Granicu Srbije i Hrvatske ispisaće Dunav, katastar ili sud
Srbija i Hrvatska pokušaće u naredne dve godine da reše problem međusobne granice, a ukoliko to ne uspeju ići će na arbitražu, dogovorili su se u Zagrebu Aleksandar Vučić i Kolinda Grabar Kitarović.
Komentara 0
Ovaj dogovor aktuelizovao je pitanje spora između dve države, koji traje već petnaest godina, koliko je prošlo od početka pregovora o utvrđivanju granice na Dunavu i pokrenuo pitanje - da li je moguće doći do kompromisa, jer su stavi oko rešenja fundamentalno suprotni i tiču se principa po kome će biti utvrđena granica.
Srbija se zalaže za utvrđivanje granice koja bi išla sredinom Dunava, a Hrvatska za podelu po katsatarskim knjigama.
Pomaka u dogovoru, uprkos tome što je formirana i međudržavna komisija za razgraničenje, koja se sastajala devet puta, nema. Sporno je, inače, oko 145 kilometara granice na Dunavu, od ulaza iz Mađarske do Bačke Palanke, a dva rečna ostrva - Šarengradska ada i Vukovarska ada, najveći su kamen spoticanja.
Za Srbiju je pitanje razgraničenja rešeno još 1945. godine Zakonom o ustanovljavanju i ustrojstvu Vojvodine.
- Mi se pozivamo na Zakon o ustanovljenju Vojvodine, smatrajući da je on jači od katastarskih knjiga na koje se pozivaju u Hrvatskoj - precizirao je u Zagrebu predsednik Vučić, i dodao da će razgovori na tu temu potrajati jos dve godine, a zatim, ako nema rešenja, obe strane su se saglasile da o tom pitanju odluči neka ad hok arbitraža ili neki stalni organ.
Profesor međunarodnog prava na Pravnom fakuletu u Beogradu Bojan Milisavljević smatra da je dobro što je došlo do dogovora u Zagrebu da se krene u neposredne pregovore o razgraničenju.
- Mi imamo formirane komisije, a u procesu pregovora svako će insistirati na svojim argumentima. Mi imamo neke argumente koji nama idu u prilog, a to je promena toka reke i linija sredine, pošto se na plovnim rekama određuje granica preko linije najdubljeg toka reke - objašnjava profesor.
Sa druge strane, on očekuje da će se Hrvati i dalje pozivati na katastarske dokumente. Milisavljević smatra da nije nemoguće da dođe do dogovora dve strane, ali misli da hrvatska strana ima strategiju "da pokuša da prolongira pregovore".
- Svako prolongiranje pregovora nama ne bi išlo u prilog, zbog procesa evropsih integracija i njihove pozicije u tom procesu - navodi on.
Ako se i dogodi da ne bude sporazuma o razgraničenju, profesor smatra da je mnogo bolji put tražiti rešenje pred Međunarodnim sudom pravde, nego pred arbitražom.
- To se može videti i na osnovu arbitraže o Piranskom zalivu, gde su rešavali spor Hrvatska i Slovenija - ocenjuje on.
Srbija se u svim dosadašnjim pregovorima pozivala i na to da je njen predlog podele zasnovan na međunarodnom pravu i da je on primenjen u većini zemalja u kojima Dunav predstavlja granicu, a to je da granična linija ide sredinom reke, odnosno po najdubljim plovnim tačkama po reci.
Taj princip primenjen je u razgraničenjima Nemačke i Austrije, Austrije i Slovačke, Rumunije i Bugarske, Srbije i Rumunije.
Hrvati, međutim, smatraju da granica treba da meandrira i da se uspostavi na principu katastarskih parcela, što bi značilo da bi granica presecala Dunav na više mesta, što je bilo neprihvatljivo za Srbiju.