Izvor: B92, 18.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Del Ponte: Trojica Albanaca u Hagu
Beograd, Hag -- Trojica uhapšenih pripadnika rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova, koje Haški tribunal tereti za ratne zločine na Kosovu, prebačeni su u Hag, potvrdila je glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte. Ona je precizirala da su optuženi za zločine protiv humanosti i ratne zločine nad albanskim i srpskim stanovništvom, koje su počinili u zatvoru OVK u selu Lapušnik kod Glogovca 1998. godine.
Optužnica Haškog tribunala tereti Haradina Baljaja, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Isaka Muslijua, Agima Murtezija i Fatmira Ljimaja za zločine nad srpskim i albanskim civilima u logoru Lapušnik u proleće i leto 1998. godine. Optužnica je potvrdjena 27. januara ali je do utorka bila zapečaćena, iz Haga izveštava dopisnik RTV B92 Miloš Milić.
Ova optužnica tereti Ralu, Musliua, Murtezija i Ljimaja da su u periodu od maja do kraja jula 1998. ubili devet srpskih i trinaest albanskih civila, koje su držali zatočene u logoru u selu Lapušnik. Prema navodima tužilaštva, oni su optuženi za pritvaranje, surovo postupanje i mučenje u ukupno devet tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja rata. Tužilaštvo je zadovoljno što su ove optužnice podignute.
Reč je o samo jednoj od nekoliko istraga koje su zvanično još u toku, kaže diplomatski savetnik glavnog tužioca Karle Del Ponte, Žan Žak Žoris. On odbacuje postojeće kritike vladajućih krugova u Srbiji da je Tužilaštvu bilo potrebno mnogo vremena da podigne prvu optužnicu protiv oficira OVK, iako je NATO na Kosovu već tri godine: "Shvatam da je za žrtve vreme uvek dugačko. Niko ne shvata kako su složene i teške naše istrage. Mi ne funkcionišemo kao nacionalna policija, već u potpunosti zavisimo od saradnje sa drugima, i to objašnjava zašto su one tako dugačke. I bez obzira na opravdano očekivanje žrtava, vreme istrage nije bilo predugačko u poređenju sa drugim istragama", kaže Žoris. Inače, još uvek nije objavljen datum prvog pojavljivanja novooptuženih pred sudijama Haškog tribunala.
Predsednik Odbora za ljudska prava u Prištini Adem Demaći za B92 kaže da je za Albance neprihvatljiva činjenica da su oni tokom sukoba u pokrajini počinili zločine, "pošto su oni bili u ustanku i borili se protiv jedne države, koja ih je ugnjetavala sto godina". "Tako su oni posle deset godina bezuspešnih pokušaja da se problem Kosova reši mirnim putem, morali da se vrate oružju. Međutim, ako ima pojedinaca, koji su iz svojih privatnih razloga napravili neka ubistva, građanstvo ovde prihvata da svako mora da odgovara", kaže Demeći. "Ali, ako je to samo da bi se pravila simetrija, za građanstvo je to neprihvatljivo. Što se tiče načina hapšenja, ima mnogo zamerki. Ti ljudi su postupili u stilu onih srpskih četnika i bandita, koji su hapsili i harali po Kosovu. Međutim, narod ovde ima poverenja u Haški sud", rekao je Demaći.
O samom značaju i funkcijama koje su ova trojica Albanaca obavljali dok su se nalazili u nekadašnjoj OVK-a, pojavile su se kontradiktorne informacije. Direktor Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić tvrdi za B92 da su Baljaj, Musliju i Murtezi obavljali niže funkcije u OVK i bili "zaduženi za održavanje logora i sprovođenje naredbi u vezi sa zatvorenima". "Lično sam iznenađena da nije došlo do drugih hapšenja, jer se činilo da ima dovoljno indicija da su neki koji su bili na višim funkcijama u OVK zapravo na meti Haškog tribunala. Čini mi se da se započelo sa nižih funkcija nego što se očekivalo", rekla je Kandić.
S druge strane, član Predsedništva Skupštine Kosova Oliver Ivanović kaže da su trojica uhapšenih Albanaca bili visoki oficiri OVK i da su operisali u oblasti Drenice i nekoliko drugih mesta. "Sigurno je da će to biti otrežnjenje za celu albansku populaciju, koja je neophodna da bi oni shvatili da budućnost nije u bilo kakvoj nezavisnosti niti na teroru zasnovanim društvima. Izvesno je da su do sada oni bili pošteđeni toga i da se činilo da ono što su radili 1998, 1999. i kasnije ima podršku međunarodne zajednice", rekao je Ivanović. "Tek će se posle njihovog otrežnjenja stvoriti uslovi da se Srbi i Albanci međusobno sretnu i razgovaraju o tome kako da urede pokrajinu i prilagode se potrebama i interesima svih koji tu žive", smatra Ivanović.
