Izvor: S media, 21.Apr.2010, 20:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
INA protiv Srbije
U Privrednom sudu u Beogradu počeo je proces na osnovu tužbe kojom vodeća hrvatska naftna kompanija INA od Srbije traži povraćaj imovine i nadoknadu štete, saznaje Danas. Vrednost procesa je oko 200 miliona evra, a reč je o kontroverznom slučaju nastalom raspadom Jugoslavije, kada su pumpe i druga imovina za koju INA smatra da je bila njeno vlasništvo stavljeni pod kapu kompanije Beopetrol, da bi u procesu privatizacije Beopetrol bio prodat ruskom Lukoilu.
Prema saznanjima >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Danasa, na prvom ročištu strane su uzele tajm-aut za upoznavanje sa spisima. Nastavak suđenja zakazan je za 31. maj ove godine.
Nadležan u Vladi Srbije za postupak privatizacije bio je ministar Aleksandar Vlahović. On je više puta izjavljivao da je prodaja Lukoilu izvršena transparentno i sa punim vlasničkim pravima Beopetrola. Koliko se zna, Lukoil je još prilikom kupovine u ugovor uneo zaštitnu klauzulu prema kojoj je za sve sporove odgovorna srpska strana.
Argument srpske strane jeste da su pumpe kompanije INA pre razdruživanja bile društvena svojina što znači da INA nije bila njihov vlasnik već samo korisnik. Takođe, u Srbiji se pozivaju i na zakonske propise na dan 31. decembar 1990. koji su dozvoljavali da se deo jednog preduzeća izdvoji ako su ispunjena tri uslova. Prvi je bio da je reč o delu preduzeća koji je zaokružena poslovna celina odnosno koji može zasebno da radi. Drugi je bio da je sačinjen „deobni bilans“ u kome se utvrđuju činjenice da li je deo koji se izdvaja svojom akumulacijom obezbedio povraćaj uloženih društvenih sredstava u njega dok je treći bio da su radnici na referendumu doneli odluku da se izdvoje iz sastava kompanije. Tvrdnja je da bi stvari stajale potpuno drugačije da su pumpe INA u Srbiji bile direktno povezane sa distributivnim centrom kompanije i da nisu u svom radu bile posebno upravljački organizovane. INA bi eventualno, smatraju stručnjaci, mogla da traži isplatu duga Beopetrola prema toj kompaniji.
S druge strane, u Ini tvrde da je Ina-Trgovina postala jedinstveno preduzeće 27. decembra 1989. s poslovnim jedinicama koje nisu imale svojstva pravnog lica. Osnivanjem javnog preduzeća INA 10. oktobra 1990. nije izvršena podela poduzeća, već su u njegov sastav ušle Ina-Trgovina s poslovnim jedinicama Beograd, Novi Sad i Priština, pišu hrvatski mediji i dodaju da je mimo svih tada važećih propisa, Ina-Beograd kao društveno preduzeće registrovano 7. decembra 1990. godine i da je zato Beopetrol bio nelegitimna firma.
Kompromisno rešenje
INa je kao kompromisno rešenje predlagala osnivanje zajedničkog preduzeća sa sedištem u Beogradu u koje bi ušle njihove benzinske pumpe u Srbiji kao i pumpe srpskih naftnih kompanija u Hrvatskoj, koje INA koristi. Ipak, ta ideja je propala prodajom Beopetrola, ali je i dalje otvoreno i pitanje pumpi Naftne industrije Srbije u Hrvatskoj. Mediji su spekulisali da je prilikom posete Hrvatskoj u decembru 2009. ruski premijer Vladimir Putin tražio vraćanje te imovine NIS-u koji je sada u vlasništvu Gaspromnjefta.
Tužba
Ina je 2001. podnela tužbu protiv Beopetrola i srpske vlade optužujući ih za gubitak 91.649.459 dolara zbog nemogućnosti da koristi svoje benzinske pumpe na teritoriji Srbije, kao i zbog izgubljene dobiti. Međutim, sud se do sada nije bavio tom tužbom. Još 2003. najavljivano je da će se INA zbog toga obratiti međunarodnom sudu u Strazburu.
