Izvor: Politika, 15.Feb.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropljani uzdržani prema proširenju
Manje od polovine građana EU želi prijem novih država, ali to neće pokolebati političku elitu koja se okrenula u suprotnom smeru
Dalje proširenje Evropske unije po volji je 46 odsto njenih građana, pokazali su nedavno objavljeni rezultati Evrobarometra, posebne službe Evropske komisije koja redovno analizira mišljenje javnog mnjenja u svim zemljama članicama. Sadašnja podrška proširenju je nešto veća u poređenju sa onom koja je zabeležena sredinom prošle godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (tada je bilo 43 odsto za), ali i manja nego, recimo, pre četiri godine, kada se 49 odsto Evropljana izjašnjavalo za prijem novih članica.
Nikola Jovanović, urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija”, smatra da ovakvo mišljenje u evropskom javnom mnjenju, kojim ni polovina građana nije za ulazak novih članica, nije razlog za zabrinutost. „Neraspoloženje prema proširenju nije toliko da bi se politička elita u bilo kojoj državi EU okrenula u suprotnom smeru i na neki način suspendovala proširenje ili eventualno odrekla mogućnost članstva za neku od balkanskih zemalja”, ističe on.
Jovanović kaže da ne postoji država članica Evropske unije koja uskraćuje evropsku perspektivu bilo kojoj balkanskoj zemlji, ali su neke države za bržu, a druge za sporiju integraciju Balkana. Konsenzus ne postoji za Tursku i za zemlje na istoku Evrope, kao što su Belorusija, Ukrajina i Moldavija.
Proširenje je, u principu, pitanje spoljne politike svake države i potpada pod visoku politiku, tako da tu političke stranke, odnosno politička elita ima ključnu reč, smatra Jovanović. „Indirektno, ukoliko se kreira negativno mišljenje građana prema proširenju, to može, kroz izborni proces, da dovede do usporenja”, kaže naš sagovornik i podseća na to da je prošle godine pred izbore Demohrišćanska stranka Angele Merkel rekla da će proširenje EU biti usporeno upravo zbog toga što je osetila puls svojih birača.
Ivona Lađevac, istraživač saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, ocenjuje, međutim, da je zbog specifične situacije i ekonomske krize, ali i usvajanja teškoća u usvajanju novog reformisanog ugovora, došlo je do prolongiranja i nekih otežavajućih okolnosti za proširenje EU, odnosno za države koje pretenduju da postanu članice EU. Lađevac misli da bi svaka od država članica koje pretenduju da postanu članice EU, uključujući i Srbiju, morala da radi na sprovođenju reformi i na ispunjavanju uslova koje je postavila EU, prvenstveno onih u ekonomskom smislu. „Ukoliko bi to tako bilo, ekonomija bi bila stabilna, Srbija konkurentna i manje bi nam bilo važno da li ćemo postati članica 2012. ili 2015.”, kaže ona i dodaje da bez smanjenja stope inflacije i stope nezaposlenosti ne možemo ni da razmišljamo o tome da bismo uskoro mogli da uđemo u članstvo EU.
Istraživanje Eurobarometra pokazalo je da najsnažniju podršku širenju daju u Poljskoj i Slovačkoj, gde proces podržava 70 odsto građana, ali i u Sloveniji, gde se 68 procenata ispitanih pozitivno izjasnilo prema daljem proširenju. S druge strane, najmanju podršku širenju EU daju Austrijanci (28 odsto), Nemci (31) i Francuzi (34 odsto).
Jovanović smatra da nove države članice imaju više entuzijazma za proširenje zbog toga što su i same donedavno bile u tom procesu, a i jasnije im je da integracija donosi značajnu ekonomsku korist. Ova podrška sledi i zbog toga što su nove članice na obodu EU i njima odgovara da ne budu na periferiji, već da se prostor, gde nema prepreka investicijama, kapitalu, kretanju ljudi, širi.
Naši sagovornici ističu da iskustvo koje je EU imala sa Bugarskom i Rumunijom može da uspori Srbiju na njenom putu. Jovanović kaže da to može da se dogodi i indirektno, preko evropskog javnog mnjenja, koje je dosta negativno reagovalo na ulazak ovih zemalja. A Lađevac upozorava da je reč o istom delu, Balkanu, „pa nas oni prepoznaju kao da smo slični tim zemljama”.
Jovanović kaže i da u EU, prvenstveno u staroj Evropi, stav političke elite i građana nije identičan, zato što, i u staroj Evropi, politička elita često okrivljuje EU kada za nešto ne želi sama da preuzme odgovornost, tako da su, recimo, u Francuskoj građani „izuzetno loše obavešteni o tome šta zapravo radi EU, koje su joj nadležnosti i koja je razlika između evropske i nacionalne kompetencije,,.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 16/02/2010]
