Izvor: Blic, 06.Avg.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvinjenja još nisu dobrodošla
Izvinjenja državnika bivših jugoslovenskih republika, koje su prošle kroz surove međusobne ratove, kod nas izazivaju više negativnih nego pozitivnih emocija i reakcija. Iskusne diplomate kažu za „Blic" da se ne treba previše izvinjavati jer to evocira prošlost i pitanje krivice, oko koje se generacije koje su prošle kroz rat najverovatnije neće složiti.
Poziv predsednika Srbije Borisa Tadića predsedniku Hrvatske da se izvini za „Oluju", u kojoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je proterano 220.000 Srba iz Krajine, izazvao je Stjepana Mesića da prokomentariše kako je za sve što se događalo kriv Beograd, ali je i među domaćim političarima izazvao negativne reakcije.
- U pitanju je delikatna materija i prirodan osećaj ljudi da je neko drugi više odgovoran. O prošlosti se ne možemo složiti, a izvinjavanja evociraju prošlost. Ne treba se previše izvinjavati, niti to očekivati od drugih - objašnjava za „Blic" Ivo Visković, profesor na FPN.
Iako ispirisani potezom nemačkog kancelara Vili Branta, koji je 1971. godine pao na kolena pred spomenikom Poljacima poginulim u Varšavskom getu, ovdašnji političari nisu uspevali da uberu takvu slavu. Posle ratova prvo izvinjenje uputio je premijer Crne Gore Milo Đukanović Dubrovčanima 2000. zatim se Hrvatskoj izvinio predsednik SCG Svetozar Marović 2003. što je i Mesić iskoristio da se izvini „svima kojima su građani Hrvatske u bilo koje vreme naneli bol i štetu". Predsednik Srbije Boris Tadić izvinio se u Sarajevu 2004. i u Zagrebu 2007.
- Uzajamno izvinjenje je korak koji bi trebalo da služi normalizaciji odnosa među državama. Međutim, kod nas češće doprinosi kvarenju odnosa jer je dubina sukoba velika - kaže za „Blic" Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose.
Ko je sve odbio da se izvini
Američki predsednik Bil Klinton, provociran novinarskim pitanjima, rekao je da se neće izviniti Vijetnamu prilikom istorijske posete. Turska vlada, iako je to od nje traženo, nije uputila izvinjenje jermenskom narodu. Vojislav Koštunica je kao predsednik SRJ odbio Mesićev poziv da se izvini. Lider DS Zoran Đinđić je kao kandidat za republičkog premijera odbacio zahteve za izvinjenje i rekao da su „Srbi platili dovoljno visoku cenu".
.jpg)
