Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Sep.2015, 13:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dačić: Otvaranje poglavlja želimo odmah, ne sledeće godine

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da prva poglavlja u pregovorima sa EU treba da budu otvorena odmah, a ne sledeće godine, jer je Srbija ispunila sve što se od nje tražilo.

"Mislimo da je vreme i da mi to želimo odmah - ne sledeće godine, jer smatramo da je Srbija ispunila sve što se od Srbije tražilo", rekao je Dačić novinarima nakon sastanka >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa ministrima spoljnih poslova EU.

Odgovarajući na pitanje da li je bilo reči o otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja sa EU, on je rekao da to nije bila tema, ali da je on govorio o tome.

Dačić je istakao i da je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini bila korektna u svom izlaganju i rekla da je to što je Srbija uradila veoma važan signal i da se nada da će to biti dobar signal za čitav region.

"A mi se nadamo da će Han i Mogerinijeva predložiti što brže otvaranje poglavlja i to najkasnije, po našem mišljenju, do kraja godine", poručio je Dačić.

On je dodao da je Srbija to zaslužila i da bi to bilo veoma važno za dalji nastavak evropskih integracija Srbije.

Obraćajući se ministrima spoljnih poslova EU i država kandidata za članstvo u Luksemburgu, Dačić je pozvao države članice EU da objektivno sagledaju ulogu i zasluge Srbije u svim zbivanjima na Balkanu i Evropi, uveren da je vreme za otvaranje prvih poglavlja, te se nada da će u najskorije vreme na Savetu EU takva odluka biti doneta.

Dačić je podsetio na period za nama u kojem je, kako je rekao, bilo je nekoliko veoma pozitivnih događaja, koji su, prema njegovom uverenju, još jednom potvrdili opredeljenje Srbije i pravac kojim se ona, ali i čitav zapadni Balkan, kreću.

"Potpisivanjem četiri sporazuma u Briselu rešena su neka od najvažnijih pitanja vezanih za svakodnevni život, pre svega Srba na Kosovu i Metohiji. Verujem da su ovi sporazumi veoma bitni i za ukupnu stabilnost regiona", rekao je Dačić.

Podsetio je i na uspešno okončan ovogodišnji Samit o zapadnom Balkanu, na kome je potvrđena posvećenost lidera regiona pomirenju i saradnji, evropskim vrednostima i realizaciji nekih od najvažnijih projekata koji predstavljaju zajednički interes svih nas.

"Nažalost, pred nama se nalazi i nekoliko tema koje izazivaju zabrinutost i koje traže da se svi veoma ozbiljno, intenzivno i brzo angažujemo", naveo je šef srpske diplomatije.

Posle brojnih tragedija migranata koje su desile, nemoguće je, kako je kazao, ne uvideti najhitniju potrebu da svi zajedno odgovorno i energično pristupimo rešavanju gorućeg, verovatno najvećeg, problema Evrope i njenog okruženja danas.

"Srbija je jedna od zemalja koja je na udaru velikog talasa migranata iz ratom zahvaćenih područja. Našli smo se na glavnoj ruti seoba, na specifičnoj poziciji između država članica EU. Migranti nemaju drugog načina da kopnenim putem uđu u Srbiju, osim da pre toga pređu preko teritorije EU, koja je nakon toga opet većini glavni cilj kretanja", ukazao je Dačić.

Srbije pre svega ima obavezu prema izbeglicama iz Hrvatske i BiH, i raseljenima sa Kosova

Istakavši istorijsku ulogu regiona Balkana kao raskršću i epicentru dešavanja, Dačić je rekao da Srbija nažalost ima velika i bolna iskustva sa izbeglicama, interno raseljenim licima i seobama.

"U Srbiji boravi 44.000 izbeglica iz Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine, o kojima se brinemo već dve decenije, a od 220.000 interno raseljenih lica, koja su napustila KiM posle 1999. godine, svojim domovima se vratilo samo 1,9 odsto njih", naveo je Dačić.

Ukazao je da ne treba zaboraviti da Srbija, pre svega, ima obavezu prema njima, jer taj problem, kako je rekao, nije manji od problema migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike.

"Međutim, današnja situacija i činjenica da je od početka ove godine do kraja avgusta državnu granicu Srbije ilegalno prešlo preko 120.000 ljudi, od kojih je nameru da zatraži azil u Srbiji iskazalo nešto manje od 108.000 lica za nas predstavlja novu, veoma kompleksnu, vrstu izazova", precizan je Dačić.

Samo 500 osoba zaista podnelo zahtev za azil

Iako, kaže, većina izražava ovakvu nameru, do sada je samo 500 osoba zaista podnelo zahtev za azil, što nije za čuđenje, jer njihova destinacija nije Srbija, već države članice EU iz zapadne i severne Evrope.

"Na svim nivoima smo pokazali spremnost da se, u granicama svojih mogućnosti, suočimo sa situacijom i odgovorno uradimo svoj deo posla. I to u trenutku kada je standard građana Srbije na nezadovoljavajućem nivou i ugrožen ekonomskim i drugim problemima, a potrebe izbeglica iz regiona i interno raseljenih lica nezadovoljene", istakao je prvi potpredsednik srpske vlade.

