Izvor: Blic, 06.Avg.2008, 19:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ESCA: Sporazum o viznim olakšicama s EU ne funkcioniše valjano

Sporazum o viznim olakšicama između Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana ne funkcioniše valjano jer nisu otklonjene mnoge prepreke koje je on trebalo da reši, navodi se u izveštaju Evropskog servisa za civilnu akciju (ESCA), objavljenom danas u Briselu.



"Postoji ogromna razlika između deklaracije Evropskog saveta od 20. juna o tome da je 'promovisanje kontakata među ljudima na Zapadnom Balkanu i EU od najviše važnosti', i onoga što se zaista dešava na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << terenu. Za sada ne postoje pozitivne reakcije na vizne olakšice. Većina ljudi ne vidi razliku između situacije pre i nakon stupanja na snagu sporazuma", ocenjuje se u izveštaju, sačinjenom u saradnji s više nacionalnih nevladinih organizacija.

Evropski servis za civilnu akciju, stoga, preporučuje da bi bilo celoshodnije da se napori usresrede na ubrzanje vizne liberalizacije, odnosno na ukidanje "šengenskog" režima.

"U ovom trenutku, pitanje je da li bi vizne olakšice mogle da donesu opipljiv dobitak za građane i približe Zapadni Balkan Evropi. Zar ne bi bilo bolje da se ubrza vizna liberalizacija?", navedeno je u izveštaju.

Sporazum o viznim olakšicama je stupio na snagu 1. januara ove godine za građane Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije, s ciljem da im se olakša dobijanje "šengenskih viza" za putovanje u EU. On, između ostalog, pretpostavlja jedinstvenu cenu vize od 35 evra, ukidanje obaveze plaćanja za određene kategorije, odluke o dobijanju viza u roku od 10 dana, te pojednostavljenje same procedure.

Međutim, ESCA je u okviru svog projekta "Da li zaista vredi? Vizne olakšice na Zapadnom Balkanu" uočio brojne nepravilnosti u sprovođenju sporazuma, i to u periodu od maja do juna ove godine, kada je on već trebalo uveliko da se primenjuje bez problema. Između ostalog, uočeno je da građani nisu pravilno obavešteni o prednostima sporazuma.

Trošak od 35 evra je, s druge strane, u mnogim slučajevima uvećan troškovima dobijanja intervjua u konzulatima, s obzirom na brojne primedbe da su aplikanti morali po dva do tri puta da dolaze da bi zakazali intervju ili da su morali da plaćaju i do 20 evra kol-centrima pojedinih konzulata da bi dobili termin. Rok od 10 dana se uglavnom poštuje, ali s druge strane nisu eliminisani dugi periodi za dobijanje sastanka.

U izveštaju se navodi primer jednog srpskog poslovnog čoveka koji je obavešten da bi mogao da dostavi dokumenta tek nakon dva meseca. Takođe, aplikacije se i dalje često odbacuju bez objašnjenja - pre svega studentima, vozačima kamiona, umetnicima ili honorarnim, neakreditovanim novinarima.

U sprovedenoj antketi, građani su se žalili i na nedostatak lepog ponašanja konzularnih radnika prema aplikantima.

Nastavak na Blic...