Izvor: Glas javnosti, 11.Dec.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holandija i Britanija za, Rumunija protiv
BEOGRAD - U Palati mira u Hagu Rumunija je juče ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova narušila osnovne principe međunarodnog prava, dok su Holandija i Velika Britanija zastupale tezu da secesija Kosova nije protivna međunarodnom pravu.
Osmog dana rasprave u Međunarodnom sudu pravde predstavnici Rumunije su poručili da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti s međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << />
- Srbija je u poslednjoj deceniji prošlog veka kršila osnovna ljudska prava stanovništva na Kosovu, ali u trenutku proglašenja nezavisnosti u februaru 2008. godine, Beograd nije imao nikakvu kontrolu nad Kosovom i nije bilo kršenja prava koja bi opravdala secesiju - izjavio je delegat Rumunije Kosmin Dinesku.
Prema njegovim rečima, Srbija je u februaru 2008. potpuno drugačija država u odnosu na 1999. godinu i odluka o proglašenju nezavisnosti ne može biti zasnovana na okolnostima od pre 10 godina.
Sa druge strane, Holandija je ocenila da je narod Kosova imao pravo na samoopredeljenje i otcepljenje od Srbije „zato što su vlasti u Beogradu godinama sistematski kršile građanska i ljudska prava Albanaca“.
Međunarodno pravo, stoga, dozvoljava proklamovanje nezavisnosti Kosova, jer kako je navela predstavnica holandske delegacije Lisbet Lajnzad, „narodi imaju pravo na samoopredeljenje kao „poslednje sredstvo“ kada im je to pravo uskraćeno unutar država.
Velika Britanija je tvrdila da međunarodno pravo ne reguliše pravo na secesiju, odnosno da je neutralno u odnosu na to pravo.
Rasprava u haškoj Palati mira biće okončana danas argumentima Venecuele i Vijetnama.
Za vreme rasprave koja je počela 1. decembra petnaestorica sudija su saslušala argumente Srbije, vlasti u Prištini i 25 država.
Deset država ocenilo je, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava. Legalnost te deklaracije do
danas je, pored vlasti u Prištini, podržalo 14 država.
Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili o tome da li je deklaracija u skladu s međunarodnim pravom.
