Izvor: Glas javnosti, 03.Avg.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čips, votka i đeneral Draža
Za samo nekoliko nedelja koliko je predsednik opštine Radosav-Lale Sekulić, iza Draže Mihailovića verovatno najpoznatiji Ivanjičanin, već je uspeo da decenijama ustaljene odnose Ivanjice i Beograda - okrene glavačke!
- Šta ima da zovem po ministarstvima i agencijama u Beogradu da zakazujem sastanke. Samo pošaljem pismo i javim - dolazim tada i tada. U utorak u 10. Ima da me čekaju. Pa, ja sam predsednik opštine. Rekao sam u šali i da ću vrata u Beogradu i nogom otvarati, ali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << obavezno, damama u ministarstvima ponesem i - veliki buket cveća - kaže Sekulić, inače bivši direktor Savezne uprave carina, pre Mihalja Kertesa, i poznati srpski biznismen.
Takav, već promenjeni odnos duboke i daleke provincije i prestonice, čiji su viđeni meštani nekad davno po kazni dolazili pod Javor, već je dao prve rezultate.
- Nećete verovati, ali, pravim odnosom sa pravim ljudima u Ministarstvu rudarstva i energetike za samo desetak minuta postigao sam prvi rezultat: Ivanjica će dobiti gasovod, za desetak dana biće raspisan tender za izgradnju primarnog kraka gasovoda od Arilja do Ivanjice, a u toku je izrada projekta za sekundarnu mrežu. Za godinu i po dana gasifikovaćemo opštinu, obezbediti 7.000 priključaka, rešiti mnoge probleme u gradu, ljudi će dobiti jeftinije grejanje, a sačuvaćemo i šume na Javoru - objašnjava Sekulić.
Jedan od verovatno najbogatijih Srba ne krije da se u ekonomiji mnogo bolje snalazi nego u politici, nerado se slaže i sa konstatacijom da „vedri i oblači“ u Ivanjici, samo, zaključuje, teško je „vedriti“ u gradu u kome je mnogo toga - oblačno.
- Kakvo vedrenje i oblačenje! Ovde je samo mnogo bede i mnogo sirotinje. Treba
pomagati i davati, nema ovde šta da se uzme. Kad uveče izađem na ulicu i vidim kako ljudi izgledaju, koliko je tuge u njihovim očima, kako se teško živi - sve mi je jasno. U Beogradu sam zaposlio 265 školovanih ljudi iz ovog kraja, nek se ijedan javi i kaže da je tražio posao i pomoć, a da mu nisam pomogao - kaže Sekulić.
Grupa građana za Ivanjicu, koju je predvodio, osvojila je na poslednjim izborima u Ivanjici 14 od 37 odborničkih mesta, a sada vladaju gradom u koaliciji sa demokratama i socijalistima. Podržavaju ih i Čedini liberali i Nova Srbija, iako Lale i Velja nisu u nekim posebno dobrim odnosima, pa su u opoziciji ostali samo radikali, mada u Ivanjici, iskreno rečeno, prave opozicije i nema. Lale Sekulić ne samo što je na izborima pobedio u Ivanjici, nego i u - svom rodnom selu, što je, i sam priznaje, u Srbiji najteže.
- U mom Radaljevu, kraj Prilika, osvojio sam 92 odsto glasova - kaže ponosno.
Mada, kada se u obzir uzme podatak da je u firmi „Habitfarm“, čiji je pogon u Prilikama i koju je osnovao, a sada je vodi njegov sin Dušan, zaposleno stotinak meštana ovog kraja, i da imaju prosečnu platu od 100.000 dinara, i nije teško zaključiti zašto je tako ubedljivo pobedio u svom kraju.
Sada, kaže, planira da pelcer iz „Habitfarma“, koji na tržištu trenutno vredi 106 miliona evra, prenese na čitavu opštinu.
- Krajem marta u opštini je radilo 9.007 ljudi koji su imali prosečnu platu od 245 evra. Planiram da na kraju mog mandata u Ivanjici bude 12.500 zaposlenih, čija će prosečna plata biti 400 evra. Imamo i 2.650 nezaposlenih NKV radnika, 2.500 polukvalifikovanih, nekoliko stotina sa srednjom školom, višom i visokom spremom. Računam da ćemo sve kvalifikovane i školovanije radnike zaposliti već za godinu dana. Prvi rezultati koje smo postigli već ukazuju na to da će ovaj plan biti ostvaren i prebačen i da za sve ovo što govorim mogu da garantujem - kaže Sekulić.
Više od 4.000 nezaposlenih nekvalifikovanih radnika krupan je zalogaj i za Srbiju, tvrdi Sekulić, samo, dodaje, i tu ima rešenja.
- Nameravam da samo za čišćenje grada, za sakupljanje sekundarnih sirovina za fabriku koja će biti otvorena kod Užica, zaposlim 400, možda i 500 ljudi, čija će plata biti 25.000 dinara. Ko odbije ovaj posao, ima da ide sa biroa za zapošljavanje. Ima posla i za nekvalifikovane, ali, biraju. Ima posla i u proizvodnji malina, Ivanjica trenutno proizvodi 12.000 tona godišnje, u ovoj godini prihod je 24 miliona evra, a imam plan da do 2012. godine i proizvodnju i prihod udvostručim. Samo u toj proizvodnji ima posla za još 1.000 ljudi. Trenutno proizvodimo 10.000 do 12.000 tona krompira godišnje. Imam plan da tu proizvodnju upetostručimo za naredne četiri godine, da i tu posao nađe još oko 1.000 ljudi. Kako? Moj prvi zadatak biće da ljudima iz ovog kraja obezbedim da zasade podižu na otplatu, da repromaterijal dobijaju na godišnje kredite. Vidim da u Ministarstvu poljoprivrede ima i volje i stručnosti za takav poduhvat, a ima i para. Nova srpska vlada toliko je razumna, toliko prilagodljiva, da je to neverovatno - kaže Sekulić.
