Izvor: Studio B, 11.Nov.2010, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dejanović: Pomoć Kraljevu posle rebalansa budžeta
Predsednica Skupstine Srbije Slavica Đukić-Dejanović najavila je da će parlament o dodatnoj pomoći Kraljevu odlučiti posle usvajanja rebalansa ovogišnjeg budžeta.
"Razmišljamo da nakon rebalansa budžeta i odluke Administrativnog odbora i Skupština reaguje kao institucija", kazala je Đukić - Dejanović odgovarajaći na pitanja poslanika o pomoći Kraljevu.
Skupštinski kolegijum je u ponedeljak odlučio da svaki poslanik za pomoć Kraljevu izdvoji po 5.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << dinara, a predsednica je podsetila da je Skupština tada pozvala i druge državne organe da učine isto i odvoje po jednu dnevnicu za Kraljevo.
U okviru vremena za postavljanje pitanja, šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije (DSS) Miloš Aligrudić rekao je da su poslanici DSS-a već izdvojili po 10.000 dinara za pomoć Kraljevu i naveo da bi Skuspstina mogla da odvoji deset miliona dinara za pomoć.
Aligrudić je upitao da li bi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković mogao da pripremi pregled kako se troše pristigla sredstava za pomoć Kraljevu da bi se, naveo je, demantovale razne dileme i spekulacije.
Poslanik Liberalno demokratske partije Zoran Ostojić rekao je da mora da se zna koliko novca je stiglo kao pomoć Kraljevu i koliko će još stići i upitao kada će Vlada Srbije doneti odluku da po jednu dnevnicu odvoji za Kraljevo, kao sto je to učinila Skupština.
Ostojić je upitao po kojim kriterijumima se deli crep u Kraljevu i ukazao da građani Kraljeva ne žele da se pomoć deli na partijskog osnovi i da ne sme biti nepravde prilikom dodele pomoći.
Prema njegovim rečima, situacija u Kraljevu je gora nego što izgeda jer je šteta unutar zgrada veća od one koja se vidi spolja.
Ostojić je kazao da je neshvatljivo da su u Kraljevu oštećene nove zgrade građene pre godinu dana ili pet godina i da to pokazuje nezakonitosti u urbanizmu i gradnji.
Poslanika PUPS-a Nikola Krpić kazao je da se vodi dobra evidencija pristigle pomoći za Kraljevo i ocenio da je pre svega tom gradu potrebna solidarnost koja, naveo je, stiže sa svih strana. Krpić je kazao da bi bilo dobro da se lokalna samouprava i organizacije u Kraljevu oslobode plaćanja raznih doprinosa, struje i gasa.
Poslanik Riza Halimi zatražio je od ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu da se reši višegodišnji problem dobijanja izvoda iz matične knjige rođenih i državljanstva Albanaca na jugu Srbije koji, kako je naveo, na ta dokumenta umesto pet minuta čekaju danima i nedeljama.
Halimi je kazao da se u praksi u većini slučajeva ne poštuje zakonska odredba da se pripadnicima nacionalnih manjina imena upisuju i pravopisom manjine kojoj pripadaju, ukazujući da taj problem imaju Albanci na jugu Srbije.
Poslanik Srpske radikalne stranke Boris Aleksić kazao je da je zdravtsveno stanje lidera radikala i haškog optuženika Vojislava Šešelja i dalje teško i ozbiljno i da nakon svih intevencija ima problema sa krvnim pritiskom, tahikardijom i aritmijom.
Okončana rasprava o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti
Skupština Srbije završila je raspravu o amandmanima na predložene izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, a sednicu će nastaviti u utorak.
U današnjoj raspravi o izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, poslanici Srpske radikalne stranke (SRS), Srpske napredne stranke (SNS) i Demokratske stranke Srbije (DŠ) oštro su kritikovali ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića optužujući ga da je odgovoran za "haos" u zdravstvenom sistemu. Oni su ocenili da predložene izmene zakona koje se odnose na mogućnost dopunskog rada zdravstvenih radnika u privatnoj praksi otvaraju prostor za korupciju i da će je legalizovati.
Poslanik SRS Petar Jojić kazao je da bi zbog korupcije u zdravstvu ministar Milosavljević trebalo da podnese ostavku. Jojić je posebno ukazao na "rasulo" u zdravstvenom centru u Pančevu i pozvao ministra zdravlja da dođe u Pančevo i sam se uveri.
Na navode Jojića, predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović kazala je da nije sporno da ima korupcije u zdravstvu i da državni organi treba da rade svoj posao, ali je Jojiću poručila da svojim obraćanjem urušava ugled savesnih lekara koji rade u teškim uslovima. Đukić-Dejanović je kazala da je 99 odsto kvalitetnih ljudi u zdravstvu i da nije u redu što Jojić atakuje na savesne lekare.
Poslanik SNS Predrag Mijatović upitao je dokle će 200.000 lekara i osiguranici u Srbiji trpeti i biti taoci "samoljublja ministra zdravlja koje ide toliko daleko da je zdravstveni sistem urušen a zdravstvo u haotičnom stanju". Mijatović je podsetio da je najpre bilo zabranjeno lekarima zaposlenim u državnim ustanovama da uopšte rade u privatnoj praksi, a da je potom to bilo omogućeno uz ugovor i to 20 odsto radnog vremena u privatnoj i 80 odsto u državnoj ustanovi.
"U međuvremenu ste rekli da privatno ne može da radi niko, posle da mogu samo profesori. Čemu ovaj eksperiment? Zašto eksperimentišete sa zdravstvenim sistemom", upitao je Mijatović ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića. Mijatović je poručio ministru da ako nije sposoban sam da napiše zakon treba da prevede zakon o zdravstvenoj zaštiti iz zemalja Evrope a ne da stalno eksperimentiše.
Poslanik DSS Milan Dimitrijević ocenio je da će predložene izmene zakona otvoriti mogućnost sukoba interesa i korupcije koja će, kako je naveo, predloženim rešenjima dobiti zvaničnu podršku držvanih organa. Dimitrijević je upitao čemu dopunski rad ako je zdravstveni sistem sposoban da odgovori zahtevima korisnika zdravstvenih usluga i da li se vodilo računa da li se dopunskim radom sprečava zapošljavanje mladih kadrova.
Poslanik G17 plus Simo Vuković naveo je da je sigurno da korupcija postoji u svim oblastima života ali da je neprihvatljiva kvalifikacija da se 100.000 lekara kvalifikuju kao "hohštapleri i prodavci magle". Vuković je odbacio navode da će predložene izmene zakona omogućiti korupciju u zdravstvu i naveo da dopunski rad postoji u svim profesijama.
Izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti predviđeno je da zdravstveni radnik zaposlen u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi može da zaključi ugovor o dopunskom radu najviše do jedne trećine radnog vremena.
