Izvor: S media, 24.Nov.2010, 22:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ciljevi Srbije: EU i ekonomska saradnja
Prioritet spoljne politike Srbije je proces evrointegracija, a ekonomska politika treba da bude važan deo unapredjenja odnosa sa drugim državama, istakli su danas učesnici javne debate "Spoljna politika Srbije - bilateralni i multilataralni odnosi" Foruma za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.
Potpredsedica Evopskog pokreta u Srbiji Tanja Miščević istakla je da je prvi spoljnopolitički cilj Srbije proces evrointegracija, koji je od petooktobarskih promena >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << do danas imao uspone i padove.
Upitnik, koji je evropski komesar za proširenje Štefan File uručio danas premijeru Mirku Cvetkoviću, predstavlja "jako dobru osnovu ne samo za ocenu Evropske komisije, nego i za našu osnovu o tome gde smo i šta još treba da uradimo da bismo ostvarili ključne standarde EU", istakla je Miščević tokom debate, organizovanoj povodom obeležavanja 15 godina rada Foruma za medjunarodne odnose i 18 godina delovanja Evropskog pokreta.
Miščević je izrazila nezadovoljstvo brzinom procesa evrointegracija i istakla potrebu da gradjani Srbije shvate da taj poces zahteva i njihovu promenu, a ne samo promenu državnih institucija.
Države koje su medju najvažnijim političkim i ekonomskim partnerima Srbije su Francuska i Nemačka, koje imaju presudan uticaj na projekat EU i proces proširenja i bez čije podrške evropske aspiracije nijedne države ne mogu dobiti srećan završetak, istakli su učesnici debate.
Zbog toga u tim državama treba pronaći bitnog saveznika za ulazak u EU, a posebnu pažnju treba obratiti na razvoj ekonomskih odnosa.
U unapredjenju ekonomske saradnje sa Nemačkom, Srbija se mora okrenuti saradnji sa njenim pokrajinama, kao i razvoju dunavske saradnje.
Na skupu je rečeno da su odnosi Srbije i SAD prolazili kroz različite faze, od razvoja bilateralnih odnosa posle promena 5. oktobra, pa do zahladjenja i konfrotacije posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Ponovni preokret u odnosima sa SAD zapažen je posle zajedničke rezolucije Srbije i EU o mišljenju Medjunarodnog suda pravde o proglašenju kosovske nezavisnosti i prihvatanja stava "slažemo se da se ne slažemo".
Rusija i Kina, kao stalne članice Saveta bezbednosti UNa sa pravom veta, dobijaju veliki značaj u spoljnoj politici Srbije, ocenjeno je.
Učesnici debate su istakli da Srbija treba da izadje iz okvira kosovskog pitanja u odnosima sa Rusijom i da će projekat izgradnje Južnog toka postaviti novu osnovu za razvoj saradnje Beograda i Moskve.
Odnose Srbije i Kine karakterišu nedovoljna ekonomska saradnja i odsustvo medjudržavnih poseta na najvišem nivou tokom prethodne decenije. S obzirom na kapacitete naše privrede, treba iskoristiti mogućnost za saradnju sa kineskim provincijama i pojedinačnim gradovima, posebno u poljoprivredi, prehrambenoj industriji, autoindustriji, obrazovanju, kulturi.
Mihael Erke, predsednik Fondacije Fridrih Ebert, jedanog od organizatora skupa, istakao je da je spoljna politika od posebnog značaja kao politika pomirenja kada u odnosima dve države postoje traume iz prošlosti.
Erke je napomenuo da Srbija, iako ima aktivnu spoljnu politiku, nema ekonomsku politiku okrenutu ka spolja i da treba da obrati pažnju na razvoj ekonomskih odnosa.
Zajednička opredeljenost zemalja zapadnog Balkana za članstvo u EU može doprineti jačanju regionalnih odnosa, istakli su učesnici.
Odnosi sa Hrvatskom su poboljšani zahvaljujući predsednicima Borisu Tadiću i Ivu Josipoviću, ali još postoje pitanja koja treba rešiti, kao što su tužbe pred Medjunarodnim sudom pravde, priznavanje nezavisnosti Kosova, status Srba koji su napustili Hrvatsku i medjudržavno razgraničenje u Podunavlju.
Na debati je istaknuto da je parlamentarna diplomatija nezibežan proces i rezultat demokratizacije i globalizacije.Za dalje unapredjenje parlamentarne diplomatije neophodna su veća aktivnost, planiranje i inicijativa srpskih poslanika, kao i učešće u debatama o regionalnim, evropskim i svetskim temama, čime pokazujemo spremnost da budemo članica EU i svetske zajednice.
Kako je NATO nezaobilazan činilac u regionu, koji bitno utiče na medjunarodni položaj Srbije, partnerski odnos sa Alijansom je u interesu nacionalne i regionalne bezbednosti, istakli su učesnici.
(Tanjug)
.jpg)
