Izvor: Politika, 07.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glas za postizbornu trgovinu
Izvesno je samo da vlast posle 11. maja neće praviti radikali i demokrate. Sve ostalo je stvar dogovora izbornih aktera, koji će svaki kompromis pravdati interesom građana
Mnogi građani će u nedelju na biralištima imati veliki problem. Umesto da im, kako se stranačke kampanje bliže kraju, biva sve jasnije šta ih može očekivati posle 11. maja, uporno im izmiču odgovori na neka od ključnih pitanja koja se postavljaju, kao što su ko će formirati koaliciju posle izbora >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ko će dobiti mandat da sastavi vladu. Dodatnu otežavajuću okolnost za birače predstavlja i utisak da se politički suparnici nikad u poslednjih osam godina nisu toliko trudili da ih uplaše pobedom „onih drugih”.
Kome će Boris Tadić, kao predsednik Srbije, poveriti mandat da sastavi novu vladu zavisiće, pre svega, od toga ko u novom sazivu srpskog parlamenta bude uspeo da obezbedi podršku najmanje 126 poslanika. Kako sada stvari stoje, sigurno je jedino da tu većinu neće činiti predstavnici Srpske radikalne stranke i partija okupljenih oko Demokratske stranke sa liste Za evropsku Srbiju – Boris Tadić. Lideri demokrata i radikala, Tadić i Tomislav Nikolić, naime, eksplicitno su isključili mogućnost postizborne saradnje ovih dveju stranaka.
Nema pravila
Sve druge opcije, međutim, otvorene su, a iskustva sa srpske političke scene ukazuju na to da pravila pri sklapanju saveza nema, kao i da stavovi izneti tokom kampanje ne obavezuju stranke da ih se i striktno pridržavaju. A biračima se uvek može objasniti da su na kompromis pristali ili zbog „evropskog puta Srbije”, ili zbog „očuvanja države”, u zavisnosti sa kojih se početnih pozicija krenulo, pri čemu se, naravno, podrazumeva da su uskostranačke interese stavili u drugi plan. Da je tako, potvrđuje i činjenica da su kao ministri u drugoj vladi Vojislava Koštunice jedan do drugog sedeli ljudi koji su se prethodno žestoko optuživali – Božidar Đelić i Mlađan Dinkić, Velimir Ilić i Dragan Đilas". A opet, pretendenti na mesto ministra unutrašnjih poslova Dragan Jočić i Dragan Šutanovac, posle žestokih verbalnih okršaja svojih stranaka oko toga kome će pripasti funkcija „prvog policajca”, potom su veoma dobro sarađivali sa pozicija ministara unutrašnjih poslova i odbrane.
Prethodno su se, međutim, DS i DSS dogovorili oko pet principa na kojima će ta vlada da funkcioniše, ali ih je njihovo kasnije različito tumačenje (oko očuvanja državnog suvereniteta, odnosno borbe protiv nezavisnosti Kosova, i ulaska Srbije u EU) i razdvojilo.
To, dakle, pokazuje da ni postignuti dogovori ne garantuju i opstanak koalicije.
U takvoj situaciji ostavlja se mogućnost za razne kalkulacije u vezi sa mogućim posleizbornim savezima – od toga da se u vladi ponovo nađu DS i DSS, kojima bi se, u jednoj varijanti pridružio SPS, dok se u drugoj na mestu trećeg partnera spominje LDP, preko toga da se za istim stolom nađu DS, G17, LDP i predstavnici manjina, ili bi manjine zamenili socijalisti, pa do toga da u novom ministarskom kabinetu sede kadrovi koalicije DSS–NS i SRS.
Stepen bliskosti stavova iznetih u kampanji, pre svega u vezi sa Kosovom i Evropskom unijom, kao najrealnije i najlogičnije rešenje nameće upravo ovu treću varijantu. O toj saradnji govore i Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS, i Velimir Ilić, lider NS.
Dva scenarija
Nikolić je pre dva dana izjavio da radikali „ovoga puta” imaju partnera za formiranje vlade i da bi to mogao da bude DSS sa svojim koalicionim partnerima, da bi juče ponovio i da će, ukoliko Koštunica bude raspoložen da priča o koaliciji sa SRS, „razgovor biti otvoren o svim funkcijama”.
– Postoje samo dva postizborna scenarija, naša koalicija sa Koštunicom, ili novi izbori – rekao je Nikolić i u utorak u intervju AP-u.
Koštunica se, međutim, ne izjašnjava otvoreno o saradnji s radikalima, iako njegov koalicioni partner Velimir Ilić ne krije da mu je to bliža opcija, ali čini se da nije spreman za drugi scenario koji pominje Nikolić – nove izbore.
Na pitanje šta ako se političke kockice posle 11. maja ne slože i Srbija uđe u još jedne izbore, on je za „Večernje novosti” rekao da smatra da će rešenje biti nađeno: „Nije dobro da posle jednih izbora uslede drugi. Postavlja se pitanje: zašto bi ti drugi dali rezultate?”.
Tomislav Nikolić bi opet želeo baš od lidera DSS-a da čuje s kim će posle izbora.
– Voleo bih da sam gledao večeras emisiju Vojislava Koštunice, voleo bih da on to kaže na televiziji. On to duguje na nekoliko dana pred izbore. Ne sme više, ne može i nije normalno i nije prirodno da ostavlja privid, da može i sa jednima i sa drugima – izjavio je Nikolić u „Utisku nedelje” na TV B92.
