Izvor: Blic, 16.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Funkcionerima ne veruje 80 odsto građana
Funkcionerima ne veruje 80 odsto građana
Trećina anketiranih građana Srbije smatra da bi trebalo smeniti i doživotno zabraniti obavljanje državnih funkcija onom državnom funkcioneru koji svoj lični interes stavi ispred javnog, jedan je od rezultata istraživanja koje je prezentovala organizacija 'Transparentnost Srbija'. Istraživanje je rađeno tokom marta i aprila ove godine na uzorku od 993 punoletna građanina u 19 opština u Srbiji. Više od 80 odsto anketiranih građana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Srbije smatra da se državni funkcioneri često ili ponekad ponašaju suprotno od javnog interesa, pokazalo je ovo istraživanje.
Čak 65 odsto ispitanika smatra da državni funkcioneri daju prednost članovima svoje partije pri zapošljavanju, oko 60 odsto ih smatra da funkcioneri daju prednost svojim članovima porodice, dok u 55 odsto slučajeva tvrde da funkcioneri tumače prava i propise kako im odgovara.
Političar koji bi uskratio javnosti podatke o sebi koje bi po zakonu morao da pruži, prema rezultatima ovog istraživanja, ne bi imao šansu na izborima jer za njega ne bi glasao 91 procenat ispitanika. Funkcioner kod koga bi bilo utvrđeno postojanje sukoba javnog i privatnog interesa na izborima ne bi podržalo 89 odsto anketiranih, a isto toliko njih ne bi podržalo političara koji je sprečavao građane da saznaju informacije o radu državnih organa, dok 86 odsto ispitanika ne bi glasalo za 'političkog radnika' koji nije prijavio svoju imovinu, poklone i prihode.
Vladimir Goati, predsednik 'Transparentnosti Srbija', ogranka 'Transperensi internešenela', ističe da u Srbiji nije prijatno biti funkcioner.
- Javnost je, sudeći prema ovom istraživanju, krajnje kritički nastrojena prema funkcionerima. To je loše za funkcionere, ali je dobro za demokratiju - ocenio je Goati.
Istraživanje pokazuje da građane najviše iritira ako su državni funkcioneri vlasnici ili suvlasnici privatnih preduzeća, što je njih 73 odsto prepoznalo kao štetno, dok 72 odsto smatra štetnim članstvo državnih funkcionera u upravnim odborima preduzeća.
Anketirani smatraju da bi svi nosioci relevantnih funkcija u državi trebalo da učine javnim podatke o svojoj imovini. Najveći broj građana smatra da bi proveru imovinske karte trebalo sprovoditi na početku i na kraju mandata funkcionera, dok 26 odsto njih smatra da bi to trebalo činiti na početku, na kraju i godinu dana po isteku mandata. Kada se radi o imovini, 90 odsto građana smatra neophodnim da funkcioneri prijave nepokretnosti, nešto manje ih smatra da bi trebalo da prijave sve lične prihode, dok 70 odsto anketiranih insistira i na poklonima dobijenim za vreme trajanja mandata, a nešto više od 61 odsto smatra da bi i visina ušteđevine trebalo da bude javni podatak.
Oko 90 odsto anketiranih smatra da je neprihvatljivo da državni funkcioneri prime i zadrže poklone u vidu novca, dragulja, opraštanja duga ili besplatnih letovanja. Nešto više od trećine ispitanika smatra da bi funkcioneri poklone trebalo da prijave nadležnom organu, kao i ime poklonodavca, a 20 odsto ih smatra da je funkcioner dužan da odbije poklon, dok 26 odsto ispitanika smatra da bi poklon trebalo da ustupe humanitarnoj organizaciji.
Većina ispitanika, takođe, smatra da privatnost državnih funkcionera može da bude ograničena u interesu javnosti, a zbog značaja funkcije koju obavljaju.
Anketa je pokazala i da četiri petine ispitanika svoje informisanje o radu državnih organa prepušta medijima. Tek svaki pedeseti ispitanik se za informacije obraća direktno državnim institucijama, a oko 50 odsto anketiranih nije upoznato na koji način mogu da dođu do potrebnih informacija. N. M. J. Za NATO samo pet odsto
Među građanima Srbije, pokazuje ovo istraživanje, postoji visok nivo saglasnosti oko onoga što treba da predstavlja javni interes.
Za 77 odsto anketiranih na prvom mestu je borba protiv kriminala, dok se na drugom mestu nalazi zahtev za veću brigu države u domenima zdravstva, školstva i zapošljavanja za šta se zalaže 56 odsto anketiranih. Za 54 odsto ispitanika na trećem mestu je poboljšanje u oblasti građanskih prava.
Drugu grupu prioriteta čine ekonomski razvoj (52 odsto), razvoj tržišne ekonomije (36), smanjenje razlika između bogatih i siromašnih (35) i pridruživanje EU (32 odsto).
Najniže na listi prioriteta našli su se samostalnost države Srbije (16 odsto), ulazak u NATO i integracije na prostoru Balkana, kao i regionalizacija Srbije, svi sa po pet odsto anketiranih.