Direktor dok želi
On sam je, dodaje, gro svog novca, čiji je dobar deo uložio u Ivanjicu, zaradio u Švajcarskoj kao direktor velike tekstilne kompanije koja godišnje obrće stotine miliona franaka.
- Krajem 1997. godine u penziju me, za dan, poslao Momir Bulatović, verovatno zato što je smatrao da sam veliki prijatelj Mila Đukanovića, a Milov prijatelj je - Slobodanov neprijatelj. Istog dana otišao sam u Švajcarsku, u Lugano, gde sam postavljen za direktora velike kompanije. Pre pet godina i sa tog posla sam otišao u penziju, ali sam i dalje direktor te kompanije, imam tamo odlične asistente, odlazim povremeno i ostaću direktor sve dok budem želeo - kaže Sekulić.
Miru Marković i ne poznajem
Sekulić ne spori da je pre pet - šest godina u čuvenoj aferi bio optužen da je „podstrekivao druge da obezbede novac za JUL“, ali da je ta optužba odbačena na sudu kao obična smejurija.
- Sa Đinđićem sam deset godina bio drug, kada je postao vlast i prijatelj, ali nikad nisam bio član DS, kao što nikad nisam bio u JUL-u i SPS-u. Miru Marković nikad u životu nisam video - kaže.
Na tvrdnju da ga mnogi u Srbiji smatraju glavnim farmako trgovcem u zemlji, Sekulić odgovara jednostavno:
- Ja nisam trgovac lekovima, ja lekove proizvodim. U „Habitfarmu“ proizvodimo klasične tabletne lekove, citostatike svih generacija.
- Postoji u Americi slična fabrika, prave votku od krompira, i mi ćemo kopirati to piće, ali ćemo dodati i nešto naše. U planu je izgradnja fabrike čipsa u ovom kraju. U Švajcarskoj sam dosta vremena proveo u kantonu Sant Galen, koji je po površini i geografskim karakteristikama sličan našem kraju i planiram da mnoga njihova iskustva primenim u Ivanjici. Oni žive od agrara i turizma, pa, što to ne bi mogli i mi - nastavlja Sekulić.
Pronaći u Ivanjici čoveka koji bi izrazio sumnju u ovo što Sekulić priča i obećava, skoro da je kao - naći iglu u plastu sena.
- Ima sirotinje u gradu, ima... Ja živim od penzije pokojnog muža, ćerka je posle 28 godina ostala bez posla, dvoje dece izdržava, velika je nervoza kod omladine, ali, Lale budi nadu kod nas. Ja mu verujem, izuzetan je čovek, on je malo uljudio i uličio ovaj grad. Da nije njega, ovde se ne bi znalo ni ko pije ni ko plaća - kaže na ulici, kraj spomenika Draži Mihailoviću u centru grada, Ivanka Borisavljević (76).
I Stojan Tanasković je uveren da je traženje Ivanjičana koji ne veruje Lalu - težak posao.
- Možda ćeš nekog i naći, ali dugo ćeš tražiti. Mi smo ovde propali dibiduz, on sad počinje da radi, a dosta je već uradio. Dok je bio direktor „Javora“, bogami se ovde dobro živelo i znalo reda - kaže Tanasković.
Hamdija Fetahi radi u ovdašnjem JKP, čisti ulicu, ima platu od 20.000 dinara i bezgranično poverenje u novog predsednika opštine.
- Svi smo glasali za njega i svi se nadamo da će nešto uraditi, ako ne uradi - propast - veli Hamdija.
Mileta Stefanović i Mirko Luković uglas usred ivanjičke čaršije kažu da posla u gradu i okolo ima i sada, i da lažu svi koji tvrde drugačije.
- Radim kao majstor na montaži kuća, dnevnica je od 40 do 60 evra. Malo li je? Lale je već preuredio dva hotela u gradu, nama je ulicu asfaltirao, verujemo u njega, on je najpouzdaniji čovek ovde - kaže Mileta.
Dalja potraga za Sekulićevim oponentima u gradu posle je bila uzaludna. Sam Sekulić kaže da ima opoziciju u gradu, ali da je ona „u redu“ i da je „kada se radi u interesu naroda“ lako naći zajednički jezik sa opozicijom.
Istina je da je Sekulić Ivanjici doneo veliku nadu. Ni on sam, ni njegovi sugrađani, ne ostavljaju ni najmanju sumnju da će obećano biti i realizovano. Sekulić najavljuje da će prve rezultate svoje vlasti imati ne za sto, nego za - petnaestak dana. Teške građevinske mašine već uveliko asfaltiraju put od Ivanjice ka Prilikama.
UZAS.
Što je zabit veča to je više Sekulića
SVAKA CAST! Nikada ne treba zaboraviti svoje korene,i treba se ponositi kao sto to radi LALE.Moj tata je iz Prilika,iz familije VULOVIC i ponosan je na to bio,a ja, zahvaljujuci njemu volim to mesto i ceo taj kraj,bio je veliki covek,kao sto su i 99% ljudi iz tog kraja.Velika podrska ! SRECNO!
