Izvor: TvojPortal.com, 24.Sep.2011, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
INTIFADA
Intifada je arapska reč koja doslovno znači „otresti se“, a u engleskom prevodu „ustanak“, „otpor“ ili „gerilu“. Prvi put je upotrebljena 1965. godine za ustanak protiv britanske kolonijalne vlasti u Bahreinu, a u kolokvijalni politički jezik je ušla 1987. godine kada je, posle vojnog sloma PLO u Bejrutu, palestinski narod na okupiranim teritorijama (Zapadna obala i Gaza) podigao prvu, a zatim 2000. i drugu „intifadu“.
Ovih dana, komentarišući situaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << na severu KiM, neko se upitao da li je tu reč o specifičnoj srpskoj intifadi ili samo o trenutnom otporu Srba protiv jednog konkretnog poteza, odnosno, postavljanju albanskih carinika i policije na prelaze Jarinje i Brnjak. Ako je o ovom drugom reč onda se barikade posle nekog „kreativnog“ rešenja mogu povući i sever KiM nastaviti da tone u kosovsku nezavisnost. Ako je reč o „intifadi“ onda to podrazumeva ne samo otpor Srba prema albanskoj upravi koju Priština nameće uz pomoć EULEX-a i KFOR-a već i protiv sadašnje politike režima u Beogradu. Tu politiku najkraće je opisao jedan komentator rečima: „Vlast nastoji da izvuče nešto za Srbe na severu Kosova, a da što manje izgubi u srpskom glasačkom telu. To svi znaju i svi to vide. Ali niko nije lud da to i saopšti kada se bliže izbori“. Ako je to tako, sada kada je ploveći ka Briselu srpska politika udarila u nemačku stenu, da li od nje treba očekivati da se ponaša državnički ili predizborno?
Pre godinu dana, Boris Tadić je svoj „evropski put“ stavio u ruke Brisela i faktički se odrekao podrške Moskve. U takvom kontekstu strategija borbe protiv kosovske nezavisnosti, ako ona kod Tadića uopšte postoji, sada doživljava potpuni slom jer je u slučaju carinskih prelaza, Brisel između Tadića i Tačija, izabrao ovog drugog i uprkos poznatog animoziteta u Berlinu prema kosovskom premijeru, kancelarka je jasno rekla da se „evropska srpska utopija“ može nastaviti jedino onako kako zahteva Vašington a to je puna suverenost albanske lažne države na celoj teritoriji Kosova.
Osim poznatih razloga iz prošlosti zašto Vašington i NATO žele da zaokruže državnost svoje tvorevine nastale na otimanju srpske teritorije, ovih dana je aktuelan najznačajniji strateški cilj SAD, postavljanje raketnog štita u Evropi. Umesto u Češkoj i Poljskoj kako je to želela Bušova administracija, potpisan je sporazum sa Rumunijom koja će amerikancima dati vazduhoplovnu bazu udaljenu samo 350 km od Beograda. Srbija, uključujući Kosovo a zatim i ceo Balkan, postaje takozvani „spoljni prsten bezbednosti“ u kome će se voditi obaveštajna bitka SAD i Rusije protiv koje je raketni štit i namenjen. U tom kontekstu NATO želi da zatvori priču o nezavinsoj državi Kosovo i zaleđinu raketnog štita što manje izloži Rusiji. Sever Kosova u tom smislu ometa NATO koji želi da se u potpunosti posveti geopolitičkim ciljevima na istoku, pogotovo jer je Rusija najavila recipročne mere koje uključuju angažovanje zemalja koje Vašington naziva „odmetničkim“- Irana, Severne Koreje i Sirije.
U takvim okolnostima, između globalnih NATO interesa i Tadićevih ciljeva očuvanja vlasti, nalaze se Srbi sa severa KiM. U sličnom položaju nalazili su se i Srbi u Republici Srpskoj kada im je Milošević podigao blokadu na Drini jer nisu želeli da prihvate Vens-Ovenov plan. Naravno, RS je tada imala respektabilnu vojsku koja je doprinela da se rešenje nađe u Dejtonu. Srbi sa severa imaju režim u Beogradu kome se bliže izbori.
MILORAD BATA JOVANOVIĆ
