Izvor: Blic, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva puta EU na Kosovo
Posrednička trojka Kontakt grupe juče je s vlastima u Beogradu i Prištini imala završne razgovore pre nego što 10. decembra prosledi izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu, ali je i juče pitanje broj jedan u međunarodnoj zajednici bilo kako da se misija Evropske unije, pre definitivne odluke o statusu Kosova, uputi u južnu srpsku pokrajinu. Prema ideji Brisela i Vašingtona, misija EU bi na Kosovo mogla da dođe na dva načina: ili po pozivu Prištine, posle jednostranog proglašenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nezavisnosti, ili po preporuci Ban Ki Muna. Osnova za delovanje misije i njen glavni zadatak bila bi implementacija plana Martija Ahtisarija, i to njegov tehnički deo koji se bavi pitanjima unutrašnjeg uređenja Kosova, saznaje „Blic".
Misija EU, koja bi trebalo da zameni Unmik, može da uđe na Kosovo ili odlukom Saveta bezbednosti ili da je pozove zemlja domaćin, a prema Rezoluciji 1244 to je Srbija. Međutim, ove opcije nisu izvodljive zbog protivljenja Rusije, odnosno Srbije.
Međunarodna zajednica otuda trenutno ima dve varijante - da se dozvoli proglašenje nezavisnosti i da potom Priština pozove EU kao domaćin, ili da se opredeli za varijantu koju je izradio pravni tim EU po kome generalni sekretar UN Ban Ki Mun tehničkim pismom preporučuje odlazak misije EU na Kosovo. U tom aktu, po saznanjima „Blica", prvi čovek UN će se pozvati na činjenicu da je EU već na Kosovu i funkcioniše u okviru međunarodne vlasti kojoj je mandat određen upravo Rezolucijom 1244.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica juče je, u razgovoru sa šefom slovačke diplomatije Janom Kubišom, naglasio da je Srbija, odbacivši Ahtisarijev plan, istovremeno odbacila i sastavni deo tog plana o uspostavljanju misije EU na Kosovu. Kubiš je, kaže se u saopštenju iz kabineta premijera, naglasio da se Slovačka protivi jednostranoj nezavisnosti Kosova i da neće priznati jednostrane poteze. On je istakao da se Slovačka zalaže za puno poštovanje Rezolucije 1244.
I Dimitrij Rupel, ministar spoljnih poslova Slovenije, zemlje koja će od januara preuzeti predsedavanje EU, upozorio je da prebrza nezavisnost Kosova nosi opasnost porasta napetosti u regionu. „S nezavisnošću Kosova ne treba žuriti, ali ni kosovski Albanci ne moraju da na nezavisnost čekaju još celu jednu godinu", izjavio je Rupel dnevniku „Handelsblat" iz Diseldorfa, predlažući „srednji put" - „tehničku rezoluciju" SB UN koja bi, u nedostatku legalne odluke o statusu, „omogućila delatnost misije EU na Kosovu’’.
Posle podnošenja izveštaja trojke, 19. decembra biće održana sednica SB na kojoj će izveštaj o pregovorima biti i predstavljen. Nacrt izveštaja trojka je juče predstavila najpre Kontakt grupi, potom Beogradu i Prištini.
Osnovni izveštaj pregovaračke trojke, na tri i po strane, posvećen je najviše samom toku pregovora i opisom razgovora Beograda i Prištine, saznaje „Blic". Pregovori nisu ocenjeni terminom - „propali", ali je konstatovano da „nema dogovora o statusu". Trojka nije predložila dalje korake. Osnovni izveštaj podeljen je u pet delova i rezime, a uz njega, trojka je ponudila i anekse. Po saznanjima „Blica", u izveštaju nema osude jedne od strana da je odgovorna za činjenicu da nije postignut dogovor. U svakom od aneksa koji prate osnovni izveštaj navedena je po jedna stavka: predlog trojke u 14 tačaka ranije utvrđeni vodeći principi Kontakt grupe za pregovore, jedan aneks je Rezolucija 1244, potom su u posebnim aneksima predlozi Beograda i Prištine - o suštinskoj autonomiji i sporazum dve države.
Članovi „trojke" izrazili su sinoć u Prištini različita očekivanja od daljeg toka rešavanja statusa Kosova. Posle kratkog sastanka sa kosovskim pregovaračkim timom, predstavnici EU i SAD su izjavili da je misija „trojke" završena bez uspeha da se postigne kompromis, dok je predstavnik Rusije rekao da još uvek ima prostora za pregovore i postizanje sporazuma među stranama.
Srbija za nastavak
Delegacija Srbije, sa premijerom Koštunicom na čelu, na sednici SB 19. decembra, nastojaće da ubedi članice SB da ne sme biti prekidanja procesa pregovora jer bi to moglo izazvati teške posledice po region, rekao je juče ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Predstavnik EU Volfgang Išinger rekao je da su pregovori, iako rešenje nije postignuto, bili korisni jer su se „strane obavezale da neće biti nasilnih rešenja".
