Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Maj.2018, 08:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Budžet EU (ni)je pokazatelj odustajanja od proširenja?

Predlog budžeta EU od 2021. do 2027. godine ne predviđa sredstva za proširenje, a generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić kaže da to, ipak, ne znači da proširenja do tada neće biti.

Ona je za Tanjug rekla da se, u slučaju da se potpiše ugovor o pristupanju Uniji, tada brzo donosi amandman na budžet i otvori linija za proširenje.

Objašnjava da je to bilo u slučaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Hrvatske, a pre toga Bugarske i Rumunije.

"Dakle, to nije pokazatelj da su odustali od proširenja", naglašava Grubješić.

U ovom trenutku, navodi, reč je o predlogu budžeta koji će biti usvojen tek u junu naredne godine.

Dodala je da se na svake dve godine radi revizija budžeta, tako da uvek ima prostora i za proširenja, ali i za sve druge stvari koje se odnose pre svega na zemlje članice koje su sada nezadovoljne pojedinim smanjenjem budžeta za kohezione fondove i za poljoprivredu.

Kada je reč o IPA pretpristupnoj pomoći EU, Grubješić kaže da će sredstva iz IPA biti verovatno minimalno povećana, i to prema najavama biće za oko dve milijarde evra više nego što je bilo u prethodnoj budžetskoj liniji.

"Koliko tačno će iznositi saznaćemo početkom juna", rekla je Grubješić i napomenula da se u samoj Strategiji o proširenju navodi da će IPA fondovi biti značajno povećani kako bi se zemlje kandidati bolje pripremile za ulazak u Uniju.

J.Joksimović: Nema potrebe unositi negativna očekivanja

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, komentarišući što u budžetu EU do 2027. nema stavke o proširenju, ističe da nema potrebe da se unose negativna očekivanja.

"Ukoliko neka od država, na primer Srbija, bude spremna za članstvo, njen prijem će, ipak, biti omogućen", rekla je Joksimović za današnju Politiku.

Ona je objasnila da u novom budžetu EU nije predviđen specifičan razdel sa novo proširenje, jer nijedna država kandidat trenutno nije pred stupanjem u Uniju.

"To znači da će, ukoliko neka od država kandidata, na primer Srbija, bude spremna za članstvo, njen prijem ipak biti omogućen, jer su Lisabonskim ugovorom definisani mehanizmi kojim će se izdvojiti sredstva da bi nova članica EU mogla da pristupi svim programima EU kao punopravna članica", navela je ministarka.

Prema njenim rečima, to se poslednji put desilo 2013. godine Hrvatskoj.

Ni budžetom EU koji je tada bio aktuelan nisu bila predviđena sredstva za proširenje, ali su u momentu opredeljena, kazala je Joksimović.

Ministarka za evropske integracije je navela da se strategijom proširenja, EK direktno obavezala da će kandidatima i potencijalnim kandidatima finansijski pomoći u šest oblasti - vladavina prava, migracije i bezbednost, infrastrukturno povezivanje, digitalna agenda, socio-ekonomski razvoj i proces pomirenja u regionu.

I to su sredstva koja su, pored IPA fondova, namenjena za pripremu država kandidata za prijem u EU, napomenula je ona.

Mi bi trebalo da se rukovodimo sopstvenim interesima, da budemo na evropskom putu, da dovodimo nove strane investitore, da budemo stabilna država u okruženju koje nije uvek povoljno, mi smo ti koji pokazujemo snagu za stabilnost i odgovornu politiku koja je u interesu naših građana, istakla je Joksimović.

"Naše je da radimo svoj posao, da koristimo sve instrumente i novac koji nam je na raspolaganju za održivi razvoj države i građana. Evropski put će nam narednih godina dati i stabilnost, ali i znatna bespovratna finansijska sredstva i ne vidim zašto to ne bismo iskoristili", zaključila je ministarka evropskih integracija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...