Izvor: Politika, 01.Sep.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)

Duguju i bogu i narodu

Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine je rak-rana srpske ekonomije. Uništio je srpsku privredu, kaže ministar građevinarstva i urbanizma

Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine duguje milijarde dinara građevinskim firmama. One su u Srbiji dobijale avanse i svi izvedeni radovi su im plaćeni do poslednjeg dinara. U Vojvodini su poslove pogađale po dobrim cenama, ali im ništa nije plaćano. To je dovelo do opšteg kolapsa i mnoge direktno odvelo u stečaj.

Vlada Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nema mehanizme kontrole kako se troše pare koje daje Vojvodini i da li se uredno plaćaju izvedeni radovi. Ispostavilo se da nas je prenos nadležnosti Pokrajini mnogo koštao. Ovo u intervjuu za „Politiku” tvrdi Velimir Ilić, ministar građevinarstva i urbanizma.

– Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine je rak-rana srpske ekonomije. Uništio je srpsku privredu. Navešću samo jedan primer. Firma „Interkop”, koja gradi stanove u beogradskom naselju „Stepa Stepanović”, naplatila je sve radove do poslednjeg dinara u Srbiji, ali zato u Vojvodini nije. Otišla je u stečaj jer je u blokadi za 2,5 milijarde dinara. Ona ne plaća kooperante i šta sada da joj radim? Takvih je mnogo – dodaje Ilić.

Imate li podatak koliko Fond ukupno duguje privredi?

To niko ne zna. Duguju i bogu i narodu. Ja pitam: otkud baš da Šarićeva „Metals banka” postane Razvojna banka Vojvodine. Ovo je isti problem kao sa „Agrobankom”. To pitanje mora da se pokrene i utvrdi kako su mogli da se zadužuju, pokreću investicije, ne plaćaju izvođače i uništavaju firme.

Ali, nije samo Vojvodina uništila građevinske firme. Njima lokalne samouprave duguju 390 miliona evra i plus država, javna preduzeća. Kako ćete izmiriti taj dug?

Duguje se mnogo. I to je višegodišnji dug iz vremena obnove i razvoja zemlje. Rađeno je partizanski, a finansijski nisu zatvarane investicije. Kako je moguće da se uzmu krediti, a da se ne završe projekti? Kako je moguće da počnu radovi, a da nema građevinske dozvole? Kako je moguće da se krene u projekat, a da se ne zna koliko će da košta?

Na koje projekte mislite?

Na primer, Stara planina. Uloženo je toliko mnogo, a niko ne zna gde je kraj. Niko nije uradio studiju opravdanosti. Koliko će da košta i kako će se obezbediti sredstva? Kako će se rešiti pitanje vodosnabdevanja. Lako je napraviti hotel, šta s njim ako nema vode i pristupnog puta? Da se dođe do planine. „Fijat”, takođe. Političke investicije su problem Srbije. Ne sme stranka koja drži određeno ministarstvo i vidi svoj politički interes da forsira određenu investiciju da bi dobila biračko telo na tom području.

Da li je autoput do Čačka politička investicija?

On pokreće čitave regije. Ibarskom magistralom saobraćaj se teško i sporo odvija i niko nema interes da ulaže u taj kraj. Kod Lazarevca dnevno prođe 27.000 vozila, u Ćelijama 17.000. Sve preko 8.000 automobila na magistralnom putu znači nebezbedan saobraćaj.

Mi pravimo koridor prema Makedoniji gde dnevno prođe 4.000 automobila. Valjda bi trebalo prvo da napravimo autoput tamo gde ima 27.000 vozila, gde će da bude kovnica para, pa da iz te zarade gradimo tamo gde je neprofitabilno.

Koridor 10 je međunarodni. EU je tražila da bude završen. Za taj južni krak o kome pričate Grčka je iz Helenik plana dala pare?

Grci ga nisu napravili do Soluna. Jeste međunarodni, a ako je on od interesa za širu zajednicu i Evropu, zašto nam daju skupe kredite i još njihove profitiraju banke na nama? Kakav je naš interes da uradimo taj autoput koji ćemo održavati iz budžeta? Krizna su vremena i ne može nijedna investicija da se radi ako nije isplativa.

Javno ste kritikovali radove na deonici Ljig–Preljina koje kreditira vlada Azerbejdžana. Šta tačno zamerate?

Ugovor je loše sklopljen. Jeste to jeftin kredit od tri odsto kamate, ali su cene radova od 7,5 miliona evra po kilometru visoke. Kada se dodaju kamate i eksproprijacija koštaće nas 10 miliona evra po kilometru. Kredit ćemo morati da realizujemo, bez obzira na to što nije najpovoljniji, jer je potpisan ugovor. Sada se, ipak, vidi da je koncesija bila duplo jeftinija, nego ovako da radimo deo po deo.

Kolika je bila vrednost te koncesije pošto to nikada nismo saznali?

