Izvor: B92, 25.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džuda: Kupovina vremena
London, Moskva -- Tim Džuda kaže da je odluka SAD i EU da u Kontakt-grupi budu nastavljeni pregovori o Kosovu - kupovina vremena.
"Ne verujem da bilo ko očekuje da će Srbi i kosovski Albanci odjednom doći do nekog istorijskog kompromisa", izjavio je britanski novinar i stručnjak za Balkan za BBC. On je rekao da, što se SAD i EU tiče, svrha kupovine vremena jeste da se na kraju postigne kritična masa članica Unije koje su spremne da priznaju unilateralno proglasenje nezavisnosti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
"To bi omogućilo kosovskim vlastima da na Kosovo pozovu misiju EU i međunarodnu civilnu službu", kaže on i dodaje kako veruje da su Kontakt grupa i EU spremne da ulože napore da pregovorima konstruktivno priđu sve zainteresovane strane.
"Verujem da su spremne da ulože takav napor, ali mislim da ni kosovski Albanci ni Srbi nisu zainteresovani za kompromis i mislim da se to neće promeniti za četiri meseca", kaže on.
Kosovski Albanci bi, prema njegovoj oceni, bili spremni da prihvate podelu ako bi ona podrazumevala trampu severnog dela Kosova za Preševsku dolinu.
Komersant: Sledi trgovina Rusije i SAD
Kosovski Albanci su korigovali poziciju o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova isključivo pod pritiskom Vašingtona, koji sada računa na analogni gest Rusije u odnosu na Srbiju, piše moskovski Komersant.
Komersant piše da je premijer Srbije Vojislav Koštunica nedavno pozdravio prenošenje rešavanja kosovskog problema na Kontakt grupu, nazvavši to važnom pobedom Beograda i Moskve. Ali, ukazuje list, ta pobeda može postati "pirova".
Praktično sva srpska strategija bazirana je na principu da Rusija neće dozvoliti nezavisnost pokrajine. Ako je Moskva u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija imala pravo veta, u Kontakt grupi ona nema takve poluge uticaja. Pored toga, do sada nisu postojale ozbiljne razlike između Rusije i njenih partnera u Kontakt grupi, objašnjava list.
List prenosi reči neimenovanog izvora iz administracije SAD da je uveren da će ovako ili onako "Rusi sesti sa Amerikancima u isti čamac" i da su se "Moskva i Vašington dogovarali o složenijim problemima" nego što je Kosovo.
S druge strane, američki stručnjak za Balkan Robert Pranger kaže da bi Vašington možda mogao da bude fleksibilniji u pogledu svoje sadašnje, dosta čvrste, pozicije podršci nadziranoj nezavisnosti Kosova.
Pranger kaže da bi Vašington mogao da promeni stav o rešenju kosovskog pitanja iz najmanje dva razloga. "Dogovor o Kosovu bi mogao da bude tesno povezan s rešenjem antiraketnog štita u istočnoj Evropi i pitanjem Iraka i Irana", kaže on.
"Da bi UN postale angažovane u potpunoj obnovi Iraka, za šta se sada SAD zalažu, potrebna je podrška Rusije, kao i u odnosima Vašingtona sa Iranom", rekao je on.
Analiza: Ne žele svi po svaku cenu
Patriotski slogani kao što je "Svaki Srbin se rađa sa Kosovom u srcu" odzvanjaju srpskim radio-talasima, ponavljajući zvaničan stav da se ne može dozvoliti da se kolevka nacije odvoji, ali mnogi Srbi se tako ne osećaju, piše u današnjoj analizi američka agencija AP.
U analizi se navodi da se "urbani obrazovani Srbi osećaju ugroženim zbog ponovnog jačanja nacionalizma, dok južna srpska pokrajina čeka odluku Saveta bezbednosti o nezavisnosti".
"Kosovo mi apsolutno ništa ne znači, tamo nikad nisam bila niti ću ikada tamo ići... Dosta mi je Kosova, samo hoću da živim normalno", prenosi agencija izjavu jelene Simović, antropologinje iz Beograda.
AP navodi da se obrazovani Srbi plaše da bi čvrsta linija o Kosovu mogla dalje da izoluje Srbiju od Zapada i da dovede u pitanje njenu ambiciju da postane član Evropske unije kao napredna demokratija.
Srpski lideri to prikazuju kao pitanje života ili smrti. Obećanja da će sačuvati Kosovo dominiraju javnim debatama i guraju u stranu ključne teme kao što su ekonomska obnova ili borba protiv korupcije, piše američka agencija.
Skupština je prošle noći izglasala rezoluciju koja izražava suprotstavljanje secesiji i koja preti preispitivanjem diplomatskih odnosa sa bilo kojom zemljom koja prizna nezavisnost Kosova.
Taj stav podrzavaju mnogi Srbi, navodi AP i prenosi izjavu taksiste, koji smatra da bi otimanje Kosova bila nepravda, ali koji i postavlja pitanje da li su zvaničnici ikoga pitali šta hoće i da li je neko spreman da bilo šta rizikuje zbog Kosova.
Istraživači javnog mnjenja stalno postavljaju to pitanje i njihovi nalazi ukazuju da su preuveličane tvrdnje vlade da je Srbija jedinstvena u tome da želi da zadrži Kosovo po svaku cenu, piše AP.
Iako većina Srba želi da pokrajina ostane deo Srbije, oni se veoma razlikuju u tome šta su spremni za to da žrtvuju, navodi američka agencija.
Vlada nije nagovestila da li će organizovati referendum o tome da li zemlja treba da se suprotstavi međunarodnoj zajednici oko nezavisnosti Kosova, ali ako ga bude održala, istraživanja ukazuju da bi ishod mogao biti prilično neizvestan, navodi AP.
.jpg)
