Izvor: Politika, 17.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedna parada, dve strategije
ANALIZA VESTI
Na svim vojnim paradama u svetu analitičari pažljivo gledaju kako je protokol rasporedio mesta na glavnoj tribini. Ko, pored koga i sa čije strane stoji? To je nepisana matrica političkog odnosa snaga i moći (tako su i mnogi "kremljolozi" svoje karijere otpočeli, zapravo, na analizama rasporeda mesta na mauzoleju Lenjina na Crvenom trgu u vreme velikih vojnih parada). Da li je i Srbija na putu da se odnos između političkih centara moći analizira na osnovu onoga što je viđeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i što se čulo na najnovijoj vojnoj paradi? Jer, splet vojnih i političkih okolnosti u Beogradu ove subote (tu podrazumevamo vojnu paradu na kojoj su, ispred Doma Narodne skupštine, promovisani najmlađi oficiri Vojske Srbije u Beogradu, kao i sednicu Glavnog odbora DSS-a) pokazao je da se kakofonija glasova o eventualnom pristupanju ili nepristupanju Srbije NATO-u više ne može tumačiti kao taktika "oko Kosmeta, vi malo sa Moskvom, a mi ćemo malo sa Vašingtonom, pa da igramo na razlike i nešto ušićarimo". (Tako su, naime, u nedostatku boljih objašnjenja, neki analitičari letos tumačili činjenicu da ministri u Vladi Srbije potpuno drugačije tumače bezbednosnu strategiju Srbije, zavisno od toga da li su u vladu došli iz DS-a ili iz DSS-a.)
U Beogradu protekle subote nije na videlu bilo takve taktike. Pre bi se moglo reći da su se, na različitim mestima u gradu, ogledale dve drugačije državne, bezbednosne i političke strategije.
Tehnički gledano, sve je na paradi novih oficira Vojske Srbije, održane povodom njihove promocije u subotu 15. septembra bilo sasvim dobro.
Načelnik Vojne akademije, general-major Vidosav Kovačević, vrlo je lepo govorio, ništa nije čitao sa papira, imao je dobru koncentraciju, a i lepo je izgledao. Ali, onog trenutka kada je on, u ime premijera Vojislava Koštunice, predao najboljim oficirima ručne satove, bilo je jasno da će parada izazvati i lavinu političkih komentara i rasprava.
Jer, prošle godine na istom mestu i istim povodom stajali su jedan pored drugog i premijer Vojislav Koštunica i predsednik Srbije Boris Tadić. Sada su pored predsednika Srbije stajali predsednik Skupštine Oliver Dulić i ministar odbrane Dragan Šutanovac. Nešto dalje, u prvom redu, bili su generali iz Nacionalne garde Ohaja i strani vojni izaslanici u Beogradu. Komandant Kopnenih snaga i komandant Vazduhoplovstva i PVO Srbije bili su tamo, u nekom petom ili šestom redu. I protokol je poruka...
Posle govora predsednika Srbije Borisa Tadića mladim oficirima "da je strateški cilj Srbije da i njena vojska bude deo evroatlantskih integracija", mogli su da odahnu zapadni ambasadori i državnici koji su proteklih nedelja zabrinuto ispitivali naše zvaničnike napušta li Srbija strategiju evroatlantskih integracija i pomirenja sa svetom.
Ipak, iste večeri, na Glavnom odboru DSS-a, zauzet je stav protiv ulaska Srbije u NATO. Kako je predsednik vlade iz redova DSS-a, a ministar odbrane iz redova DS-a, a po pitanju ulaska u NATO imaju sasvim različite stavove, sada imamo kohabitaciju po pitanju evroatlantskih integracija i unutar same vlade. Odnosno, može se postaviti pitanje da li premijer može nešto da naloži ministru odbrane koji je član njegove vlade?
No, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić nedavno je, po odluci vlade, iz sadržaja Prezentacionog dokumenta "Partnerstva za mir" predatog NATO-u u Briselu, ipak izbacio ono "atlantske" integracije i ostavio samo "evropske". Ipak, tokom izlaganja u Briselu, objasnio je prisutnim zvaničnicima NATO-a da je Srbija posvećena evroatlantskim integracijama.
Pitanje članstva u NATO-u nije, naravno, hitno političko pitanje i ono samo po sebi ne može da ugrozi koheziju srpske vlade. Ipak, u kontekstu problema Kosmeta, odnosno srpske reakcije na otvorene američke najave da će Vašington priznati jednostrano albansko proglašenje nezavisnosti, političko izjašnjavanje o eventualnom članstvu u NATO-u može proizvesti posledice po opstanak koalicije na vlasti i u tom smislu može da uznemiruje građane Srbije koji podržavaju jedinstvo DS-a i DSS-a oko Kosmeta. To je dodatno povezano i sa predsedničkim izborima za koje DSS smatra da treba da budu odloženi i da se prvo rešava status Kosmeta, pa tek onda bira predsednik Republike, dok DS želi da predsednički izbori treba da budu raspisani do kraja 2007. godine.
Na govor predsednika Srbije već je reagovao portparol DSS-a Branislav Ristivojević tvrdnjom "kako predsednik Srbije nema ovlašćenja za vođenje spoljne politike Srbije, da je Boris Tadić svestan svog ustavnog položaja i svojih ovlašćenja", kao i da "prema Ustavu Srbije ovlašćenja za vođenje i utvrđivanje spoljne politike leže na vladi i Skupštini i da vlada nije donela nikakvu odluku oko ulaska u NATO".
Šef pres-službe G17 Nikola Papak izjavio je "da su programsko opredeljenje njegove stranke evroatlantske integracije, ali da o tome treba da odluči narod na referendumu, a da je za sve to ipak još prerano".
Bilo kako bilo, NATO je postao meta srpskih stranaka. Ako Priština posle 10. decembra jednostrano proglasi nezavisnost, biće potpuno jasno da je to učinjeno uz blagoslov i prećutnu podršku SAD, jer bez Vašingtona Priština ništa i ne čini. Ako bi izbori u Srbiji usledili posle takvog američkog poteza, zalaganje za "evroatlantske integracije" (što je zapravo politička prečica za ulazak i u EU i u NATO) moglo bi biračima da bude problematično.
Demokratska stranka Srbije izgleda sa tim i računa, i verovatno kalkuliše na sledeći način: ako posle 10. decembra Priština proglasi nezavisnost, DSS može da kaže da je učinila sve da se to ne dogodi i da je na vreme upozoravala šta je stvarni plan SAD i NATO-a oko Kosmeta. Ako posle 10. decembra Priština ipak ne proglasi nezavisnost, DSS može da kaže da je njena taktika kontriranju ulasku Srbije u NATO uspela, jer su SAD iz bojazni "da Srbija ne ode Rusima pritisle Prištinu".
Demokratska stranka je, i pored neraspoloženja javnosti prema NATO-u, sve stavila na kartu evroatlantskih integracija. DSS je za "Partnerstvo za mir", ali u sadašnjim okolnostima protiv ulaska Srbije u NATO. Okolnosti su budući status Kosmeta. Ostaje da vidimo kako će se na kraju prema tim okolnostima postaviti i SAD i NATO. A onda i glasači na izborima u Srbiji. Pa kom opanci, a kom....
[objavljeno: ]
