Izvor: Blic, 14.Feb.2018, 15:41

Granicu Srbije i Hrvatske ispisaće Dunav, katastar ili sud

Granicu Srbije i Hrvatske ispisaće Dunav, katastar ili sud

Srbija i Hrvatska pokušaće u naredne dve godine da reše problem međusobne granice, a ukoliko to ne uspeju ići će na arbitražu, dogovorili su se u Zagrebu Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović.

Ovaj dogovor aktuelizovao je pitanje spora između dve države, koji traje već petnaest godina, koliko je prošlo od početka pregovora o utvrđivanju granice na Dunavu i pokrenuo pitanje - da li je moguće doći do kompromisa, jer su stavi oko rešenja fundamentalno suprotni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i tiču se principa po kome će biti utvrđena granica.

Srbija se zalaže za utvrđivanje granice koja bi išla sredinom Dunava, a Hrvatska za podelu po katsatarskim knjigama.

Pomaka u dogovoru, uprkos tome što je formirana i međudržavna komisija za razgraničenje, koja se sastajala devet puta, nema. Sporno je, inače, oko 145 kilometara granice na Dunavu, od ulaza iz Mađarske do Bačke Palanke, a dva rečna ostrva - ŠŠarengradska ada i Vukovarska ada, najveći su kamen spoticanja.

Za Srbiju je pitanje razgraničenja rešeno jošš 1945. godine Zakonom o ustanovljavanju i ustrojstvu Vojvodine.

- Mi se pozivamo na Zakon o ustanovljenju Vojvodine, smatrajući da je on jači od katastarskih knjiga na koje se pozivaju u Hrvatskoj“ - precizirao je u Zagrebu predsednik Vučić, i dodao da će razgovori na tu temu potrajati jos dve godine, a zatim, ako nema rešenja, obe strane su se saglasile da o tom pitanju odluči neka ad hok arbitraža ili neki stalni organ.

Profesor međunarodnog prava na Pravnom fakuletu u Beogradu Bojan Milisavljević smatra da je dobro što je došlo do dogovora u Zagrebu da se krene u neposredne pregovore o razgraničenju.

- Mi imamo formirane komisije, a u procesu pregovora svako će insistirati na svojim argumentima. Mi imamo neke argumente koji nama idu u prilog, a to je promena toka reke i linija sredine, pošto se na plovnim rekama određuje granica preko linije najdubljeg toka reke - objašnjava profesor.

Sa druge strane, on očekuje da će se Hrvati i dalje pozivati na katastarske dokumente. Milisavljević smatra da nije nemoguće da dođe do dogovora dve strane, ali misli da hrvatska strana ima strategiju "da pokuša da prolongira pregovore".

- Svako prolongiranje pregovora nama ne bi išlo u prilog, zbog procesa evropsih integracija i njihove pozicije u tom procesu - navodi on.

Ako se i dogodi da ne bude sporazuma o razgraničenju, profesor smatra da je mnogo bolji put tražiti rešenje pred Međunarodnim sudom pravde, nego pred arbitražom.

- To se može videti i na osnovu arbitraže o Piranskom zalivu, gde su rešavali spor Hrvatska i Slovenija - ocenjuje on.

Srbija se u svim dosadašnjim pregovorima pozivala i na to da je njen predlog podele zasnovan na međunarodnom pravu i da je on primenjen u većini zemalja u kojima Dunav predstavlja granicu, a to je da granična linija ide sredinom reke, odnosno po najdubljim plovnim tačkama po reci.

Taj princip primenjen je u razgraničenjima Nemačke i Austrije, Austrije i Slovačke, Rumunije i Bugarske, Srbije i Rumunije.

Hrvati, međutim, smatraju da granica treba da meandrira i da se uspostavi na principu katastarskih parcela, što bi značilo da bi granica presecala Dunav na više mesta, što je bilo neprihvatljivo za Srbiju.

Nastavak na Blic...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Blic. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Blic. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.