koje se bave temom ratnih zločina će, prema njenim rečima, privesti kraju saradnju s Tribunalom u Hagu. To je neophodnost i potreba, jer se preko zločina ne može doći do zaštite osnovnih ljudskih i civilizacijskih vrednosti, vrednosti koje su prihvaćene u Evropi, ocenila je ministarka pravde.

Prema njenim rečima, Srbija je na dobrom putu da se konačno, poštujući zakone i institucije nacionalnog i međunarodnog prava, odredi prema svojoj prošlosti, prema ratnim zločinima, da ih moralno i institucionalno osudi i tako postavi merila na putu nacionalnog i regionalnog pomirenja.

Gotovo svi učenici skupa osvrnuli su se na oslobađajuću presudu Haškog tribunala u odnosu na Nasera Orića i Ramuša Hardinaja.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je da su presude takve da imamo zločin, imamo žrtve, ali nema kazne.

Vukčević je rekao da će Srbija izvršiti svoje međunarodne obaveze i uhapsiti preostale haške begunce "ne zbog Haga, već zbog pravde i izvinjenja žrtvama, na koje nas obavezuju moral i presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu".

"Evropske vrednosti se brane utvrđivanjem zločina iz prošlosti i njihovim procesuiranjem i na taj način brisanjem iz naše svakodnevice, kroz pravične sudske postupke koje jasno razlikuju počinioce i žrtve", naveo je Vukčević.

Autorka izveštaja o uticaju Haškog tribunala na Srbiju Dajana Orentliher kaže da su neke odluke suda poput one da se Hradinaj tokom postupka sme baviti politikom, izazvale veoma negativan efekat. Ipak, ona smatra da su sudije u tim slučajevima sudile veoma precizno.

"Oni su bili izuzetno precizni, ali znate da je bilo teško očekivati od javnosti da razume sve to. Ipak, s obzirom na značaj tih presuda, mislim da su sudije učinile sve da objasne na čemu su zasnovali presude", rekla je Orentliherova.

Autorka studije smtara da je Haški tribunal odigrao važnu ulogu u stvaranju okruženja, u kome je kasnije bilo lakše osnovati veća za ratne zločine.

Ona ocenjuje da su veliki doprinos dali i ljudi koji su bili na čelu tih institucija u Srbiji.

"Sudilo se na osnovu prava, ne politike"

Predstavnik Kancelarije Haškog tribunala u Beogradu Matijas Helman izjavio je da su presude tog suda donete na osnovu prava, a ne politike.

Na skupu o uticaju presuda Haškog tribunala na pravosuđe u Srbiji, Helman je rekao da se za slučajeve bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova i muslimanskih snaga u Bosni i Hercegovini Ramuša Haradinaja i Nasera Orića može reći da je pravo, a ne politika, bilo jače od pravde za žrtve.

"Ubeđen sam da je razlog za pokretanje postupaka protiv njih bio da se dođe do pravde za žrtve, ali iz različitih razloga, pogrešne procene tužioca ko je odgovoran, nedostatka svedoka i nedostatka dokaza desila se oslobađajuća presuda", rekao je on.

Helman je kazao da treba znati da se sudi na osnovu prava, a ne politike, i da je pravo jače od politike.

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je da oslobađajuća presuda Oriću ne može dovesti u pitanje princip komandne odgovornosti u procesima za ratne zločine pred tim sudom.

Kandićeva je, u pauzi skupa, izjavila da je oslobađanje Orića optužbi za ratne zločine izazvalo mnogo nepotrebne rasprave, jer je ta presuda doneta na temelju optužnice.

"Svako ko je pratio suđenje Oriću očekivao je oslobađajuću presudu, jer po onim tačkama za koje je optužen nije bilo dokaza i čak su svedoci optužbe od kojih se najviše očekivalo, svedočili u njegovu korist", rekla je Kandićeva.

Prema njenim rečima, povod za pojedina tumačenja da bi trebalo preispitati princip komandne odgovornosti, potekao je iz tačke optužnice protiv Orića, koja se odnosi na nesprečavanje ratnih zločina.

Ona je ocenila da presuda Oriću, kao i neke druge, pokazuju da je Tužilaštvo podizalo optužnice, iako pravi fokus u istragama nije pronađen.

"Optužnica je nikakva i presuda sada nije mogla da donese utvrđivanje Orićeve odgovornosti za nešto što se ne navodi u optužnici, niti su izneti dokazi", zaključila je Kandićeva.

Nastavak na B92...