Izvor: B92, 27.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EK o SCG: Teške posledice neuspeha
Brisel -- Evropska komisija smatra da bi uspešno rešavanje pitanja Kosova i Crne Gore otvorilo vrata za napredak na Zapadnom Balkanu.
Evropska komisija predložila je Savetu ministara Evropske Unije da podrži trgovinu, ekonomski razvoj, kao i regionalnu saradnju i dijalog sa građanskim društvom na zapadnom Balkanu. Komisija je dodala i da bi uspešno rešavanje pitanja Kosova i ustavnih veza Srbije i Crne Gore otvorilo vrata za brzi napredak Zapadnog Balkana. Dobra vest je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da je Komisija najavila olakšice viznog režima.
Evropska Komisija je upozorila da su status Kosova i sređivanje državnih odnosa Srbije i Crne Gore "glavni predstojeći izazovi" na zapadnom Balkanu, kao i da bi neuspeh u tome imao teške posledice za zemlju, region i za evropsku bezbednost. U tom dokumentu, koji će biti i osnov za ministarski sastanak EU-Zapadni Balkan, u martu u Salcburgu, Komisija je ponudila pomoć za sklapanje jedinstvenog sporazuma o zoni slobodne trgovine među zemljama zapadnog Balkana.
Evropski komesar za proširenje Oli Ren označio je tri pitanja iz ovog dokumenta kao veoma značajna, koja se osim slobodne zone trgovine tiču i transformisanja 31 bilateralnog ugovora u jedan i povećanja broja stipendija za mlade iz zemalja Zapadnog Balkana:"Mi želimo da omogućimo lakše kretanje ljudi preko jeftinijih i dostupnijih viza za zakonite i legitimne putnike, s tim da počinjemo sa studentima i učenicima. To je svako dvosmerna ulica u smislu da sa jedne strane Evropska Unija treba da se složi oko pregovaračkog mandata oko tog pitanja. Druga strana ulice je da zemlje Zapadnog Balkana moraju da završe Sporazum o readmisiji sa Evropskom Unijom."
Oli Ren je naveo i da Komisija želi da ohrabri građane zemalja Zapadnog Balkana da se okrenu evropskoj budućnosti, a ne nacionalizmu iz prošlosti: "Verujem da će Srbija shvatiti da mora da poštuje svoje obaveze međunarodne obaveze, uključujući i saradnju sa Tribunalom u Hagu i da, iako je proces pregovora o Kosovu kritičan za stabilnost u regionu, ona to ne može koristiti kao izgovor za neispunjavanje obaveza".
S obzirom da se rešenje statusa Kosova pominje kao jedan od uslova ka bržem napretku ka Evropi prema mišljenju specijalnog predstavnika UN-a Martija Ahtisarija to neće biti problem, jer se do rešenja može doći do kraja godine. Ahtisari je naveo i da očekuje da će odloženi pregovori o decentralizaciji na Kosovu početi u februaru: "Kada održimo sastanak o decentralizaciji planiram da putujem u Beograd i Prištinu, da bi na kraju otišao u Njujork gde ću izvestiti generalnog sekretara UN-a i Savet bezbednosti."
Polt: Godina odluke za Srbiju
Majkl Polt kaže da 2006. Srbija mora da se odluči između privrednog razvoja ili opravdanja za probleme iz prošlosti.
Američki ambasador u Beogradu je kazao da u ekonomiji ne postoji "ni srpski, ni američki način", već globalni put razvoja, sa kojeg se ne sme skrenuti. Prema njegovim rečima, razvoj malog i srednjeg biznisa u Srbiji mogao bi da bude način da se Vladi Srbije da podrška za bolje rešavanje viših političkih problema.
Do 2012. godine, do kada Srbija želi da uđe u Evropsku uniju, mora da se ispravi niz slabosti u srpskoj ekonomiji, pre svega kroz razvoj malih i srednjih preduzeća i privatizaciju.
Američki ambasador je naglasio da će SAD nastaviti da pružaju finansijsku pomoć za ekonomske reforme u Srbiji.
Olakšice za vize za Zapadni Balkan
Evropska komisija najavila je olakšice viznog režima za zemalje Zapadnog Balkana, a taj predlog trebalo bi u februaru da usvoje Evropski parlament i savet ministara EU.
Olakšice će osetiti posebno studenti i naučnici koji žele da putuju u šengensku teritoriju Evropske unije, pošto je u decembru 2005. postignut takav sporazum Evropske komisije i vlada zemalja EU.
Komisija je predložila i da uvede poseban putni režim na spoljnim granicama država Evropske unije, tako da bi građani zemalja Zapadnog Balkana i EU, koji žive u pograničnim oblastima, bez viza, i samo sa lokalnim pograničnim propusnicama mogli da prelaze granice EU i zemalja regiona.
Ukidanje viza Evropske unije za građane država Zapadnog Balkana je pitanje na dugi rok, koje zahteva prethodne reforme, posebno u jačanju vladavine prava, bitke protiv organizovanog zločina, korupcije i ilegalne imigracije, kao i administrativnih kapaciteta, nadzora granica i sigurnosti dokumenata.
