Izvor: NoviMagazin.rs, 19.Feb.2020, 17:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ivan Jovanović: Umetnost kulturnih politika
Pre pisanja ovog teksta setio sam se izreke čuvenog američkog pisca, novinara i britkog pozorišnog kritičara Džordža Džina Nejtana, koji je definisao političare kao ljude koji previše govore, premalo slušaju i uopšte ne stižu da misle.
Odmah nakon toga pade mi na pamet zlatna mudrost Miće Popovića, jednog od najvećih srpskih slikara i filmskih reditelja, koja glasi: “Nije teško postati propalica u propaloj zemlji”. A gde su propale zemlje, tu je, nekako prirodno, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i Tacit, rimski senator i jedan od najvećih antičkih istoričara, koji još u ta davna vremena mudro reče: “Najviše zakona ima u najpokvarenijoj državi.”
Posle ovakvog poetskog nadahnuća ispada lakše da se piše o najnovijim događajima u srpskom društvu u kojima se, po ko zna koji put, prepliću putevi kulture i politike. Naravno, kao i obično, to preplitanje više liči na lutanje u magli nego na nekakvu planiranu akciju, a potezanje političkih veza pokušaj da se obezbedi ili neka finansijska crkavica ili lična korist. Uostalom, kako drugačije objasniti potez niškog pozorišnog festivala “Teatra na raskršću”, koji zbog (ispunjenog) zahteva za pokroviteljstvo predsednika izgubi predstavu koja je trebalo da otvori festival i još nekoliko pride, selektora festivala i dva člana Programskog saveta, od kojih je jedan, Nebojša Bradić, bio i direktor istog? Je li Narodno pozorište iz Niša to uradilo zbog para? Slave? Izbora? Funkcija?
Teško je sve ovo objasniti na logičan način. Teško je prihvatiti i Tacitovu izreku, ali ona najbolje opisuje i aktuelnu situaciju u Muzeju savremene umetnosti: posle održanog konkursa za novog direktora Vlada bira čoveka koji nije ni konkurisao, a koji, sasvim relaksirano, u prvom intervjuu odgovara kako nije ni znao za konkurs, inače bi se prijavio. Ovo ne bi bilo sporno da je novi (v.d., da ne bude zabune) direktor stručan za funkciju. Ili su organizacija umetničkih festivala i snažna podrška Saveta za kreativne industrije dovoljna preporuka da se preskoče sve zakonske instance i muzeološki standardi. Izgleda da jeste.
Vratiću se na naslov teksta, kako obično i volim u svojim uvodnicima – srpski gospodari sudbine tumače termin “kulturne politike” samo kako njima odgovara. Umesto da to tumačenje glasi, kako i Vikipedija kaže: “... javna praktična politika u oblasti kulture, medija i umetnosti”, stranka na vlasti dovodi svoje “braćale”, poznate likove koji se kasnije mogu iskoristiti u izbornoj kampanji ili, što je češći slučaj, ljude koji su im u tom trenutku simpatični ili odgovaraju nekom interesu. Da li će to značiti da festival ostane bez predstava, Muzej bez stručnih ljudi, a zemlja sa kulturnom ponudom na nivou savremenih levantskih despotija, nije ni bitno. Kao i uvek, lakše je s humorom, pa ćemo završiti prigodnim zaključkom da su stručniji ljudi vodili kulturu u vreme komunizma nego u vreme demokratije. Tada čak i niste morali da budete član Partije kako biste se bavili svojim poslom. Nisam baš siguran da je i sada tako.
