Izvor: S media, 06.Feb.2011, 01:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italijani žive osam godina duže od Srba!
Prosečni životni vek kod nas je 73,98 godina. U Evropi najduže žive Švajcarci, a najkraće Ukrajinci. Iza nas Bugari, Rumuni, Turci... Žene žive pet godina duže
Srbi u proseku žive 73,98 godina i po tome smo na 22. mestu u Evropi, pokazuju analize Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Duže od nas žive Švajcarci, Italijani, Islanđani... a od komšija Hrvati i Crnogorci, dok su na listi iza Srbije Rumuni, Bugari, Turci...
Ipak, životni vek >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << građana Srbije od 2000. godine se produžava, pa bi prema procenama SZO, dete rođeno 2008. godine trebalo da živi 2,28 godina duže nego ono koje je na svet došlo 2005. Ali, dete koje je, na primer, rođeno pre dve godine na Islandu, živeće čak 7,76 godina duže nego ono rođeno u Srbiji.
SAVETI ZA DUŽI ŽIVOT
- Živeće tri godine duže oni koji jedu pet puta dnevno manje obroke bogate voćem i povrćem
- U proseku, pet godina duže žive nepušači od pušača
- Vežbajte redovno, minimum sat dnevno
- Oslobodite se stresa
- Spavajte dovoljno i kvalitetno
- Čitajte, rešavajte ukrštene reči, učite, družite se
Na sastanku Regionalnog komiteta SZO, koji je održan u Moskvi, istaknuto je da razlika u dužini očekivanog životnog veka u pojedinim zemljama Evrope ide i do 21 godine. Na primer, rođeni u Švajcarskoj živeće u proseku 16 godina duže nego neki ljudi rođeni u Ukrajini. Interesantno je i da se gotovo u svim zemljama Evrope životni vek produžava, osim na Malti i u Rusiji, gde se skraćuje.
Najgore u Kazahstanu
Predstavnica SZO u Srbiji doktor Melita Vujnović kaže da je naša zemlja po životnom veku svojih žitelja na očekivanom mestu na evropskoj listi.
- Životni vek građana Srbije u stalnom je porastu. Istina, postoji jasna razlika između nas i Šveđana, čiji je vek za rođene 2008. procenjen na 81,35 godina, ali to nije ništa dramatično. Kod nas taj parametar raste od 2000. godine vrlo ujednačeno i za žene i za muškarce - kaže predstavnica SZO u Srbiji.
Srbija još znatno zaostaje u odnosu na zapadnu Evropu i to prema rečima naše sagovornice u stvari govori o uslovima života.
- Mi zaostajemo pre svega zbog raka, hroničnih nezaraznih bolesti... Dužina života, u stvari, govori o uslovima života i zdravstvenom sistemu. U Srbiji se ti uslovi poboljšavaju, pa s pravom očekujemo da će situacija po ovom pitanju biti sve bolja. Zemlje, poput Moldavije, gde je životni vek kratak, imaju mnogo veće životne izazove od Srbije. Tamo je velika smrtnost, pogotovo muškaraca - kaže ona.
Na skraćenje prosečnog životnog veka, kaže dr Vujnović, najviše utiču stopa obolevanja i iznenadne smrti.
- Da bi se to promenilo, potrebno je pojačati preventivu, pospešiti rano otkrivanje raka, ukloniti faktore rizika za kardiovaskularne bolesti - objašnjava ona.
Stručnjaci kažu da i male promene životnih navika - kvalitetnija ishrana, prestanak pušenja, fizička aktivnost... mogu da produže životni vek za 10 do 12 godina.
Preventiva najvažnija
Primarijus doktor Đurđa Kisin iz Centra za promociju zdravlja Instituta „Batut" naglašava za naš list da su zdrav stil života i redovni sistematski pregledi najznačajnije mere u očuvanju zdravlja.
- Učešće preventivnih pregleda nije na zadovoljavajućem nivou, jer naši građani još u velikom procentu zdravstveni sistem koriste samo u slučaju bolesti i povreda. Neophodno je da se stanovnici Srbije upoznaju sa svojim pravima na zdravstvenu zaštitu, ali i odgovornostima koje imaju prema sopstvenom zdravlju. To podrazumeva redovno obavljanje preventivnih pregleda i kada ste potpuno zdravi, prema dinamici koja je definisana za svaku starosnu grupu - kaže dr Kisin.
Prema njenim rečima, istraživanje zdravlja naših stanovnika koje je sprovedeno 2006. godine pokazalo je da je savete lekara koji se odnose na promenu stila života primilo više od polovine odraslog stanovništva - 56,8 odsto, a da je samo 37,8 odsto građana u toku godine promenilo nešto u ponašanju prema zdravlju.
- Ispravan stav o odgovornosti za sopstveno zdravlje imala je u potpunosti samo jedna četvrtina odraslih i isto toliko dece i omladine. A kao najčešći razlog promene ponašanja navodi se bolest, u 20, 8 odsto slučajeva, dok je želja za zdravijim načinom života motivisala samo 13, 3 odsto ljudi - navodi dr Kisin.
fakti
- Srčani mišić slabi kako starimo
- Količina kiseonika u tkivima na svakih deset godina smanjuje se za oko 10 odsto kod muškaraca i oko 7,5 odsto kod žena
- Kapacitet pluća opadne za oko 40 odsto između 20. i 70. godine
- Bubrezi 75-godišnjaka filtriraju polovinu krvi manje po bubregu nego kod tridesetogodišnjaka
- Gustina kostiju opada posle 35. godine
- Mišićna masa, između 30. i 70. godine, opadne za 22 odsto kod žena i 23 odsto kod muškaraca koji se ne bave fizičkom aktivnošću
