Izvor: Politika, 27.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imovinske karte još pod ključem
Za razliku od okolnih zemalja, u Srbiji su tajna i podaci o imovini funkcionera i o imovini države koju oni koriste
Baza podataka o imovini srpskih funkcionera danas se nalazi u prostorijama Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa i, budući da predstavlja službenu tajnu, zaštićena je video-nadzorom. U isto vreme, u susednim republikama, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, izveštaji o imovini funkcionera su javni i mogu se pronaći na Internetu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />Podsetimo, nadležnost Odbora za rešavanje o sukobu interesa je da vodi registar imovine funkcionera i odlučuje o tome da li su povredili Zakon o sukobu interesa. Problem je, međutim, što je ova institucija ovlašćena da reaguje samo na osnovu podnetih izveštaja funkcionera (koji se podnose po stupanju i odlasku sa dužnosti), ali i prijava građana. Tačnije, Odbor za rešavanje o sukobu interesa nema nadležnost da ispituje da li su funkcioneri u izveštajima o svom imovnom stanju naveli tačne podatke, a budući da čak ni takve neproverene imovne liste nisu javne, građani ne znaju šta bi eventualno mogli da prijave odboru da je neki funkcioner sakrio.
Istovremeno, država kao da suptilno sabotira početak rada Državne revizorske institucije (DRI), čije je formiranje počelo u septembru prošle godine kada je izabrano pet članova Saveta DRI i ustupljene joj privremene prostorije u Skupštini Srbije. Sve dok Vlada Srbije ovoj instituciji ne obezbedi adekvatne uslove za rad, javne finansije države Srbije ostaće prekrivene velom tajne.
Nakon što je nedavno otkriveno da bivši ministar Predrag Bubalo još nije vratio službeni stan Vladi Srbije, iako je to trebalo da uradi početkom jula, Antikorupcijski tim G17 plus odlučio je da zatraži od Ministarstva pravde izmenu predloga Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije pre nego što ovaj dokument uđe u skupštinsku proceduru. Naime, po usvajanju ovog zakona, postojeći Odbor za rešavanje o sukobu interesa trebalo bi da preraste u agenciju sa mnogo ozbiljnijim ovlašćenjima, i, što je najvažnije, mogućnošću da zbog povrede Zakona o sprečavanju sukoba interesa sankcioniše funkcionere. Za razliku od Odbora za rešavanje o sukobu interesa, agencija će, pored blagovremenosti podnošenja imovinskih izveštaja funkcionera, proveravati i tačnost i potpunost podataka iz prijave.
Pretnje zatvorom
Kako je za „Politiku” izjavio šef Antikorupcijskog tima G17 plus Željko Ivanji, u predlogu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije neophodno je izmeniti član 48, kojim se precizira koje je podatke o imovini funkcionera Agencija dužna da objavi. Naime, u radnoj verziji ovog zakona navodi se da je Agencija obavezna da objavi samo „podatke o plati i drugim prihodima koje funkcioner prima iz budžeta i drugih javnih izvora”, dok se drugi podaci mogu objaviti „samo ako funkcioner da saglasnost da se objave”.
– Ovakvim zakonskim rešenjem obaveza objavljivanja imovine funkcionera praktično bi bila obesmišljena. Među obaveznim podacima koji bi se objavljivali na internet-sajtu Agencije morali bi da se nađu i sva pokretna i nepokretna imovina funkcionera u zemlji i inostranstvu, štednja u dinarima ili devizama u bankama u zemlji i inostranstvu, dugovanja ili potraživanja svakog funkcionera ponaosob, kao i podaci o državnoj pokretnoj i nepokretnoj imovini koja im je data na korišćenje za vreme trajanja mandata – objasnio je Ivanji.
Ovakav predlog je na prošloj sednici vlade izneo njen potpredsednik Mlađan Dinkić, a prihvatila ga je ministarka pravde Snežana Malović. Sa druge strane, predstavnici nevladinog sektora apeluju na vladu da osim lične imovine funkcionera, javnosti učini dostupnim i spisak pokretne i nepokretne imovine države Srbije, kako bi konačno postalo poznato ko je i pod kojima uslovima koristi.
Prema mišljenju Nemanje Nenadića, programskog direktora nevladine organizacije Transparentnost Srbija i člana radne grupe Ministarstva pravde za izradu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, sve dobre predloge potrebno je uneti u ovaj tekst pre nego što se nađe pred parlamentom.
