Izvor: Politika, 11.Nov.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ilić pokušava da pomiri opoziciju
Lider NS-a smatra da opozicija treba da se okupi oko najjačeg, a to je SNS. – Nema razgovora dok nam se ne vrate mandati koje nam je SNS uzeo, kaže Dragan Todorović
Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije, koji je pre nekoliko dana ponovo aktuelizovao ideju o ujedinjenju opozicije, priznaje da stranački vrhovi, „stavljajući ličnu sujetu ispred interesa Srbije”, koče taj proces, ali nije imenovao lidere koji to čine. Na pitanje da li bi njegov koalicioni partner >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << DSS prepustio naprednjacima vodeću ulogu u bloku partija koje nisu na vlasti (izuzimajući LDP), Ilić naglašava da su šanse veće kada je okupljanje oko najjačeg. „Nema tu šta da se prepušta, realnost je takva. Naprednjaci sada imaju najveći rejting. Kad je Koštunica bio najjači, okupili smo se oko njega. Možda će opet biti najjači, pa ćemo se opet okupiti oko njega. Da su radikali najjači, njih bih prve pozvao”, rekao je Ilić za „Politiku”.
Ali, čak i kada se pitanje liderstva ne bi postavljalo, formiranje opozicionog fronta trenutno onemogućava nepomirljivost SNS-a i SRS-a. Partija Vojislava Šešelja za sada ne pokazuje veliki interes za ovu ideju. Potpredsednik radikala Dragan Todorović ne pristaje na razgovor sa naprednjacima „ni u kakvoj varijanti dok nam se ne vrate mandati koje nam je uzeo SNS”. Za dijalog sa narodnjačkom koalicijom radikali su, kako naglašava, otvoreni. Odgovarajući na pitanje da li je dvadesetak mandata važnije od rušenja vlasti, Todorović kaže da je radikalima najvažnije da raspolažu sa onim što su dobili od građana. Uprkos svemu Velimir Ilić veruje da i za sukob između SRS-a i SNS-a postoji rešenje. „Ne moraju da sarađuju stranački vrhovi, sarađivaće narod koji će shvatiti da ga njihova svađa košta i menjaće lidere”, kaže on.
Za DSS formiranje jedinstvenog opozicionog fronta nije sporno, ali prema mišljenju potpredsednika te partije Miloša Aligrudića prethodno je potreban dogovor o tome šta će obuhvatiti njihovo zajedničko delovanje. On priznaje da konflikt SRS-a i SNS-a „zaista pravi problem” i podseća da stranke treba da daju prednost rešavanju ozbiljnih državnih problema nad međusobnim sukobima.
„Nema potrebe da pričamo o liderskim pozicijama. Prvo se moramo dogovoriti o zajedničkim aktivnostima, jer se okupljamo oko nečega, a ne oko nekoga. Ako razgovor o objedinjavanju napora da se sruši aktuelna vlast pretvorimo u razgovor o pitanju liderske pozicije, to ostavlja utisak neozbiljnosti”, navodi Aligrudić.
Prethodno veliko okupljanje opozicije najavljivao je u leto prošle godine Aleksandar Vučić, tada generalni sekretar radikala, ali taj pokušaj je osujećen rascepom u redovima SRS-a. Da ni sada ne postoje okolnosti koje bi dovele do čvršćeg opozicionog saveza smatra Miodrag Radojević, saradnik Instituta za političke studije, i dodaje da će eventualno objedinjavanje zavisiti od procene partijskih vođa da li imaju interes da ulaze u takve saveze. Prema njegovoj oceni, borba za lidersku poziciju ključni je problem u ujedinjavanju opozicije.
„Osim toga, verovatno je procena SNS-a da mu samostalno nastupanje više odgovara. Neposredno po osnivanju pozivali su DSS na saradnju, ali su posle dobrih rezultata na nekoliko ponovljenih lokalnih izbora i istraživanja o rejtingu videli da su postali jedna od ključnih političkih stranaka. Zbog toga im za sada odgovara da ne ulaze u koaliciona delovanja”, objašnjava Radojević podsećajući, takođe, na sukob SRS-a i SNS-a kao otežavajući faktor.
A. Marinković
[objavljeno: 12/11/2009]
