Izvor: Blic, 25.Avg.2016, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ISTRAŽIVANJE Šta nam danas znači 5. oktobar
Čuveni 5. oktobar 2000. godine kada je neprikosnoveni lider Slobodan Milošević izgubio izbore, i označio početak demokratskih promena u Srbiji, za većinu građana ne znači ništa posebno. Štaviše, više od 60 odsto njih smatra da je on bio upravo suprotno - početak propadanja Srbije, da ništa novo nije doneo, da je sve ostalo isto a da su “samo jedni zamenili druge”.
Ovako govore podaci istraživanja Cesida, koje se bavilo i petooktobarskim promenama, i čiji se rezultati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u dobroj meri mogu povezati sa sve glasnijim idejama veličanju Miloševića, koje idu dotle da pojedinci iz državnog vrha Srbije brane njegov lik i delo, ali i zalažu za podizanje spomenika.
- Postoji nemali deo populacije koji ima razumevanje za državni režim iz devedesetih godina prošlog veka. U padu je broj onih koji u tom datumu vide početak demokratskih promena, ali je zato u porastu broj onih sa sasvim suprotnim osećanjima. Zato je utisak da lider SPS Ivica Dačić, a u nešto manjoj meri i Aleksandar Vulin, koriste priliku da se upravo tim biračima približe - priča izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, istakavši da nije za preveliko čuđenje što se tolika bura podigla oko podizanja spomenika Slobodanu Miloševiću.
Govoreći o Miloševiću lider socijalista Ivica Dačić se zapravo obraća onom delu biračkog tela SPS koje i dalje u Miloševiću vidi svog idola.
- Kod Dačića je motiv možda još jedna stvar, a to je moguća korist za početak kampanje za predsedničke izbore - priča Klačar.
Kako je i zašto došlo do ovakvog preokreta kod građana i njihovog doživljaja 5. oktobra kao nečega lošeg? U Cesidu objašnjavaju da je trenutno situacija takva da su stožeri tog 5. oktobra danas “razbijeni i neartikulisani” i da, jednostavno, nemaju snage da tu ideju iznesu u javnost i održe je “jer su izgubili poverenje”.
- Svemu ovome bi se mogla dodati i poslednja dešavanja u Hrvatskoj gde se podižu spomenici teroristima, veliča ustaštvo. Sa takvim stavovima, i srpski političari su pomalo dobili “vetar u leđa” i mogućnost da, kao i Hrvatski, relativizuju skorašnju istoriju - objašnjava Klačar.
Pročitajte još:
Među onima koji smatraju da je 5. oktobar početak propadanja Srbije najviše je građana koji podržavaju SNS i SPS. Simpatizera ove dve stranke je najviše i među onima koji misle da je onda i sada sve ostalo isto, samo da su se promenili “glavni glumci”.
- Bez obzira što su do danas nastale i neke druge stranke, u osnovi se radi o istom biračkom telu, koje kao i ranije vuku svoje glasove. U suštini, radilo se o tradicionalnijem biračkom telu koje je uvek bilo protiv onoga što se zvao proevropski blok - objašnjava Klačar.
Simpatizeri stranaka i njihov odnos prema 5. oktobru
Zanimljivo je da čak 44 odsto simpatizera SNS smatra da je 5. oktobar označio početak demokratskog preobražaja, dok pristalice opozicije, uključujući i one koje su bile glavni akteri promena, ne podržavaju taj stav. Čak svega dva odsto pristalica novog pokreta Dosta je bilo slaže se sa ocenom da je 5. oktobar bio početak demokratskog preobražaja Srbije.
Takođe, 42 odsto pristaliza SNS 5. oktobar doživljava kao početak propadanja Srbije. Sa time se ne slažu simpatizeri opozicije. Takođe se pristalice SNS ističu u stavu da je posle 5. oktobra sve ostalo isto, samo su se promenili oni na vlasti. Tu je vidljiv i stav pristalica DS da ipak nije sve isto, jer se samo jedan odsto njih slaže sa takvom tvrdnjom.
