Izvor: Politika, 25.Apr.2010, 23:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ideologija - šta to beše

Najveći broj stranaka u Srbiji prilagođava se raspoloženju biračkog tela

Ispred najvećeg broja partija na srpskoj političkoj sceni teško da bi mogla da stoji precizna ideološka odrednica – levičarske ili desničarske. Gužva je uglavnom na centru, a u zavisnosti od dnevnopolitičkih potreba, klatno se sa tog dela političke scene pomera čas ulevo čas udesno. Kako istraživanja javnog mnjenja govore da birači mahom ni ne znaju šta piše u programima partija čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da presudnu ulogu u njihovom opredeljivanju imaju simpatije ili antipatije prema lideru neke stranke, partije ne moraju mnogo da brinu da će im zbog skretanja ulevo ili udesno zameriti.

Politički analitičar Milan Nikolić ne vidi ništa loše u tome jer, kako kaže, stranke postoje da bi ostvarile volju birača.

„Kod nas se gleda negativno na takvo ponašanje partija i to se naziva populizmom i demagogijom, ali ovi termini se mogu upotrebiti samo ako je reč o prevari birača, kad im nešto obećavate, a to ne uradite. A ono što je usmereno na ostvarivanje volje birača to je demokratija”, objašnjava Nikolić. Prema njegovim rečima, u Srbiji je situacija apsurdna jer je 60 odsto građana „levo“ orijentisano, a većina stranaka se pozicionirala „desno“ od centra.

„Demokratska stranka, koja je na centru, blago naginje nalevo. Socijalistička partija Srbije nominalno je levo, ali je ipak više u centru. Svi drugi su centar i desno, s tim što je većina programa manje-više ista”, kaže on.

Kao primer nedovoljno ideološki profilisane stranke Nikolić navodi Srpsku naprednu stranku. Oni, kako kaže, sada koriste svoju neodređenost i tako prikupljaju glasače iz raznih grupa. „U ovom času su u opoziciji i jedan broj građana se identifikuje sa njihovim kritikama situacije i vladajuće koalicije, ali onog časa kada uđu u vlast ili počnu da je dele moraće mnogo ozbiljnije da se profilišu, tu prestaje ta privlačnost nedefinisanog”, naglašava Nikolić i dodaje da i DS nastupa bojažljivo i da se plaši da ide malo smelije ka socijaldemokratiji.

Predsednik Izvršnog odbora DS-a Marko Đurišić kaže, međutim, da je njegova stranka ideološko opredeljenje odredila 2002. godine kada je donela odluku da podnese kandidaturu za članstvo u Socijalističkoj internacionali.

„Kada je nastala devedesetih godina DS se borila za uvođenje demokratije i protiv komunizma. Danas se stranka još profiliše kao socijaldemokratska i polako osvajamo taj prostor u Srbiji. Sigurno da ima još mogućnosti i još potrebe da se i više na taj način određuje“, kaže Đurišić.

Prema rečima predsednika Transparentnosti Srbija Vladimira Goatija, posle 2000. godine u Srbiji su se desile dve krupne promene na političkoj sceni – evolucije socijalista i loma u Srpskoj radikalnoj stranci.

„Socijalisti su od antisistemske prešli u sistemsku stranku. Na kongresu 2003. godine prihvatili su EU i vremenski oročenu privatizaciju i uključili su se u politički život kao potpuno pouzdan partner”, objašnjava Goati.

Druga velika promena nastala je odvajanjem jednog dela do tada najveće opozicione stranke SRS-a. Naprednjaci su prihvatili evropske demokratske vrednosti. Međutim, ta promena nikada ne može biti potpuna. Vrlo često i danas ljudi govore o dve radikalne stranke – jednoj sa bedžom lidera i drugoj bez bedža. A i njihovi politički protivnici isto dovode u pitanje tu promenu. SNS je napravila odlučan korak ka Evropi i to treba shvatiti ozbiljno.

„Promena je uvek rizična. Ali, oni su se dobro držali nekih empirijskih nalaza koji su pokazali da je tri četvrtine građana proevropski orijentisano i videli su da je poslednji trenutak da se menjaju. Partije su organizacije stvorene da vrše vlast na osnovu izborne volje, a ako uporno ignorišete izbornu volju tri četvrtine biračkog tela – vi niste u igri”, ocenjuje Goati.

Među malobrojnima koji nisu menjali svoju ideologiju, što im priznaju i politički analitičari, jesu radikali. Dragan Todorović, zamenik predsednika SRS-a, kaže da je njegova stranka zadržala ideologiju sa kojom je ušla u politički život devedesetih godina, a to je ideologija srpskog nacionalizma. „Prilagođavali smo se nekim problemima, ali suštinski nismo menjali ideologiju, niti ćemo menjati,. Za razliku od svih ostalih mi se trudimo da građane ubedimo u ispravnost naše ideologije, a ne da povlađujemo njihovim interesima i da se predstavimo kao Deda-Mrazevi koji će ispunjavati njihove opravdane želje za boljim životom”, kaže Todorović.

J. Cerovina

[objavljeno: 26/04/2010]

Nastavak na Politika...