Autoput od Horgoša do Požege trebalo je da košta 1,5 milijardi evra sa eksproprijacijom i projektovanjem. Boris Tadić i svi oko njega, koji su raskinuli ugovor o koncesiji, moraju da odgovaraju zato što su ugasili investiciju koja je bila ekonomski opravdana.

Ali, banka nije htela koncesionaru da da garanciju. Tražila je od Vlade da garantuje određen protok saobraćaja na pojedinim deonicama?

Banka je htela da da garanciju. Samo je tražila garanciju države ako dođe do vanredne situacije, rata, elementarnih nepogoda. Izvođač je hteo da počne radove, ali Vlada je to prekinula i zato ćemo sada platiti odštetu koncesionaru.

Ako je sve tako, zašto je bio problem da objavite ugovor? Zašto je izvođač tražio dodatne rokove za zatvaranje finansijske konstrukcije?

Ugovor je mogao da se vidi na sajtu Vlade. Dve-tri strane, koje su poslovna tajna preduzeća su bile zatamnjene, a sada je ugovor s „Fijatom” ceo zatamnjen i niko ne pita zašto je tako. Da koncesija nije zaustavljena 15. maja ove godine autoput bi bio završen i sada bismo gradili autoput prema Crnoj Gori. Danas, četiri godine kasnije, opet smo na samom početku prikupljanja ponuda, ugovaranja…

Kakve su ponude i koliko su ozbiljne?

Ideja je da jedan deo bude finansiran kroz kredit, drugi kroz koncesiju, ali još ništa nije rešeno. Tri kineske firme su nam dostavile ponude. One su izuzetno ozbiljne kao i banke koje ih prate. Stigle su ponude i od Španaca, Austrijanaca… Ove nedelje mi je jedna velika strana kompanija ponudila da autoput od Obrenovca do Ljiga sagradi po ceni od 7,5 miliona evra po kilometru. Skrenuo sam im pažnju da to ne može da košta više od pet miliona, jer naše firme koje grade od Uba do Lajkovca rade to za 4,5 miliona evra.

Nikoga nećemo favorizovati. Analiziraćemo sve ponude, predočiti ih Vladi i neka pobedi najpovoljnija. Nadam se da ćemo uvesti red i da više neće moći da se proceni da autoput od Ljiga do Čačka košta 300 miliona evra, a nije ni nacrtan.

Kako nije? Na sajtu bivšeg Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje može se videti da su 2009. godine izdate građevinske dozvole za sve deonice od Obrenovca do Požege?

Građevinske dozvole ne postoje za ovaj deo od Ljiga do Preljine zato što nije urađena eksproprijacija. Kako možete da izdate građevinsku dozvolu, a nisu rešeni imovinski odnosi? Dozvola postoji samo za 12 kilometara puta Ub–Lajkovac.

U „Koridorima Srbije” kažu da su glavni projekti završeni

Projekti postoje samo za tih 12 kilometara. Kako možete da gradite autoput bez građevinske dozvole? Kako možete da dobijete kredit, a niste uradili eksproprijaciju? „Koridori” nisu ni podneli zahtev za eksproprijaciju. Ne može tako da se radi. Moramo da uvedemo red.

Koliko se duguje za eksproprijaciju?

Oko 2,5 milijarde dinara za Koridor 10 i Koridor 11. Pare nisu obezbeđene u budžetu i to je sada veliki problem. Našli smo 50 miliona dinara za deo kod Ljiga da izvođači ne bi stajali. Posle rebalansa ćemo obezbediti još 240 miliona dinara što će biti dovoljno za ovu godinu.

Ni Milutin Mrkonjić kada je od vas preuzeo Ministarstvo za infrastrukturu 2008. nije zatekao projekte. Govorilo se da vaše ministarstvo u 2007. nije povuklo ni dinar za projektovanje Koridora 10, pa su namenjene pare preusmerene na drugu stranu?

Nije tačno. Mi smo za sve pare koje smo imali uradili projekte. Nismo radili projekte gde ne planiramo da radimo i na putevima koji su neprofitabilni. Ja i dalje stojim iza toga da ne treba raditi puteve tamo gde nema saobraćaja, gde se svet krsti da neko ulaže, a nema vozila.

Jeste li se dogovorili s ministrom Mrkonjićem šta je u čijoj nadležnosti u novoj vladi?

Ja sam zadužen za Koridor 11. Naravno, neću se petljati u Koridor 10. Moram ući u posao izdavanja građevinskih dozvola…

Najavili ste smenu Mihajla Mišića, direktora „Koridora Srbije”? Jeste li se predomislili?

Sigurno će biti smenjen. Mišić je odličan inženjer i dobar projektant, a on mora samostalno da vodi preduzeće. Moramo raditi onako kao struka nalaže – inženjeri da rade svoj posao, pravnici svoj, a ekonomisti svoj.

Za koliko će investitori dobijati dozvole?

Treba dati rok da se građevinska dozvola izda za 90 dana. Ako je investitor ne dobije, a lokacija za koju traži je nesporna u prostornom planu, to može da se shvati kao ćutanje administracije i investitor može da počne da zida.

Marijana Avakumović

objavljeno: 02.09.2012.