Izvor: Politika, 18.Okt.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Entitetsko glasanje o(p)staje
U ovom trenutku nije moguće postići dogovor u BiH o ukidanju ovog načina glasanja, na kojem insistiraju Bošnjaci
Ako se na sutrašnjem sastanku u vojnoj bazi Butmir kod Sarajeva i potegne pitanje ukidanja entitetskog glasanja, šanse da ta ideja političkih predstavnika Bošnjaka u Bosni i Hercegovini prođe u ovom trenutku gotovo da je ravna nuli. Rukovodstvo Republike Srpske odlučno se protivi tome uz obrazloženje da bi to bilo praktično ukidanje ovog entiteta, za šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ima i javnu podršku zvaničnog Beograda. Svi sagovornici „Politike”, čak i oni koji naginju ovom bošnjačkom predlogu, kojim bi se, po njihovom mišljenju, poboljšalo funkcionisanje zajedničke države, ističu da sadašnja atmosfera u BiH ne pogoduje realizaciji ove zamisli.
Čak je i američki ambasador u BiH Čarls Ingliš u petak rekao da nije vreme za ukidanje entitetskog glasanja, jer u ovom trenutku nije moguće postići dogovor o tome u BiH. Ingliš kaže da se SAD slažu sa Evropskom i Venecijanskom komisijom da entitetsko glasanje blokira rad institucija. „Kada je Venecijanska komisija pre četiri godine iznela svoj zaključak da entitetsko glasanje predstavlja smetnju, rečeno je i da politička situacija nije takva da bi se to promenilo”, ukazao je Ingliš, ocenivši da je politička situacija sada osetljivija nego tada.
Navodeći da ideja promene dejtonskog Ustava jeste da se ograniči moć entiteta u blokiranju nekih stvari koje se tiču BiH, Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative, kaže da se, kada je reč o entitetskom glasanju, može naći neko srednje rešenje, imajući u vidu da se RS nikako neće saglasiti sa njegovim potpunim ukidanjem. „Ima stvari u kojima bi BiH mogla da funkcioniše kao celovita država i da oko toga nema entitetskog glasanja. A oko stvari koje zadiru malo više u pitanje entiteta, može da ostane entitetsko glasanje. Mislim da bi takvo rešenje dovelo do funkcionalnije države”, smatra Popov.
Neki od sagovornika „Politike”, međutim, smatraju da je entitetsko glasanje mehanizam koji omogućava opstanak Republike Srpske.
„Princip entitetskog glasanja je mehanizam za zaštitu teritorijalno-političkih jedinica u BiH – RS i Federacije BiH. Zbog toga bi ukidanje entitetskog glasanja bilo ravno ukidanju RS i rušenju temelja Dejtonskog sporazuma”, izričit je profesor Pravnog fakulteta u Banjaluci dr Petar Kunić. On dodaje da značaju entitetskog glasanja dodatnu specifičnu težinu daje činjenica da Ustavom BiH nije propisano pravo nulifikacije, odnosno pravo poništavanja zakona koji su doneseni na neustavan način.
Kako prenosi naš dopisnik iz Banjaluke Boro Marić, dr Kunić bošnjačke prigovore da je BiH nefunkcionalna država smatra opravdanim, ali ističe da „krivci za to nisu Srbi, već Bošnjaci koji uporno narušavaju ustavom utvrđenu podelu nadležnosti između zajedničkih organa BiH i njenih entiteta”. „Osnovni preduslov za funkcionalnost države je dobra politička volja da se poštuje njena ustavnost, a Bošnjaci je, očigledno, nemaju. U svemu ovome neophodno je naglasiti da je BiH federalna država, a to su države sa podeljenim suverenitetom, jer se vlast deli između članica i države u čijem su sastavu. Pri tome, federalne jedinice, u okviru ovlašćenja koje imaju, uživaju punu samostalnost”, objašnjava dr Kunić i ocenjuje da BiH ima dovoljno nadležnosti koje joj omogućavaju da bude efikasna kao i druge federalne države.
Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba, smatra da je ukidanje entitetskog glasanja vrlo loš predlog, ocenjujući da će međunarodna zajednica ipak insistirati na tome. „BiH treba da bude federacija. Ukidanje RS nije stvaranje funkcionalne države već ukidanje prava srpskom narodu, koja već imaju pojedine regije i pojedini narodi u Evropi - u Nemačkoj, Belgiji, Španiji”, ističe Antić.
Pitanje je, ipak, da li je sadašnja organizacija države najbolje moguće rešenje za BiH, odnosno, da li je moguće organizovati BiH na neki drugi način, a da bude prihvatljivo za sva tri naroda. Aleksandar Popov smatra da se sa nekim od sadašnjih političkih aktera u BiH (posebno sa Harisom Silajdžićem i Miloradom Dodikom) i u postojećoj političkoj klimi, Bosna i Hercegovina ne može organizovati bitno drugačije. Prekrajanje sadašnje organizacije pokušano je nedavno kroz razgovore u mestu Prud kod Bosanskog Šamca, ali se i tada akteri tih sastanaka nisu, izgleda, dobro razumeli, pa od toga nije bilo ništa. Bilo je i kalkulisanja oko stvaranja trećeg entiteta za Hrvate, podseća Popov, ali bi, kako kaže, tek to bila katastrofa. „U tom slučaju više ne bi imalo svrhe govoriti o Bosni kao o državi. A ako stanje ostane ovako, ne vidim u kom pravcu to dalje ide. To je dalje rastakanje BiH i to bi bio, po meni, tragičan, dramatičan završetak”, dodaje on.
Čedomir Antića, pak, smatra da je ravnoteža u BiH moguća jedino ako se prizna sadašnje stanje, s tim što bi tu državu trebalo potpuno demilitarizovati. Ako uspe ukidanje entiteta, ocenjuje on, u narednih deset godina pitanje prava tri konstitutivna naroda biće potpuno svedeno na etnologiju i na priču o kulturnom identitetu (već postoji ideja da na sledećem popisu ne bude pitanje o nacionalnoj pripadnosti građana, kao i ideja da se uspostavi centralna televizija u kojoj bi voditelji koristili neki novi jezik).
B. Baković - J. Cerovina
---------------------------------------------------------
Brojčana nadmoć Bošnjaka
Ustavom BiH je propisano da odluke Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine (u kome su 42 poslanika) stupaju na snagu samo pod uslovom da za njih glasa najmanje po jedna trećina poslanika iz RS i Federacije. Iz Federacije BiH je 28 (22 Bošnjaka i šest Hrvata), a iz RS je 14 poslanika (dvojica su Bošnjaci, članovi SDA i Stranke za BiH). Da nije principa entitetskog glasanja, poslanici iz Federacije BiH uvek bi mogli da preglasaju kolege iz RS, objašnjava dr Kunić. „Bez principa entitetetskog glasanja, u najgorem slučaju, Bošnjaci i Hrvati bi dvotrećinskom većinom glasova mogli da promene Ustav BiH i da formalno ukinu entitete”, dodaje on.
B. M.
[objavljeno: 19/10/2009]
.jpg)
