Izvor: S media, 18.Jan.2011, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Galuči: Evropa shvatila grešku
Džerard Galuči, bivši predstavnik Unmika na severu Kosova. Zemlje ”kvinte” mogu da nateraju Prištinu da popusti
Ukoliko se zemlje ”kvinte” odluče na novi politički dogovor sa Beogradom, Albanci će to morati da prihvate. Oni su do sada odbijali bilo kakav kompromis upravo zato što su imali podršku ovih zemalja, posebno Amerike. Zemlje koje su podržavale i gurale kosovsku nezavisnost, imaju mogućnosti da promene pristup i traže kompromis - tvrdi u intervjuu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za ”Novosti” Džerard Galuči, bivši američki diplomata i regionalni predstavnik Unmika na severu Kosova.
Na pitanje da li su države koje podržavaju nezavisnost Kosova spremne na bilo kakav kompromis, Galuči kaže:
- To je teško reći. Ne verujem da su Italijani i Francuzi tvrdi po tom pitanju kao ostali. Moguće je da i EU postaje svesna - sa nedavnom izbornom krizom, trgovinom organima i organizovanim kriminalom - koliki problem imaju u rukama sa Kosovom.
* Ima li spremnosti i u SAD da se iskoristi izveštaj Dika Martija i detaljno revidira politika prema Kosovu?
- Postoji mnogo razloga zbog kojih bi SAD trebalo da preispitaju svoj pristup. To što prošle godine nisu uspele da kroz ”strategiju za sever” primoraju Srbe da prihvate vladavinu Prištine, samo po sebi je dovoljan razlog. Ključ je u tome hoće li Amerika uvideti da je jedini put napred postizanje dogovora sa Beogradom.
* Očekujete li da će međunarodna zajednica pokrenuti istrage o optužbama iznetim u Martijevom izveštaju?
- Nisam siguran ko treba da preuzme odgovornost za to. Prema Ahtisarijevom planu, šef misije EU na Kosovu - koji je i predstavnik međunarodne zajednice - ima autoritet da obezbedi istrage ratnih zločina i korupcije. Ali, ne mislim da je on prihvatio tu ulogu. Šta su drugi uradili ili su propustili da urade, moraju sami da objasne.
* Zbog čega je međunarodna zajednica do sada ćutala o zločinima - da ne bi ugrozila projekat nezavisnog Kosova?
- Možda su neki u međunarodnoj zajednici bili zabrinuti da bi hvatanje u koštac sa ovim problemom bilo preteško. Ali je, takođe, verujem, postojao određeni strah da će kosovski Albanci, ako ne dobiju ono što traže, stvarati još više problema. Politika popuštanja je bila pristup koji se činio najlakšim, bar u kratkom roku.
* Mislite li da dijalog između Beograda i Prištine može da počne i pre završetka istrage o zločinima?
- Nema razloga da razgovori ne počnu čim se formira kosovska vlada. Ali, koliko će oni biti uspešni, veliko je pitanje. Ostavljajući Martijev izveštaj po strani, ne vidim mnogo stvari o kojima bi dve strane mogle da se slože dok god stoje na suprotnim pozicijama kada je reč o statusu, a Priština odbija čak i praktične kompromise.
* Pa, šta se realno može očekivati od pregovora?
- Moguće je da će se, pod pritiskom EU, dva tima sresti da pregovaraju o tehničkim stvarima, koje se direktno ne dotiču političkih pitanja, kao što su nestale osobe. Šta će se zatim dešavati, u sadašnjim okolnostima je teško predvideti.
* Da li vam je zamislivo da se za pregovaračkim stolom nađe i Hašim Tači, koji je osumnjičen za teške zločine?
- Pretpostavljam da će pregovori na početku biti vođeni na nižem nivou zvaničnika. Državni lideri obično se ne uključuju u pregovore dok se ne obavi najveći deo posla.
* Hoće li Evropa u tim pregovorima voditi glavnu reč, i kakva će biti uloga SAD i Rusije?
- Ili će SAD i Rusija zajedno sarađivati i postaviti okvirne uslove za kompromis, ili je bolje ostaviti pregovore Evropljanima. Drugim rečima, SAD ili treba da budu deo rešenja ili je bolje da stoje po strani i prepuste EU da pronađe način da se nosi sa nečim što je evropski problem.
* Kada se govori o rešavanju statusa, da li se zapravo misli na status severa Kosova?
- Status severa je u srži svih preostalih nerešenih pitanja, uključujući pronalaženje nekog načina da se priznaju srpski ekonomski i trgovinski interesi na Kosovu, kao i pitanja koja se tiču Crkve i pružanja podrške srpskoj zajednici na jugu Kosova. Davanje veće autonomije severu ne znači automatski i odvajanje tog dela. Pogotovo što bi pristajanjem na odvajanje značilo da Srbija odustaje od ostatka Kosova.
Svi su mogli biti bolji na Kosovu
*Kolika je krivica međunarodne zajednice, i kojih država najviše, za trenutnu situaciju na Kosovu, koju ste okarakterisali kao ”totalni nered”?
- Svi su mogli da se bolje nose sa sukobima na Kosovu. Evropsko i američko rukovodstvo, Unmik i Euleks je trebalo od početka mandata da se fokusira na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, ekonomski razvoj, na istinsko pomirenje i povratak i na praktična rešenja za probleme kao što su struja, telefoni, infrastruktura. Propuštanje da se to uradi je najveći od svih neuspeha.
D. Milinković