Istakao je da se angažovanje Srbije ne sastoji samo u pružanju pomoći onima kojima je ona potrebna, već i na borbu protiv kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem ljudi, eksploatišući njihovu nesreću.

Postupanje Srbije prema ovim ljudima nailazi na pozitivne ocene Evropske unije, jer se prema njima odnosimo na način koji je u potpunosti u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima, konstatovao je

Srbija nema kapaciteta - ni smeštajnih, ni ljudskih, ni finansijskih

Dačić istakavši da Srbija ovakav obiman teret ne može da nosi sama, jer za tako nešto nemamo kapaciteta - ni smeštajnih, ni ljudskih, ni finansijskih.

Podsetio je da je EU za Srbiju i Makedoniju izdvojila ukupno 1,7 miliona evra.

Dačić je još jednom ukazao da bi Konferenciju o izazovima zapadnobalkanske rute potrebno održati što pre, te ga, kako je rekao, raduju najave da bi ona mogla biti realizovana od 5. do 6. oktobra.

Očekivanja Srbije su, rekao je, da će predstojeće konferencije rezultirati konkretnim merama podrške, pre svega finansijske, jer dosadašnja pomoć koju nam je EU pružila, a na kojoj smo zahvalni, na žalost, nije dovoljna da podmiri ni značajniji deo sadašnjih potreba.

"A naročito neće biti dovoljna ukoliko zaista dođe do značajnijeg povećanja broja migranata, koje se najavljuje za jesen", kazao je Dačić istakavši da Srbija smatra da rešenje nije u parcijalnim i lokalnim koracima kao što su zatvaranje granica ili podizanje ograda, već u saradnji i koordinaciji cele EU i aktera iz regiona koji je okružuju.

"Mi smo najdirektnije zainteresovani za tu vrstu saradnje i konstantno na nju pozivamo. Jedino pravo i efikasno rešenje je stabilizacija kriznih područja, na čemu je potrebno dugoročno raditi, rekao je.

Aktuelna kriza, prevazilazeći političke, kulturološke i administrativne granice država, pokazuje povezanost međusobno udaljenih područja u današnjem svetu i ističe potrebu za nalaženjem sveobuhvatnih rešenja, istakao je šef srpske diplomatije.

"Ona takođe ističe i potrebu da se ubrza integracija zapadnog Balkana u EU, naravno u skladu sa kapacitetom napredovanja i ispunjavanja uslova svake od država pojedinačno, kao i da se izbegne zatvaranje i pretvaranje sadašnje EU u neku vrstu tvrđave", zaključio je Dačić.

Mogerini: Teški razgovori o centrima za izbeglice van EU

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini izjavila je danas da je za rešavanje izbegličke krize neophodno pojačati saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana i Turskom.

"Izbeglička kriza ne pogađa samo EU, nego celu Evropu", rekla je Mogerini novinarima nakon drugog dana ministarskog sastanka u Luksemburgu.

Ona je ukazala da se većinom ne radi o migrantima, koji stižu u Evropu u potrazi za boljim životom, nego o izbeglicama, koji beže od rata i progona.

"Balkanske zemlje zbog istorije, a Turska zbog geografije, vrlo dobro razumeju prirodu problema", rekla je Mogerini i dodala da sve evropske zemlje imaju moralnu i zakonsku obavezu da pomognu.

Mogerini je kazala da će saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana i Turskom biti ojačana na više nivoa, a da će detalji biti dogovoreni na predstojećim sastancima ministara spoljnih i unutrašnjih poslova u Luksemburgu i Briselu.

"Imali smo teške razgovore o centrima za prijem izbeglica van teritorije EU", rekla je ona, dodajući da je veoma važno da se izbegne destabilizacija zemalja u kojima oni budu osnovani.

"Tu je i problem resursa, što je takođe veoma teško pitanje", rekla je ona.

Za jedinstvenu evropsku jurisdikciju o pravu na azil

Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselbornom je u ime predsedavanja svoje zemlje EU rekao da je neophodno uspostaviti jedinstvenu evropsku jurisdikciju o pravu na azil, umesto sadašnjeg sistema kojim je to prepušteno individualnim zemljama.

Mogerini je podržala ovaj predlog, uz konstataciju da je vreme za prebacivanje krivice sa jedne države na drugu isteklo i da se hitno moraju doneti odluke i stupiti u akciju.

"Pre nekoliko meseci izbeglice su bile problem Grčke, Malte i Španije, danas su pogođene Mađarska, Austrija i Nemačka, a sutra će u pitanju biti neke treće zemlje", kazala je Mogerini i dodala da su "svi u istom čamcu".

Ona je istakla da je u pitanju kredibilitet evropske ideje, ali i ljudski životi koji su ugroženi izbegličkom krizom.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: Dačić:Vreme je za otvaranje prvih poglavlja