Izvor: B92, 24.Jun.2009, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvetković na konferenciji UN
Njujork -- Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da je ključ izlaska iz ekonomske krize pružanje finansijskog podsticaja i direktne investicije u zemlje u razvoju.
Cvetković je, u Njujorku na Konferenciji UN o svetskoj finansijskoj i ekonomskoj krizi, rekoa da jedna od tema koje treba razmotriti na tom skupu jeste i činjenica da bankarski sektor koči privredni rast u državama koje treba da budu generator globalnog privrednog rasta.
"Moj kabinet je uradio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uporednu analizu kamatnih stopa koje strane banke odobravaju u Srbiji i u svojim matičnim zemljama. Ta analiza je pokazala da su marže Srbiji i do sedam puta više nego u matičnim zemljama banaka, što ni na koji način nije srazmerno sa stepenom rizika kreditiranja srpske privrede", kazao je Cvetković.
"Posledica ove prakse, koja je verujem zastupljena i u drugim zemljama u razvoju, jeste smanjena konkurentnost domaće privrede na svetskom tržištu i konsekventno pad privredne aktivnosti upravo u onim zemljama koje treba da budu nosioci globalnog privrednog rasta", rekao je predsednik Vlade Srbije.
On je naveo da je neophodno obezbediti globalnu koordinaciju po pitanju podrške zemljama u razvoju, čime će se, prema njegovom mišljenju, omogućiti i stabilnost svetske ekonomije.
"U postojećim uslovima globalne ekonomije zemlje u razvoju imaju izuzetno važnu ulogu iz najmanje dva razloga: prvo, njihov potencijal za rast je neuporedivo veći od razvijenih zemalja, ali istovremeno i potencijalni socijalni problemi mogu biti mnogo izraženiji u slučaju dramatičnog pada privredne aktivnosti. Iz tog razloga verujem da treba maksimalno podržati direktne investicije i finansijsku podršku zemljama u razvoju jer privredni rast i rast životnog standarda u zemljama u razvoju predstavlja realnu osnovu za rast agregatne tražnje u svetu", rekao je Cvetković.
Zemlje u razvoju, prema njegovim rečima, samostalno ne raspolažu potrebnim sredstvima za finansiranje privrednog rasta i zato očekuju podršku međunarodne zajednice i razvijenih zemalja, a to bi u krajnjem ishodu trebalo da donese korist na globalnom nivou.
Predsednik Vlade Srbije rekao je da u uslovima uzajamne povezanosti međunarodnih finansijskih tržišta nijedna zemlja ne može da deluje izolovano, i da su u tom smislu globalna saradnja i adekvatna međunarodna regulativa imperativ - ne samo u trgovini, već i u domenu finansija.
"Neophodno je da se u što kraćem roku uspostavi uravnotežen nivo potrošnje, koji će omogućiti mnogo veći stepen izvesnosti, a samim tim i veće poverenje građana u ekonomiju. To je osnovni preduslov za povećanje tražnje i početak ekonomskog oporavka i stoga zahteva koordinisan pristup na globalnom nivou", rekao je Cvetković.
Konferencija UN o svetskoj finansijskoj i ekonomskoj krizi i njenom uticaju na razvoj trajaće do 26. juna, a premijer Cvetković će tokom boravka u Njujorku imati bilateralne susrete s generalnim sekretarom svetske organizacije Ban Ki Munom i potpredsednikom vlade Ruske Federacije i ministrom finansija Aleksejem Kudrinom
Ban za reformu institucija
Globalne finansijske institucije, kao što su MMF i Svetska banka, nužno zahtevaju reformisanje, ali je svet podeljen u vezi sa načinima kako da se njihov rad unapredi, izjavio je generalni sekretar UN Ban Ki-mun.
"Svetske institucije, koje su stvarale ranije generacije, moraju da postanu mnogo odgovornije, reprezentativnije i efikasnije", rekao je Ban, otvarajući trodnevni sastanak Generalne skupštine UN o globalnoj finansijskoj krizi i njenom uticaju na razvoj, prenosi Rojters.
"Žalim što je reforma finansijskih institucija dovela do raskola među državama članicama (UN)", rekao je Ban.
Ističući da reformisanje finansijskih institucija "nije posao jednog čoveka, zemlje ili grupe zemalja, nego izazov za sve nas", Ban je pozvao zemlje da zajednički obnavljaju ono što je globalna kriza uništila.
Podele među članicama UN
Reforma svetske finansijske arhitekture podelila je učesnike konferencije još pri pripremi finalnog dokumenta, podsećaju agencije.
Prvobitno se zaključni dokument skupa pripremao na bazi preporuka za izlazak iz svetske finansijsko-ekonomske krize koje je sačinila grupa eksperata na čelu sa dobitnikom Nobelove nagrade za ekonomiju, američkim profesorom Džozefom Stiglicom.
Ova grupa je formirana na inicijativu predsednika Generalne skupštine UN Migela D'Eskoto Brokmana i među njenim preporukama su veća transparentnost svetskih, nacionalnih i privatnih finansijskih institucija, napori za formiranje jedinstvene rezervne svetske valute, poštovanje univerzalnih standarda u finansijskom sektoru i veća razmena informacija.
Učesnici konferencije su se danas dogovorili da završni dokument usvoje na poslednjoj sednici u petak.
Ruska agencija Ria novosti ističe da se takozvana "grupa 77", u kojoj su 132 države (uglavnom zemlje u razvoju i Kinu) zalaže za jačanje koordinirajuće uloge UN u donošenju najvažnijih ekonomskih odluka na globalnom nivou, smatrajući da zatvoreni klubovi G-7, G-8 i G-20 ne uzimaju u obzir stavove velike većine članova međunarodne zajednice u donošenju odluka o globalnoj ekonomiji.
Bogate industrijski razvijene zemlje se ne slažu sa takvim stavom jer žele da zadrže veći uticaj, preko zatvorenih klubova i preko rukovodećih organa MMF-a i Svetske banke u kojima drže vodeće pozicije i imaju većinu glasova, za razliku od UN gde svaka zemlja ima jedan glas.
