Izvor: Glas javnosti, 03.Nov.2010, 07:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ideja o "prirodnoj Albaniji" opasna
BEOGRAD - Ideja o "prirodnoj Albaniji", predstavljena ovog vikenda na skupu u Tirani, ima kontinuitet od 130 godina i može biti izuzetno opasna, upozorio je istoričar Ljubodrag Dimić i pozvao državne organe u Srbiji da reaguju.
Idu i na izbore?!
Novoformirana organizacija "Lista za prirodnu Albaniju", koja se zalaže
za formiranje zajedničke albanske države, najavila je da će učestvovati
na izborima u svim balkanskim državama u kojima žive >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Albanci, prenose
podgoričke Vijesti. "Za početak, učestvovaćemo na predstojećim izborima u
Albaniji i na Kosovu, a kasnije i u ostalim državama regiona", poručeno
je na svečanosti u Tirani, povodom osnivanja liste čiji je slogan "Mir
sa svetom, prijateljstvo sa Evropom i ljubav među Albancima".
Lider kosovskog pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti i predsednik
opštine Preševo Ragmi Mustafa zasad su jedini albanski političari u
regionu koji su podržali listu.
Ministar unutrašnjih poslova Kosova i potpredsednik Demokratske partije
Kosova (DPK) Bajram Redžepi izjavio je da ideja o "prirodnoj" Albaniji i
ujedinjavanju teritorija na kojima žive Albanci "nije realna",
ocenjujući da se radi o "iluziji koju promovišu neke manje političke
stranke". "Tu priču u svojim programima imaju neke manje stranke. Kosovo
i Albanija su dve države koje imaju dosta toga zajedničkog, ali postoje
kao različite države. I tako će i ostati", rekao je Redžepi. Na pitanje
kada će početi dijalog Beograda i Prištine, Redžepi je odgovorio da on
može da počne "u svako doba", ali da bi bio "efikasniji kada se formira
nova Vlada Kosova". Na skupu u Tirani na kome je formirana organizacija
Lista za prirodnu Albaniju nije učestvovao niko od političkih
predstavnika Albanaca u Crnoj Gori, pišu podgoričke Vijesti.
Fonet
Dimić, šef Katedre za istoriju Jugoslavije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, rekao je da je dužnost države da se "uključi u tu priču i vidi kuda ona vodi", mada Srbija u ovom trenutku ne može da učini više od diplomatskog protesta. Ideja o velikoj Albaniji, ukazao je, jeste "žilav projekat" koji se tiče teritorijalnih okvira više balkanskih država - Makedonije, Albanije, Srbije i Crne Gore, a nekada je obuhvatao i Grčku. "Istorija nas uči da je sve moguće kada je reč o realizaciji ideje koja figurira još od 1877. godine", naveo je on i ukazao da "Albanci čitavog veka traže podršku za taj projekat", prvo od Turske, a zatim od Harzburške monarhije i Italije.
Posle Drugog svetskog rata, naveo je Dimić, Albanci su podršku tražili od Sovjetskog Saveza, pa se i Kina neko vreme pojavljuje kao kreditor albanskih planova, da bi danas to bila najveća sila na svetu - SAD. Prema njegovim rečima, to ukazuje na veliku upornost albanskih političkih elita da realizuju ideju o "velikoj Albaniji", koja se sada ne promoviše "oficijelno", već se "protura" preko nevladinog sektora.
"Zvanične institucije u ovom trenutku tu ideju neće promovisati, zato što ona ne može da prođe, ali će ići alternativnim putevima", ukazao je Dimić i ponovio da su to "izuzetno važne i opasne stvari za Srbiju".
Osvrnuvši se na istorijske činjenice, on je podsetio da je 1877. godine u Carigradu formulisana ideja o "vilajetskoj" Albaniji, koja je trebalo da obuhvata Albaniju sa Epirom, Skadrom, Tiranom i EIbasanom, Grčku, Makedoniju sa Debrom, Skopljem, Gostivarom, Prilepom, Bitoljem i Ohridom, kao i Peć, Đakovicu, Kosovsku Mitrovicu, Prištinu, Preševo, ali i Novi Pazar i Sjenicu. "Albanci od te ideje o velikoj Albaniji nisu odustali ni nakon formiranja države 1912, odnosno 1913. godine", naveo je on. Dimić je rekao da želju da se identifikuje "neki albanski prostor" potvrđuju i dokumenti Albanske akademije nauka i umetrnosti iz 20. veka gde se otvoreno nudi isti koncept koji se sada zove "prirodna Albanija".
Deo političkih predstavnika Albanaca iz Preševa i Bujanovca podržali su u subotu u Tirani ideju koju promoviše "Lista prirodne Albanije", zasnovanu na političkoj platformi da se mirnim putem objedine delovi teritorija susednih država na kojima Albanci čine većinsko stanovništvo.
Republičko javno tužilaštvo je najavilo da će u granicama svojih ovlašćenja, reagovati na izjave čelnika opština Preševo i Bujanovac na skupu u Tirani, a parlamentarne stranke su to ocenile kao još jedan pokušaj destabilizacije stanja u regionu.
.jpg)