– Radna grupa se poslednji put sastala prošle godine. U februaru je održana javna rasprava, ali je tokom predizborne kampanje bilo najava da će predlog ovog zakona doživeti izmene. Podsetiću vas da smo pred parlamentarne izbore mogli da čujemo obećanja da će unošenje lažnih podataka u izveštaj o imovini funkcionera biti tretiran kao krivično delo, štaviše ministar pravde Dušan Petrović najavio je da će novi parlament usvojiti zakon koji će omogućiti zatvorske kazne za sve političare koji javno ne objave svoju imovinu – rekao je Nenadić za „Politiku”, navodeći da bi „sankcije dovele do veće discipline među funkcionerima u Srbiji”.
Povratak na početak
Radnom verzijom ovog zakona predviđeno je da direktora Agencije bira Upravni odbor ovog tela, koji će činiti sedam članova iz redova Administrativnog odbora Narodne skupštine, vlade, Vrhovnog kasacionog suda, Državne revizorske institucije, Socijalno-ekonomskog saveta, Advokatske komore Srbije i udruženja novinara u Srbiji. Članove Upravnog odbora biraće Narodna skupština. Kritičari ovakvog predloga navode da Agencija neće biti nezavisna, jer upravo one institucije koje bi trebalo da budu predmet stalne kontrole predlažu kandidate za Upravni odbor Agencije, odnosno da država ovakvim potezom zapravo namerava da ukine sve do sada postignuto u borbi protiv korupcije.
Prema rečima Slobodana Beljanskog, predsednika Odbora za rešavanje o sukobu interesa, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije nije dobro koncipiran.
– Agencijom rukovodi direktor, koji će biti lakše podložan uticajima nego kolektivno telo kakvo danas postoji u odboru – rekao je on za „Politiku” navodeći da je odbor i ranije predlagao da se deo izveštaja o imovini funkcionera učini dostupnim javnosti.
Inače, niko od članova odbora nije bio pozvan da učestvuje u aktivnostima radne grupe koja je pripremila nacrt ovog zakona. Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, smatra da ova činjenica najbolje govori o tome da država osnivanjem Agencije želi da „zaustavi i ono malo što je pomereno u borbi protiv korupcije u Srbiji”.
– Ne mogu postojati institucije a da im se ne pruži podrška i vreme da se dokažu. Umesto da se promeni zakon i Odboru za rešavanje o sukobu interesa daju veća ovlašćenja, ide se sa pričom o Agenciji i najavljuje ukidanje odbora. To je zbog toga što su politički oligarsi u Srbiji uvideli da rad odbora ne mogu tako lako da kontrolišu. Pa kada je vraćanje na početak nešto poboljšalo? Sa druge strane, Državna revizorska institucija nije im ni na kraj pameti, jer bi njenim radom bilo otkriveno ko koristi resurse ove države u privatne svrhe, ko se vozi državnim avionima i automobilima" Partokratija u ovoj državi jednostavno ne želi ni tako malo kontrole – rekla je Baraćeva za „Politiku”.
Marko Albunović
-----------------------------------------------------------
Različite verzije zakona o Agenciji
Prema rečima Slobodana Beljanskog, nacrt Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u koji je on imao uvid predviđa uvođenje krivičnih sankcija za onoga ko ne podnese izveštaj, ko ne prijavi sve podatke ili ih lažno prikaže, a predviđene su kazne od šest meseci do pet godina zatvora. Sa druge strane, u radnoj verziji zakona koja je objavljena na internet-prezentaciji Ministarstva pravde ovakvih odredaba nema.
Beljanski smatra da će se sa usvajanjem ovog zakona „žuriti” te da će se on „brzo naći u skupštinskoj proceduri”, budući da je to bilo jedno od obećanja vladajućih stranaka u predizbornoj kampanji.
-----------------------------------------------------------
Država troši bez kontrole
Unija poslodavaca Srbije (UPS) juče je oštro osudila najavu ukidanja Odbora za sprečavanje sukoba interesa, ocenivši da bi se time praktično ukinuo i poslednji „kontrolor javnih finansija”, s obzirom na to što Državna revizorska komisija još ne funkcioniše. UPS smatra da je Odbor za sprečavanje sukoba interesa bio jedna od retkih ustanova srpskog društva koja je otvoreno iznosila u javnost „zloupotrebe i pokušaje nelegalnog i necelishodnog rasipanja javne imovine i budžetskih sredstava”.
„Činjenica da je Vlada Srbije poslednji završni račun podnela još 2002. godine i da ne postoji nikakva spoljna kontrola trošenja novca iz budžeta ozbiljno zabrinjava”, navodi UPS.
Tanjug
[objavljeno: 28/08/2008]
