Izvor: Blic, 25.Apr.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvijan snimao i Zoranu Marković
Vladimir Cvijan, bivši v. d. generalnog sekretara Predsedništva, snimao je mnoge ljude, između ostalih, direktorku Agencije za borbu protiv korupcije Zoranu Marković. Mogu da izrazim sumnju da je, pošto sam i sama vodila razgovor s njim, snimao i mene. Ako je to tako, javno ga pozivam da emituje snimak – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Snežana Malović, ministarska pravde.
Taj čin snimanja predsednice Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda, kao i svih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << drugih ljudi koji su se našli na udaru Cvijana, krajnje je nedopušten i neprimeren. Mogla bih da razumem da se pitalo za dopuštenje za snimanje i verujem da bi takva dozvola i usledila, jer mi nemamo potrebu ništa da krijemo. Ja ne znam šta će izneti, ali nemam nikakvu bojazan u pogledu toga.
S kim je još iz pravosuđa razgovarao Cvijan?
– Imam saznanja da je zvao moju bivšu pomoćnicu Draganu Lukić, koja i dalje radi neke poslove za Ministarstvo pravde, tako da sve insinuacije da je podnela ostavku zbog reforme pravosuđa ne stoje. Nju je direktno pozvao tražeći dokaze, i to nedavno, a takođe je zvao i Vojkana Simića, koji je i dalje pomoćnik u Ministarstvu pravde. Njemu je slao poruke, a znam i za neke druge ljude kojima je slao poruke, ali nije na meni da o tome pričam.
Kad je razgovarao s vama, takođe ste govorili o reformi?
– Da, naravno. Kako je rečeno, njegova ostavka bila je rezultat navodnih zloupotreba koje su se dogodile u reformi pravosuđa. Kao nekoga ko radi na sprovođenju te reforme, zanimale su me sve informacije. Tražila sam bilo kakve dokaze koji govore u prilog zloupotrebama. Ni ja, niti bilo ko drugi ko je tražio te dokaze do danas ih nije dobio. Jedini „dokazi" koji su bili prikazani jesu krivične prijave neizabranih sudija koje je, kako je sam rekao, dobio nedavno. Očekujem da tužilaštvo ispita te krivične prijave i da, naravno, donese adekvatnu odluku.
Znači li to da je tužilaštvo zatražilo izveštaje od nadležnih službi, policije, BIA, da i oni provere slučaj?
– Apsolutno, upravo na to sam mislila.
Kako uopšte gledate na optužbe koje je izneo Cvijan?
– Razumem da je u političkom delovanju na Balkanu gotovo sve dopušteno. Razumem da sam ja meta napada Vladimira Cvijana, jer ja sam u političkoj areni. SNS svesno koristi Cvijana kao sredstvo napada na DS. Ne zameram mu što me je uvredio i oklevetao i to smatram političkom borbom. Ali ne mogu da razumem i neću da pristanem na napade na predsednicu Vrhovnog kasacionog suda i VSS. Nedopustivo je da predsednicu Vrhovnog suda naziva mafijašicom. Time je kao član jedne stranke nasrnuo na institucije ove zemlje, na sve pravne principe, kao što je nezavisnost sudstva. Vršeći pritisak i diskvalifikujući predsednicu Vrhovnog suda, SNS želi da pribavi jeftine političke poene nezadovoljnih i neizabranih sudija, tužilaca, ali i drugih ljudi koji su se osetili žrtvama tranzicionog vremena i finansijske krize. Znate, kada kažete predsednica Vrhovnog suda je mafijašica, ministarka pravde takođe, a to su ljudi koji stoje na braniku borbe protiv organizovanog kriminala, onda ste jasno poslali poruku svima da Šarići, Subotići i ostali mogu mirno da spavaju kada SNS eventualno dođe na vlast. Žena koja je stručnošću i hrabrošću iznela proces protiv ubica Zorana Đinđića i ja koja sprovodim oduzimanje imovine Šarićima i ostalim optuženim za organizovani kriminal takođe smo mafijaši? Poruka koja se šalje na taj način je slična onoj kada je ubijen Zoran Đinđić: svi su oni mafijaši – sve je dozvoljeno. Nije greh ubiti mafijaše.
Da li znate šta se nalazi na disku o kome govori Cvijan?
– Radi se o klasičnoj zameni teza. Ne kruži nikakav disk Srbijom, u pitanju je CD koji je VSS po zahtevu lica koja su tražila pristup informacijama od javnog značaja dostavio, a tiče se rezultata njihovog rada.
Šta mislite da je uzrok brojnih primedbi na reformu pravosuđa?