I u LDP-u, koji se izjasnio da bi (naravno, pod izvesnim uslovima) pravio koaliciju sa Tadićevom listom, voleli bi da čuju koga lider demokrata ima na umu kao kandidata za premijera.
Tadić se, međutim, baš kao i Koštunica kad je reč o koalicijama, ne izjašnjava o imenu potencijalnog mandatara za sastav vlade. U istoj situaciji, krajem 2006, Tadić je posle pritiska „narodnjaka”, da bi građani trebalo da znaju ko će da bude na čelu buduće vlade, predstavio Đelića kao kandidata DS-a za premijera. Kada je potom pristao da mandat za sastavljanje vlade dodeli Koštunici, bio je optuživan da je izneverio volju birača DS-a.
Sada se, međutim, predsednik Srbije, time što ne otkriva koga će lista koju predvodi ponuditi kao mandatara, ponaša politički pragmatičnije. Time što je rekao da ima nekoliko kandidata o kojima razmišlja, i stranačkih i nestranačkih ličnosti, on, međutim, izbegava da ga kasnije optužuju da je, odustajanjem od proklamovanog kandidata, opet izneverio poverenje birača, ali istovremeno ostavlja i veći manevarski prostor DS-u u kasnijim pregovorima o sastavu vlade. „Politici” je, doduše, rekao i da će kandidata DS-a za premijera predložiti pri kraju kampanje, ali to nije učinio ni juče na završnom mitingu u Beogradu, gde je samo ponovio da to više nikad neće biti Koštunica.
Tadić je pre nekoliko dana u „Utisku nedelje” objasnio i da pri izboru mandatara, međutim, neće biti važan samo prost zbir glasova u parlamentu, već i da li je određena osoba prihvatljiva svima u skupu stranaka koje bi mogle da daju svoje predstavnike u novom kabinetu.
Njegove stavove po tom pitanju iznete u našem listu, međutim, oštro je kritikovala i Vesna Pešić u tekstu na sajtu emisije „Peščanik” Radija B92, ocenivši da predsednik republike ime premijera drži u tajnosti „jer nije lako naći svog Medvedeva, osobu koja nije konkurencija i neće se mešati u svoj posao”.
– Takvu „tajanstvenu ličnost” treba otkriti među školskim drugovima, kumovima, đacima i omiljenim savetnicima. Prednost imaju oni koji su tek prešli „leto trideseto”. Taj će za sve da pita predsednika i predsednika partije, jednu te istu ličnost, koja je ove funkcije nedozvoljeno sastavila u ogromnu moć, koja bez odgovornosti može da kontroliše sve grane vlasti, od zakonodavne, izvršne do sudske – ocenjuje Vesna Pešić.
Širenje straha
Dodatnu zbunjenost kod birača, koju, nažalost, čitaocima „Politike” nismo uspeli da razjasnimo kroz predizborne intervjue sa Tadićem i Nikolićem, jer lideri DS-a i SRS-a nisu imali vremena za naš list u finišu kampanje, izaziva i kampanja širenja straha od pobede političkih protivnika. Tako, na primer, DS govori kako bi pobeda SRS-a, a potom i vlada koju bi radikali formirali sa DSS, Srbiju vratila u izolaciju i devedesete, odnosno da bi plate pale na 200 evra, te da bi zauvek mogli da zaboravimo na članstvo u EU.
Radikali se, međutim, trude da te tvrdnje opovrgnu, pa su, osim što Nikolić svakodnevno ponavlja da bi, kao premijer, lično garantovao sigurnost stranih investicija u Srbiji, kao oglas u novinama objavili i tekst iz „Fajnenšenel tajmsa”, u kojem predsednik londonske firme „Novi evropski kapital”, koja se bavi upravljanjem fondovima, Jon Floresku navodi da strane kompanije koje posluju u Srbiji kažu da su razmotrile pobedu radikala i da nisu zabrinute zbog toga.
S druge strane, demokrate i stranke okupljene na listi Za evropsku Srbiju – Boris Tadić, na tapetu su radikala koji građane plaše tvrdnjama da je DS članstvo u EU stavio ispred očuvanja državne celovitosti, te da su potpisivanjem SSP-a priznali nezavisno Kosovo.
Ministar prosvete Zoran Lončar dodatno razrađuje tu tezu pitajući se se „ako se EU izričito ne izjasni o pitanju državnih granica Srbije, kako mi koji danas živimo u Vojvodini možemo da budemo sigurni da nam za koju godinu neki komesar za pridruživanje EU, poput Olija Rena, neće reći isto što je on ovih dana rekao za Kosovo: da možda i Vojvodina treba da ima svoju evropsku perspektivu i da treba da neguje dobre susedske odnose sa Srbijom”.
Čini se da je na kraju dvomesečne izborne kampanje izvesno samo jedno – glasanjem za određenu stranku građani Srbije ne mogu biti sigurni da glasaju za određenu politiku i za bolji standard. Njihov glas je pre svega doprinos boljoj početnoj poziciji stranke za koju su glasali u postizbornom pregovaračkom procesu, koji neminovno sledi.
Marko R. Petrović
[objavljeno: 08/05/2008]
.jpg)
