Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Sep.2015, 12:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EK završila plan o raspodeli izbeglica

Evropska komisija dovršila je plan kojim bi teret zbrinjavanja izbeglica bio ravnomerno raspodeljen među zemljama članicama, ali ostaje da se vidi da li će on biti prihvaćen.

U sedištu Komisije u Briselu je danas najavljeno da će komesari formalno usvojiti plan na sutrašnjem kolegijumu, a javnosti će ga zvanično predstaviti predsednik EK Žan-Klod Junker na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u sredu.

Iako u Komisiji danas nisu želeli da govore o detaljima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << plana, svetske agencije iz nezvaničnih izvora saznaju da je njime predviđeno raseljavanje oko 160.000 izbeglica koje su trenutno mahom u Grčkoj i Mađarskoj, u druge zemlje članice EU.

U zavisnosti od veličine, bogatstva i kapaciteta, sve zemlje članice bi prema planu morale da prime izvestan broj izbeglica, a u naknadu bi trebalo da dobiji po 6.000 evra po osobi iz fondova EU.

One zemlje koje odbiju da prime zadat broj izbeglica moraće da za svakog koga nisu primile uplate istu sumu u poseban fond EU.

Planom je predviđeno da najviše izbeglica prime Nemačka (oko 40.000) i Francuska (30.000), najmanje Kipar i Malta (nešto više od 400), a ni jednoj članici neće biti dozvoljeno da bira i diskriminiše izbeglice prema veroispovesti, stepenu obrazovanja i ostalim ličnim karakteristikama.

Sem toga, ni izbeglice neće moći da biraju u koju zemlju će biti naseljene, a ukoliko odbiju preti im uskraćivanje prava na azil i deportacija u zemlju porekla.

Velika Britanija i Irska, koje nisu članice Šengenskog sporazuma, nisu uključene u ovaj plan, mada je britanski premijer Dejvid Kameron najavio da je njegova zemlja spremna da dobrovoljno primi do 10.000 izbeglica.

Sličan plan Evropske komisije, kojim je bilo predviđeno raseljavanje četiri puta manjeg broja izbeglica, odbile se letos zemlje članice, pozivajući se na suvereno pravo svake države da sama odlučuje koliko će izbeglica primiti.

Ovaj put, plan odlučno podržavaju Nemačka i Francuska, a francuski predsednik Fransoa Oland je danas upozorio da bi odbijanje novog plana moglo da znači kraj Šengenskog sporazuma.

"Ako ne postoji zajednička politika, to će nesumnjivo biti kraj Šengena i povratak na nacionalne granice", rekao je Oland na konferenciji za novinare u Parizu, a preneo je AFP.

Za sada se novom planu najglasnije suprotstavljaju Mađarska, Slovačka i Poljska, a konačnu odluku lideri zemalja članica će doneti na samitu EU u Briselu koji će biti održan polovinom oktobra, nakon što o njemu budu razgovarali ministri spoljnih i unutrašnjih poslova.

U slučaju eskalacije izbegličke krize, u Briselu ne isključuju mogućnost da se već ovog meseca sazove i vanredni samit evropskih lidera.

Oland: Raspodela ili raspad Šengena

Evropska šengenska zona će propasti bez zajedničkog napora unutar Evropske unije (EU) da se podele izbeglice među državama članicama, ocenio je danas francuski predsednik Fransoa Oland.

"Ako ne postoji zajednička politika, ovaj mehanizam neće funkcionisati, propašće i to će nesumnjivo biti kraj Šengena i povratak na nacionalne granice", rekao je Oland na konferenciji za novinare u Parizu, preneo je AFP.

Oland je rekao da misli na "obavezujući i stalni" sistem za podelu izbeglica među zemljama EU.

"Da ovaj sistem bude efikasan trebaće da postoje centri gde bi izbeglice mogle da budu registrovane i njihova prava na azil proverena, kao i veća saradnja sa njihovim zemljama porekla", naveo je Oland.

Prema njegovim rečima pitanje izbeglica i raseljenih lica je pre svega problem koji pogađa južne zemlje.

"To se tiče Afrike, Bliskog istoka, ali i drugih kontinenata, uključujući Aziju. Mi ćemo predložiti da budemo domaćin međunarodne konferencije o izbeglicama u Parizu", rekao je Oland.

Francuska će primiti 24.000 izbeglica u naredne dve godine, rekao je ranije danas francuski predsednik koji je istakao da je predložio obavezni mehanizam prihvatanja izbeglica sa raspodelom među zemljama.

On je, govoreći na šestomesečnoj konferenciji za štampu, podsetio da je od početka godine 350.000 ljudi prešlo Mediteran da bi ušlo u Evropu što je, kako je istakao, "mnogo - tri puta više nego prošle godine".

"Ova kriza mora biti rešena, i to će biti uz doprinos Francuske", naglasio je šef francuske države, prenose francuski mediji.

Kako je naveo, on je pred ovom dramatičnom situacijom predložio trajni i obavezni mehanizam prihvata izbeglica sa raspodelom među zemljama, a Pariz i Berlin već nekoliko nedelja pripremaju globalni plan, koji će biti podnet savetu ministara unutrašnjih poslova 14. septembra.

"Predložićemo održavanje međunarodne konferencije posvećene izbeglicama. Pariz je spreman da bude domaćin skupa", dodao je on.

Oland je ukazao da, kako bi se izbegao egzodus, treba delovati zajedno sa zemljama iz kojih izbeglice vode poreklo i sa tranzitnim zemljama, te da treba pružiti humanitarnu pomoć svim tim zemljama.

"To će biti tema samita u La Valeti 11. novembra i Francuska će izneti predloge", najavio je Oland, dodavši da je imigracija pitanje koje pogađa južne zemlje, a ne severne.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...