– Reforma pravosuđa je složen i dubok rez. Odlučili smo se za radikalan potez i bili smo svesni svih mogućih negativnih posledica i neodobravanja jednog dela javnosti, a naročito ljudi koji se nađu pod udarom reforme. Za očekivati je da ljudi koji su pogođeni samom reformom dignu svoj glas. Nemam problem s tim da se gde god da su postojali propusti oni isprave. Trenutno imamo situaciju da su se neizabrani žalili Ustavnom sudu, koji sada preispituje odluke. Kroz taj proces će VSS i Državno veće tužilaca (DVT) dati konkretne razloge zbog čega određena osoba nije izabrana. Takođe, ustanovili smo da postoje zagušenja na šalterima za overe, ljudi čekaju više sati, što je nedopustivo. Uskoro će biti uveden softver za overe i time će ovaj problem biti u potpunosti rešen.
Koliko je tačna informacija da je VSS većinom glasova odlučio da usvoji stav Ustavnog suda i da svakom sudiji u rešenju navede razloge zašto nije izabran? Da li se tome protivila predsednica VSS i Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović?
– Odluke i stavovi Ustavnog suda su nešto što je, po meni, kao pravniku, neprikosnoveno i to se ne dovodi u pitanje. Slagali se mi s tim ili ne, svakako ćemo ih poštovati. VSS i DVT su radili u skladu sa Zakonom i Ustavnom i ne vidim da je postojala bilo kakva greška u radu ova dva tela. Sve ono što je stav Ustavnog suda će se poštovati. Kako smo tamo glasali i diskutovali, to je nebitno. Bilo je različitih mišljenja, ali ja smatram da je to izraz demokratskog društva.
I posle izbora i nove sudske postave, neke odluke suda izazivaju nepoverenje javnosti. Kako je, na primer, moguće da je u slučaju napada na Velimira Ilića presuđeno za dva meseca, a da novinar na koga je Ilić fizički nasrnuo u TV studiju već devet godina nema satisfakciju na sudu"
– Jasno je da iz percepcije građana ovakav primer daje utisak da postoji nejednaka dostupnost pravde. Bez obzira o kome se radi, moram da izrazim zadovoljstvo u pogledu efikasnosti samog suda u tom slučaju, ali i nezadovoljstvo u pogledu predmeta koji se vode i po dve generacije. Mi u Ministarstvu upravo preduzimamo korake u procesnim zakonima, kako bismo učinili postupak efikasnijim. Za sada već postoji napredak i kod krivičnih i kod parničnih postupaka.
Slično nepoverenje izaziva i odluka sudije Jelene Milinović da odbaci optužnicu protiv lica koja su pretila novinarki B92 Brankici Stanković?
– Ministarstvo pravde je pokrenulo inicijativu za disciplinski postupak. Mi nismo ovlašćeni predlagač, već je to isključivo VSS, ali i svaki građanin i Ministarstvo pravde kao i svaki državni organ može da uputi inicijativu VSS da ispita slučaj. Neću da ulazim u odluku, neću da govorim da li je dobra ili ne, to je predmet preispitivanja samih sudova. Intervencija Ministarstva odnosi se na utvrđivanje da li je došlo do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo.
Zašto još nisu okončani procesi protiv ministara iz Miloševićevog vremena?
– To je rezultat nagomilanih problema inertnog i često pasivnog sudstva, s jedne strane, a s druge neadekvatnih procesnih zakona koje smo pokušali da izmenimo i na čemu ćemo i u narednom periodu raditi. Kao građaninu Srbije, naravno da mi to smeta. I sama sam, kao zaposlena u tadašnjem Ministarstvu pravde, bila svedok pokretanja tih procesa. Kao ministar mogu da pošaljem apel i da se trudim da u okviru procesnih zakona obezbedim uslove da se ti postupci okončaju. Očekujem da će to biti završeno i znam da se sada prioritetno završavaju upravo predmeti stari godinama.
Zašto nije oduzeta Miloševićeva vila u Užičkoj 34 koju je nelegalno otkupio za vreme bombardovanja?
– O tome ne mogu da govorim jer je u toku sudski postupak.
Zašto slučajevi protiv braće Karić tapkaju u mestu?
– Ono što znam je da je postupak još u toku, da je u procesu Specijalnog tužilaštva i isto kao i u prethodnom slučaju izražavam nadu sa će se i taj postupak intenzivirati.
Kakve informacije imate o ugroženosti visokih funkcionera, pa i vašoj?
– Radi se o procenama bezbednosnih službi. Koliko god mogu, što manje ulazim u te procene. Ne dozvoljavam da mi, kao nekome ko je omogućio da se u potpunosti sprovede borba protiv organizovanog kriminala, njihovi planovi ometaju dalji rad.
Da li su vama direktno pretili?
– Bilo je više različitih pretnji, ne bih konkretizovala o kome se radi, ali činjenica je da je pobuda zakon o oduzimanju imovine. To je suštinska borba protiv organizovanog kriminala i nešto što je zaista zadalo udarac svetu organizovanog kriminala. Bilo je i direktnih pretnji, ali kao što vidite, ne delujem uplašeno.
