Izvor: B92, 21.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedinstven plan finansiranje sve tri srpske vojske
Hag -- U novom izveštaju finansijskog eksperta Haškog tužilaštva Mortena Torkildsena iznosi se tvrdnja da je postojao jedinstven "finansijski plan" za finansiranje JNA, vojske RS i RSK, javlja iz Haga specijalni izveštač RTV B92 Ljubica Gojgić. Za finansiranje vojske bila najodgovornija NBJ a sredstva su obezbeđivanja štampanjem novca, kaže se u drugom izveštaju Torkildsena, dostavljenom sudu ove nedelje. Na osnovu analize "brojnih dokumenata" koje mu je dostavilo Tužilaštvo, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Morten Torkildsen zaključuje da su SFRJ i Republika Srbija pružale pomoć u novcu, opremi, ljudstvu, hrani kako civilnim vlastima tako i vojskama u RS i RSK.
U izveštaju se kaže da je glavnu ulogu u finansiranju vojske Srba iz Krajine odigralo Ministarstvo odbrane Srbije, uz asistenciju JNA. Dokumenti pokazuju da je ta odluka doneta na najvišem političkom nivou, tvrdi Torkildsen. Finansijski ekspert izračunao je da je u 1991. godini budžet jugoslovenske vojske iznosio oko 5,5 milijardi nemačkih maraka, od čega ni 30 odsto nije moglo biti obezbeđeno iz budžeta SFRJ. Zbog toga je finansiranje JNA, i posledično VRS i VRSK, na sebe morala da preuzme NBJ, koja je nedostatak sredstava nadoknađivala prekovremenim radom štamparije novca u Topčideru. Posledica ove politike bila je ogromna inflacija u zemlji, objašnjava Torkildsen.
Da bi finansiranje Srba u Krajinama bilo moguće, "tri srpske države" stvorile su monetarnu uniju, navodi finansijski ekspert, tvrdeći da su narodne banke RS i RSK funkcionisale kao filijale NBJ. "Ključni mehanizam za transfer novca i efikasno funkcionisanje monetarne unije" bila je Služba društvenog knjigovodstva, tvrdi se u izveštaju. Zaštićeni svedok C061, pominjao je ovih dana da se u tom poslu naročito isticala filijala na Novom Beogradu. Ova monetarna unija, ne samo da je koristila Srbima preko Drine i Save, već je omogućila i vlastima u Jugoslaviji da ublaže posledice sankcija koje su uvedene 1992. godine, Rezolucijom 757 Saveta bezbednosti UN, zaključuje Torkildsen.
Ovo je drugi po redu izveštaj finansijskog ekperta Torkildsena. U prvom, objavljenom u junu, Torkildsen je pisao o tokovima novca u Jugoslaviji za vreme režima Slobodana Miloševića, o računima funkcionera u kiparskim banakama, o ulozi Savezne uprave carina u finansiranju specijalnih jedinica policije... Do tih zaključaka je došao, između ostalog, i na osnovu razgovora sa Mihaljem Kertesom, Jovicom Stanišićem, Radetom Markovićem, Borkom Vučić i drugim akterima pomenutih finansijskih operacija.
