Izvor: Blic, 14.Avg.2007, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ilić uporan da sakrije ugovor

Građani Srbije i dalje ne znaju šta stoji u ugovoru o koncesiji na izgradnju autoputa Horgoš-Požega koji je vredan milijardu i po evra. Da u Vladi Srbije ne postoji politička volja da se dokument objavi svedoči i podatak da je Ministarstvo za kapitalne investicije otišlo toliko daleko da je pred Vrhovnim sudom pokrenulo postupak za poništaj rešenja poverenika za informacije da delovi tog ugovora budu javni.

Ovakav postupak ministarstva u potpunoj je suprotnosti sa stavom Vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije da treba objaviti ugovor, ali da se treba konsultovati i sa koncesionarima o prirodi odredaba koje bi mogle da budu objavljene. Kada je usledio odgovor koncesionara iz konzorcijuma „FCC Construccion S. A. - Alpine Mayreder Bau GmbH" da se pozivaju na odredbu ugovora o tajnosti podataka, posle toga usledio je i potez ministarstva koje želi da javnosti ipak ostanu nepoznati detalji ugovora koji bi Srbiju, bar u pogledu puteva, uveo u Evropu jer je deo koridora 10.

Šabić ističe da se slaže sa potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem da je razočaravajući stav „FCC Construccion" i njihovo insistiranje na tački 24.2 ugovora. On kaže da je jasno da je ta odredba ugovora suprotna našem zakonu i Ustavu i da nije smela biti uneta u ugovor. Ali pošto jeste, Vlada Srbije našla se u neprijatnoj situaciji, između legitimnih zahteva naše javnosti i ove odredbe. Njeno obraćanje FCC moglo je da omogući da se problem reši na pragmatičan način. Nažalost, naišla je na nekorektan odgovor. Šabić zato stiče utisak „da ih neko iz Beograda informiše o pravnim i faktičkim okolnostima, ali ne baš najbolje i da oni nemaju pravu predstavu o značaju i domašaju ugovorne odredbe na koju se pozivaju".

Suprotno zakonu

- Moguće je i da postoje stvari koje kod FCC izazivaju dileme u pogledu rešenosti Vlade da našoj javnosti obezbedi informacije iz ugovora. Jer informacija koju im je neko dostavio, i koja je tačna, da je Ministarstvo za kapitalne investicije pokrenulo pred Vrhovnim sudom postupak za poništaj rešenja poverenika za informacije sasvim je kontradiktorna sa zahtevom Vlade da se ugovor objavi. Rekao bih i da im je neko pogrešno predstavio i šanse za ishod tog postupka pred Vrhovnim sudom. Naime, u svih 16 do sada rešenih slučajeva po tužbi organa vlasti protiv rešenja poverenika za informacije tužbe su bile odbačene - kaže Šabić.

Poverenik potvrđuje da bi se strani partneri Vlade u nekom eventualnom sporu mogli pozivati na našu „nesavesnost", odnosno činjenicu da su za neusklađenost sa odredbama javnog poretka morali znati naši predstavnici koji su pristali na ugovor.

- Dodao bih da je odredba o totalnoj, apsolutnoj nedostupnosti ugovora za našu javnost toliko očigledno suprotna ne samo našim zakonima, nego i dobrim običajima i praksi u celom svetu, da se ne može isključiti mogućnost da se pitanje „nesavesnosti" otvara i u odnosu na njih. Uz to, kao da ih niko sa naše strane nije upozorio na to da, koliko god bila rigidna, tačka 24.2 čak i sama ostavlja mogućnost da se od poverljivosti odstupi ne samo uz njihovo odobrenje, već i kad to zahtevaju propisi. A sasvim je nesporno da naši propisi to zahtevaju - zaključuje Šabić.

Većina stvari oko ugovora je poznata. Zna se da je ugovor potpisao ministar Velimir Ilić 30. marta ove godine. Prema uslovima tendera, koncesionar ima obavezu da za tri godine izgradi levu traku autoputa od Horgoša do Novog Sada, u dužini od 107 kilometara, zatim da održava izgrađeni deo autoputa na koridoru 10, od Novog Sada do Beograda u dužini od 68 kilometara, i da izgradi kompletnu deonicu dugu 148 kilometara od Beograda do Požege, koja je deo južnog kraka koridora, odnosno autoputa do Jadrana. Kao nadoknadu za izvedene radove špansko-austrijski konzorcijum će u narednih 25 godina imati pravo naplate putarine na izgrađenim pravcima. Posao je procenjen na 1,5 milijardi evra.

Šta je nepoznato

Nepoznato je, recimo, da li će koncesionar imati pravo da iz naplate putarine na putu Horgoš-Beograd finansira izgradnju puta od Beograda do Požege i koji su rokovi za završenje tog dela puta. Ilić tvrdi da tako nešto nije moguće, ali je prilikom zaključenja ugovora tvrdio da ugovor finansijski ne opterećuje Vladu Srbije i da će biti finansiran od prihoda koji će se ostvarivati na samom putu. Ilić je kao jednu od važnijih promena u ugovoru naveo to što su, na zahtev banaka, neki delovi ugovora „prilagođeni tako da će garancije banaka biti po lotovima (po delovima), a da se neće davati garancije na ceo put odjednom".

Pre pet meseci Ilić je rekao i da će se odmah krenuti sa paralelnim radom na deonicama od Horgoša do Novog Sada i od Beograda ka Požegi, ali nije naveo rokove u kojima će se te dve deonice raditi.

Posle svega ostaju dva pitanja za Vladu: ko je inicijator spornog člana koncesionog ugovora i zbog čega se taj član našao u ugovoru i zašto ga je Vlada odobrila?

Ilić: Ako objavimo, platićemo odštetu

Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić izjavio je juče da će radovi na izgradnji autoputa Horgoš-Požega početi do kraja novembra, kako je i predviđeno ugovorom sa koncesionarima. Upitan da li će biti objavljen ugovor o koncesiji, Ilić je ponovio da će to biti urađeno ako koncesionar da saglasnost. Ističući da su svi ministri dobili na uvid po jedan primerak ugovora, on je kazao da u arhivi Vlade postoji primerak i da sve državne institucije koje žele mogu da dobiju kopiju, ali je naglasio da ne može da se objavljuje u medijima zbog autorskih prava.

- To je firma iz Vašingtona, američka kompanija, i autor je rekao da želi da se zaštiti - kazao je Ilić i dodao da „ne može na silu da objavi autorsko pravo koje oni neće da prezentuju javnosti", jer ostale firme će da preuzmu njihov model i da ga koriste. Ilić je istakao da je u ugovoru navedeno da ukoliko se taj dokument objavi i da javnosti, ili zloupotrebi, „autor ima pravo na odštete koje će biti ogromne".

Iskustva komšija

Stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda upozoravali su da Srbija nema iskustva sa davanjem koncesija i da bi ugovor mogao da šteti državi. U Mađarskoj je koncesioni ugovor raskinut čim je došlo do promena u vladi te zemlje, dok je u Hrvatskoj koncesionar odustao od posla jer nije bio ostvaren očekivani saobraćajni promet koji je hrvatska vlast garantovala. Oba ugovora raskinuta su na štetu država potpisnica.

Nastavak na Blic...