Izvor: B92, 28.Okt.2010, 20:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Funkcije kao partijski plen
Beograd -- 20.000 funkcija na raznim nivoima vlasti su svojevrstan plen za partije, a često se na ta mesta ne postavljaju osobe sa odgovarajućim stručnim kvalifikacijama.
Nije reč samo o funkcijama na državnom i lokalnom nivou, nego i o mestima u agencijama, preduzećima, odborima koje je osnovala država ili u njima ima vlasništvo.
Za razliku od mnogih koji se usled podele plena nađu u foteljama i pored toga što im je jedina kvalifikacija partijska knjižica, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Radiša Urošević je priznao da o tom poslu ne zna mnogo i dao ostavku.
Drugi nisu bili toliko pošteni, a i zašto bi, kada je nameštenje u UO - sa obzirom na količinu posla koje imaju - odlično plaćen honorarni posao. Kriterijumi za postavljenje nigde nisu propisani.
"Kada se desi da neko bude imenovan ili pak razrešen ne postoji nikakva informacija o tome šta je rukovodilo vladu da baš određenog čoveka postavi ili razreši sa nekog mesta. Sam slučaj Radiše Uroševića je zato usamljen u tom pogledu što se za njega uopšte čulo da je imenovan na to mesto dok se za druge ljude i njihva psotavljenja bilo u taj ili neki drugi UO o njima nije bilo nikakvog govora", kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija.
Stranke međutim tvrde drugačije.
"Naravno da se rukvodimo stručnim kriterijumima, ali ne možemo da se lažemo - postoje ljudi i stranke koje imaju malo veze sa funkcionisanjem javnoh preduzeća, a ipak uđu u upravne odbore", kaže Jelena Trivan iz DS-a.
"Mi smo u prilici samo u gradu Beogradu na to da utičemo i tražili smo da se raspisuju konkursi za te funkcije. Ono na šta je LDP mogao da utiče, insistirali smo da budu postavljeni stručnjaci", navodi Zoran Ostojić iz LDP-a.
"Trudimo se da struka odgovara mestu na koje se neko postavlja, a ne da se neko sa srednjom tursitičkom predlaže za UO zdravstvenog instituta", kaže Suzana Grubješić iz G17 plus.
Informacije o imenovanjima u UO prolaze mimo očiju javnosti do koje dopru samo retki detalji kada stvar već pređe u aferu. Tako je "slučaj Krišto", i ogromna primanja u UO Aerodrom Beograd, pre dve godine doveo vladu do odluke da u većini javnih preduzeća naknade svede na nivo prosečne plate.
Prema nekim računicama, stranke koje vladaju imaju oko 20.000 funkcija na raznim nivoima vlasti.
"Taj sistem podele plena je otišao predaleko i on mora da se suzi po dva osnova – zato što će se profesionalizovati rad UO pa će tamo sedeti ljudi koji se razumeju u tu problematiku i tematiku, smanjiti te apanaže koje u jednom velikom broju ključnih preduzeća i ustanova uopšte nisu svedene na prosečnu platu i sa druge strane otvoriti uticaj i za druge aktere javnosti", smatra sociolog Zoran Stojiljković.
Rešenje za ovaj problem mnogi vide u privatizaciji javnih preduzeća i promeni korporativne i politike upravljanja uopšte, koja neće biti motivisana pre svega stranačkim interesima.
"Tragedija Srbije je što se stvari dovedu do karikaturalnog nivoa. Ključno je pitanje da se institucije ne tretiraju kao politički biznis, već je potreban potpuno novi koncept države i državnih odnosa", kaže ekonomista Miodrag Zec.
Poslovanje Javnih preduzeća a samim tim i rad UO počela je da kontroliše Državna revizorska institucija. Revizori su 1. oktobra ušli u svega tri javna preduzeća - Javna skloništa, Elektro-mreža Srbije i Transnafta. U DRI radi ukupno 13 revizora koji uz poslovanje Javnih preduzeća trebalo bi da kontorlišu i trošenje novca iz budžeta Srbije i rad Narodne banke.
