Izvor: Politika, 20.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I skupštinski odbori čekaju vladu
Iako bi konstituisanje radnih tela parlamenta trebalo da bude lakši posao od formiranja izvršne vlasti ni o tome nema pregovora dok se ne vidi ko će činiti skupštinsku većinu
Sve dok ne bude postignut dogovor o formiranju nove vlade, srpski parlament neće moći da izabere rukovodstvo –predsednika i potpredsednike, ali ni da konstituiše skupštinske odbore. Nije nikakva tajna da je izbor predsednika Narodne skupštine Srbije deo dogovora o vladi. Formiranje radnih tela, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međutim, trebalo bi da bude lak posao, s obzirom na jasna pravila koja utvrđuje Poslovnik, ali ni o tome još nema nikakvih konsultacija niti će ih biti, kako su nam juče rekli predstavnici stranaka, dok se ne vidi ko će činiti parlamentarnu većinu.
Odbori su stalna radna tela skupštine, koja se obrazuju zbog razmatranja i pretresanja pitanja iz nadležnosti parlamenta, predlaganja akata, sagledavanja stanja vođenja politike, izvršavanja zakona, drugih propisa i akata. U prethodnom sazivu skupština je imala 30 stalnih odbora, a koliko je njihov rad važan, najbolje se može videti na primeru Odbora za pravosuđe i upravu u čijoj nadležnosti je, između ostalog, "podnošenje predloga odluka o prestanku funkcije, odnosno razrešenju predsednika sudova i sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca". Bez odluke ovog odbora sudije i tužioci ne mogu biti penzionisani. Tako, na primer, zahvaljujući blokadi rada Odbora za pravosuđe i upravu, funkciju republičkog javnog tužioca obavlja Slobodan Janković, iako je stekao uslove za penziju. Janković je uredno dostavio podatke Odboru za pravosuđe i upravu i zatražio da bude razrešen, zbog odlaska u penziju, ali odbor nije mogao, zbog nedostatka kvoruma, da se sastane mesecima. Odbor je blokiran zbog toga što u njegovom radu nisu učestvovali poslanici DS-a, koji su bojkotovali skupštinu, i radikala koji su napustili sve odbore.
I drugi odbori su, u prethodnom sazivu, imali probleme u radu, ali to nije imalo tako drastične posledice, kao u Odboru za pravosuđe i upravu. Odbori su, u prethodnom sazivu, bili formirani lako, uz dogovor predstavnika svih stranaka i uz poštovanje odredaba Poslovnika.
Prema Poslovniku, poslaničke grupe predlažu članove svakog odbora srazmerno broju poslanika koje imaju u parlamentu. O predloženoj listi za izbor članova odbora odlučuje se u celini, javnim glasanjem, a član je izabran ukoliko je za njega glasala većina prisutnih poslanika. Prvu sednicu odbora saziva predsednik Narodne skupštine, a članovi odbora na svojoj sednici biraju predsednika i zamenika predsednika odbora. Navedeni postupak, u prethodnom sazivu, bio je u potpunosti poštovan, pa su radikali, kao najbrojnija poslanička grupa, dobili najviše mesta u odborima. Uz dogovor svih poslaničkih grupa podeljena su i mesta predsednika i zamenika predsednika odbora, a opozicija je dobila mesta predsednika nekoliko vrlo važnih odbora: administrativnog, za finansije, za odbranu i bezbednost. Ukoliko je predsednik odbora bio deo vladajuće većine, zamenik predsednika bio je opozicionar. Međutim, Odbor za odbranu i bezbednost imao je i predsednika i zamenika predsednika iz opozicije, Milorada Mirčića (SRS) i Dragana Šutanovca (DS), pa kad su DS i SRS prestali da učestvuju u radu, odbor je imao velike probleme. Bilo je tada onih iz vladajuće koalicije koji su zažalili što su se držali pravila iz Poslovnika, prisećajući se da u prvom postpetooktobarskom sazivu parlamenta nije bilo problema u radu odbora. Nije ih bilo zato što tadašnja vlast nije poštovala Poslovnik, već je odbore formirala tako da u svakom većinu ima vladajuća koalicija. Ovo nepoštovanje Poslovnika bio je razlog što su radikali odbili da uzmu učešća u radu odbora.
Kako će se sada formirati odbori još se ne zna, ali su nam predstavnici stranaka juče rekli da još nema konsultacija, jer "treba sačekati da se vidi kako će izgledati parlamentarna većina". U DS-u su nam kazali da sa "odborima mora da se sačeka, sve zavisi od dogovora oko vlade". U G17 plus, kažu slično, a Suzana Grubješić, član Predsedništva ove stranke, ističe da su poslanici, za sada, samo izrazili želju gde bi ko od njih želeo da radi, a ko će gde biti zavisi od dogovora.
Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS-a, kaže da je Poslovnik jasan i da radikali očekuju, s obzirom na to da imaju 81 poslanika, trećinu mesta u odborima i isto toliko predsedničkih i mesta zamenika predsednika odbora. Nikolić dodaje: "Ukoliko ne bude poštovan Poslovnik i srpskim radikalima ne bude dato ono što im pripada, mi u radu odbora nećemo učestvovati".
M. Čekerevac
-----------------------------------------------------------
LSV osniva poslanički klub
Novi Sad - Liga socijaldemokrata Vojvodine će pred narednu sednicu Skupštine Srbije sigurno osnovati svoj poslanički klub, najavio je juče narodni poslanik i član predsedništva te stranke Aleksandar Marton.
On je naglasio da, unutar koalicije koju njegova stranka čini sa LDP, nema nikakvih sukoba, već da je, zbog dužine rasprave koja je dozvoljena poslaničkim klubovima i specifičnosti LSV i položaja Vojvodine, mnogo bolje da unutar njihove koalicije postoje dva kluba, sa više vremena za izlaganje za skupštinskom govornicom. Martonov stranački kolega i pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu Emil Fejzulahi izjavio je da je verovatno da će se u njihovom poslaničkom klubu naći i Savez vojvođanskih Mađara.
Tanjug
[objavljeno: 20.02.2007.]
.jpg)
