Izvor: S media, 15.Feb.2010, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve godine od proglašenja nezavisnosti Kosova
U sredu, 17. februara navršava se dve godine od kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost.
U Deklaraciji o nezavisnosti, koju je tada usvojila aklamacijom Skupština Kosova, navedeno je da će nezavisno Kosovo biti "posvećeno miru i stabilnosti", a da će kosovska država "biti formirana na osnovu plana Martija Ahtisarija".
"Kosovo je demokratsko, laičko i multietničko društvo" koje će prihvatiti "medjunarodno civilno i vojno prisustvo". "Nezavisnošću, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Kosovo preuzima medjunarodne obaveze, obezbedjuje sigurnost granica sa susednim zemljama i odriče se nasilja kao načina za rešavanje nesuglasica", piše, pored ostalog, u tom dokumentu.
Dan kasnije Kosovo je priznalo osam zemalja, prvi je bio Avganistan,zatim SAD, Francuska, Albanija, Turska, Velika Britanija, Australija i Senegal.
U protekle dve godine Kosovo je priznalo ukupno 65 država, medju kojima i 22 zemlje članice EU.
Na zahtev Rusije i Srbije održana je sednica Saveta bezbednosti UN. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je tada da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i dalje pravni okvir za Kosovo.
Na toj sednici predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna da poništi jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i raspusti Skupštinu Kosova.
Istoga dana (18. februar) Skupština Srbije potvrdila je raniju odluku Vlade Srbije o poništavanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, a šef diplomatije Vuk Jeremić povukao je ambasadore iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.
Nekoliko desetina hiljada Srba protestvovalo je u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, protiveći se jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova.
Na mitingu u Beogradu 21. februara, pod nazivom "Kosovo je Srbija" pred nekoliko stotina hiljada ljudi govorio je i premijer Srbije Vojislav Koštunica, kao i tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić.
U incidentima više hiljada demonstranata pri kraju mitinga, zapaljena je ambasada SAD u Beogradu, a nekoliko drugih je oštećeno. Demolirano je nekoliko objekata restorana Mekdonalds i prodavnica u centru grada iz kojih je odneta firmirana roba. Tokom izgreda jedna osoba je izgubila život, više od 150 demonstranata i policajaca je povredjeno, a u policiju su privedene 192 osobe.
U junu Kosovo je dobilo svoju himnu, a stupio je na snagu i novi kosovski Ustav.
Generalna skupština UN je, na zahtev Srbije, 8. oktobra 2008, usvojila rezoluciju kojom se od Medjunarodnog suda pravde u Hagu traži da odgovori na pitanje: "Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa medjunarodnim pravom".
U aprilu 2009. Medjunarodni sud je saopštio da je 35 država, članica UN, tom sudu predalo podneske u postupku za ocenu zakonistosti jednostranog proglašnja nezavisnosti Kosova. Pored tih zemalja, podnesak su uložile i privremene vlasti Kosova.
Usmena rasprava pred tim sudom počela je 1. decembra prošle godine.
Medjunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumenta 28 zemalja, koje su se prijavile za učešće u raspravi, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće.
Prema izjavi ministra inostranih poslova Srbije Vuka Jeremića, mišljenje suda se ne može očekivati pre polovine 2010.
Proglašenju nezavisnosti prethodili su neuspešni pregovori Beograda i Prištine, uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe.
Početak pregovora o budućem statusu Kosova odobrio je Savet bezbednosti UN 11. oktobra 2005, a mesec dana kasnije Savet bezbednosti imenovao je bivšeg predsednika Finske Martija Ahtisarija za izaslanika UN u tim pregovorima.
Direktni pregovori delegacija Srbije i Kosova počeli su 20. februra 2006. u Beču, a završeni su neuspehom 28. decembra naredne godine.
Prvi direktni pregovori najviših zvaničnika vlasti Srbije i Kosova održani su u Beču 24. jula 2006, takodje bez rezultata. Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica zauzeli su se za široku autonomiju Kosova kao kompromisno rešenje za budući status Pokrajine, a kosovski zvaničnici Fatmir Sejdiu i Agim Čeku za nezavisnost i da Kosovo što pre postane država.
U decembru 2007. okončan je period od 120 dana dodatnih pregovora Beograda i Prištine. U izveštaju predstavnika EU, SAD i Rusije generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu "trojka" je navela da dve strane nisu postigle sporazum o budućem statusu Kosova.
Godinu dana kasnije na Kosovo je stigla misija EU s ciljem postepenog preuzimanja nadležnosti od UNMIK-a. Razmeštanje misije Euleks na Kosovu usledilo je na osnovu odluke Saveta bezbednosti UN od 26. novembra 2008, a u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Na istoj sednici SB jednoglasno je usvojen izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o rekonfiguraciji medjunarodnog civilnog prisustva na Kosovu u kome je sadržano svih šest tačaka koje su usaglašene sa Beogradom.
